Ni jedan fenomen nije obavijen tolikom velom mistike kao magnetizam. Prva saznanja datiraju sa istoka, pre svega iz Kine, pre više od 4500 godina. Njegova nevidljiva snaga koja pomera gvozdene predmete na daljinu proučavana je kroz vekove, ali i danas je u centru pažnje naučnika, ne toliko fizičara, koliko specijalista novih vrsta medicine, poput kvante medicine, mikro rezonantne terapije i td.
Još u srednjem veku su moreplovci koristili busolu ili kompas, koja se i na otvorenom moru nepogrešivo i uvek precizno okretala i zauzimala pravac sever jug.
Za nas je u ovom postu zanimljivo kako i usled čega se ovo dešava i kolike su amplitude zemljinog magnetnog polja.
Sa pojavom diskretne furijeeve transformacije i superkomjutera na koje su nakačeni ekstra senzibilni senzori, podaci sa veštačkih satelita o vrednostima i fluktuacijama magnetizma zemlje se već niz godina očitavaju, skladište i analiziraju Moramo naglasiti da se ne proučava samo Zemljino magnetno polje, već i polja drugih nebeskih tela, kao na primer kvazara, koji poseduju pridružena oscilatorna polja, da se dugo vremena pretpostavljalo da su neka vrsta intergalaktičkih svetionika.
Ali ostavimo na trenutak velike teorije i posvetimo se svakodnevnim temama, poput onih, da li i kako promene Zemljinog magnetnog polja utiču na razvoj života na Zemlji, doći ćemo i do prvog konkretnog pitanja. Zbog čega je važno poznavanje Zemljinog magnetnog polja za život čoveka?
Prva i osnovno je da nas Zemljino magnetno polje itekako štiti od radioaktivnog zračenja iz celog svemira, a pre svega od onog koje dolazi od Sunca. Bez njega Zemlja bi bila praktično spržena! Bez magnetnog polja Zemlja bi ličila na pile na ražnju, i kad bi se kojim slučajem ono isključilo, sva vegatacija bi otprilike nestala za nekoliko dana.
Za one koji su bežali sa časova fizike podsetimo se kako deluje Lorencova sila. Kad neka naelektrisana kosmička čestica uleti u atmosferu, na nju, osim ako nije neutralna poput neutrona, deliju magnetna sila koja je skreće i izbaciju, odnosno nedozvoljava da čestica udari u zemlju.
Sa treće strane najnovija otkrića pokazuju da i Mars ima svoje magnetno polje, što znači da ima svoj “štit”, pa ovakve činjenice još više podstiče ljude da istražuju ima li živih bića na Marsu. Možda ste primetili činjenicu da neke čestice ipak ne bivaju skrenute, i ako se na primer sunčate na plaži, može se desiti tj. dešava se da vam telo bude itekako ozračeno. Sve veći porast raka kože govori o ovom paradoksu.
Šta je uzrok zemljinog magnetno polja
Zemljino jezgro je generator promena polova zemljinog magnetnog polja. Detaljnija objašnjenja, nažalost, još uvek ne postoje, a tu je suština problema.
U čemu se ogledaju te promene?
Zemljini magnetni polovi ne samo da su se pomerali tokom mnogih milenijuma, već su se i međusobno više puta zamenjivali svoja mesta, tako da je južni pol dolazio na mesto severnog, a severni na mesto južnog. Ovo se događalo više puta u toku Zemljinog postojanja. U narednom postu navešćemo puno primera kako je ovo mereno.
Da li se zna kada se posledji put dogodila promena polova?
Zemljino magnetno polje okrene se svakih milion godina. Zadnji put se to dogodilo pre oko 730 000 godina, ali unazad razmaci su bili i kraći. To je otprilike interval kada su dinosaurusi nestali, a životinje poput mamuta, odjednom su bivale zamrznute, pa imamo i danas spektakularnih primera zaleđenih živih bića iz praistorije. Ko zna šta sve kriju Sibirska prostranstva.
Ako uzmemo činjenicu da je naša planeta stara 4,5 milijardi godina, onda smo imali preko 4 000 promena polova zemljinog magnetnog polja.
U sledećem postu pričaćemo malo više o posledicama okretanja zemljinog magnetnog polja.
