Telekomunikacije su jedan od najunosnijih poslova u post informatičkom društvu. Osnovni zadatak, odnosno misija telekomunikacija je prenos informacije iz tačke A u tačku B kroz neki telekomunikacioni kanal. Ovo na prvi pogled zvuči jednostavno, ali kad se pojavi ogromna količina šuma u vidu grmljavine, hiljade drugih operatera, radio signala i još veća količina informacija za prenos, sve postaje neverovatno komplikovano.
Ali vratimo se temi. Operateri u mobilnoj telefoniji rentiraju od države određeni opseg frekvencija (na primer 900 MHz ili 1800 MHz) u kome zahvaljujući modernim oblicima modulacije mogu da provuku ogroman spektar informacija.
Ono što naplaćuju svojim korisnicima je vreme koje korisnik provede tokom korišćenja kanala na primer razgovor, ili količina informacija (merena u bajtima) koja protekne kroz kanal. Primer za protok su poruke, mobilni internet, neki specijalni servisi i tako dalje.
Kako se kreira tarifa u mobilnoj telefoniji?
Operateri posluju globalno. Odnosno, u opštem slučaju iz jedne tačke možete obično pozvati bilo koga bilo gde u svetu. Ovo znači da se karta sveta treba podeliti po zonama.
Najdelikatnija podela je unutar države u kojoj posluje operater na
– pozive unutar mreže operatera, uzmimo Telenor na primer,
– ka Vip-u,
– ka Telekomu,
– ka fiksnim operaterima.
Zatim praktikuju se 5 svetskih zona za pozive u inostranstvo. Primer Hrvatska i susedne zemlje su u svetskoj zoni I. Francuska, Nemačeka i sllično u zoni II i tako dalje, do Australije u zoni VI. Naravno, definišu se i neke specijalne zone (takozvani prefiksi): policija, hitna pomoć i tako dalje koje se ne naplaćuju. Kada su sve tačke na planeti dobile svoju zonu, kažemo da su prostorne zone konfigurisane.
Za svaku prostornu zonu definišu se vremenska zona. Vremenska zona definiše saobraćaj u Piku i Off Piku, odsno ravna zona u kojoj će cena biti ista tokom celog dana. Do skora je fiksna telefonija imala off pik od 15:00-17:00, 21:00 – 07:00, vikendima i tokom državnog praznika. Kada se za svaku prostornu zonu definiše vremenska zona, kaže se da je konfigurisan zonalni paket.
Sledeći korak je definisanje telekom servisa. Navešćemo samo neke: razgovor, internet, sms, video poruka, odnosno paketi sa grupisanim servisima koji se zovi servisni paketi.
Naredna faza je sjedinjavanje zonalnih i servisnih paketa u takozvane rejting interval pakete. Ovde se za svaku zonu, za svaki vremenski period, po svakom servisu definiše cena.
Postoje linearni modeli. Primer linearnog modela je cena sekunde prilikom razgovora je 0.1 dinara u off piku, a 0.2 dinara u piku, pa koliko sekundi razgovor traje toliko se obračuna. Međutim ovo se ne koristi u praksi, a mnogo čest slučaj je stepeničast ili lestvičast model.
O čemu se radi. Definišu se stepenični segmenti sa cenama, zaokruživanjima i intervalom trajanja. Na primer, 60/15 znači da se razgovori kraći od minute zaokružuju na minut, a oni duži od minute, na prvi ceo broj deljiv sa 15, računato u sekundama. Rounidng 60/60, znači da se prva minuta zaokružuje na 60, a svaka sledeće opet na 60. Tako da ako vam razgovor traje 70 s, po prvoj metodi platićete 75 sekundi korišćenja servisa, a po drugoj čak 120 sekundi korišćenja servisa. Za korisnike dobar model je 60/1 sa zadrškom od 4 sekunde, što znači da je prva stepenica 60, u drugoj i svakoj sledećoj minuti razgovor se tarifira po sekundama, a za sve razgovore kraće od 4 sekunde ništa se ne naplaćuje. Za neke egzotične tarife primenjuje se CSF ili call setap fee, koji definiše cenu uspostave poziva. Zanimjivost je, što on može da bude i negativan ako zovete u svojoj mreži, pa onda vam biling sistem povećava kredit. Ovakve trikove marketing gurui koriste za sticanje novih mušterija.
Ako ste mislili da je tarifa gotova varate se. Na ovako definisane rejting interval pakete, treba definisati konta za knjiženje,nemrežne servise (primer neki popust za kupovinu ili koncert), pa opremu, inicijalne takse, mesečne pretplate i tako dalje. Poslednje u nizu je definisanje datuma od kog tarifa važi i njeno relisanje na produkcijski server.
Najčešći uzorci visokih računa za mobilnu telefoniju
Visok račun za mobilni
Ono što smo želeli da kažemo u ovom postu je sledeće. Ljudi se često žale da imaju visok račun za telefon i da ih je neko ukrao. Na prvi pogled ovako užasno komplikovana konfiguracija izgleda podložna greškama, al testiranja kod operatera su rigorozna i automatizovana.
Greška nije isključena tokom dečjih bolesti u prvom mesecu tarife, ali kasnije se isčiste. Tarifa koja je dugo u opticaju po pravilu teško ima grešku. Postoje greške i usled provizioniranja, medijacije, rejtinga i bilinga, ali one su još ređe.
Sledeći uzork visokih tarifa je nerazumenja raundinga ili zaokruživanja po minuti. Naredni izvor visokih rečuna su situacije, kada neko drugi, obično deca dok im roditelji spavaju žare telefonom, a ovo se jednostavno proverava listingom. Sledeća situcija je, da je sam mobilni uređaj loše iskonfigurisan ili u kvaru, pa ovaj segment mora utvrditi i popraviti serviser.
Naravno, poslednji uzrok visokih računa, a obično i najčešći uzork je dugo telefoniranje, surfovanje, smsovanje. Šta reći, imajte račun u obzir pre razgovora, ne posle!
