Čovečanstvo se odavno ubrzalo i živi nekim neverovatnim tempom pa su i mnoge „tradicionalne“ stvari morale da se prilagode potrebama savremenog čoveka. Jedna od takvih pogodnosti je i e-trgovina i kupovanje onlajn. Ili što bi neki rekli „iz fotelje“. Ipak, trgovina je prešla dugačak put do današnje“ fotelje“. A sve je počelo ovako…

Trampa ili razmena dobara

Trampa ili razmena dobara. Bio je to prvi vid trgovine u kome su ljudi razmenjivali proizvode i usluge. Taj prvi vid trgovine pojavio se u praistoriji, kada su ljudi počeli međusobno da komuniciraju. Trgovina se nastavila i u vreme kamenog doba o čemu svedoče dokazi o trgovini opsidijanom, vulkanskim staklom, koji je u to doba bio jako cenjen jer su se od njega pravile oštrice i vrhovi strela. U trećem milenijumu p.n.e. važan trgovački centar bila je Ebla, danas Tel Mardik u Siriji, drevni grad-država koji se nalazi oko 55 km od današnjeg Alepa. Trgovački putevi iz Eble su vodili do Anadolije i Mesopotamije. U Egiptu se u to vreme trgovalo materijalima od kojih se pravio nakit, a prvi trgovački put koji je spojio dva udaljena kraja sveta pojavio se takođe u tom trećem milenijum p.n.e. Tada su Sumerci iz Mesopotamije trgovali sa razvijenom Harapan civilizacijom iz dolne reke Ind, današnji Pakistan i severozapadna Indija. Feničani su u to doba bili značajni pomorski trgovci čiji su brodovi prevozili robu Mediteranom pa čak i do severne Britanije. Sa razvojem antičke Grčke pa sve do pada Rismkog carstva bilo je dobro razvijena trgovina začinima koji su u Evropu stigli sa dalekog Istoka, iz Indije i Kine. Rimsko carstvo je razvilo odličnu mrežu puteva koji su omogućili i kvalitetnu trgovinu i kopnom i morem. Međuim, sa padom Rimskog carstva došlo je gotovo do kolapsa trgovine u Evropi. Za to vreme trgovina je i dalje cvetala između kraljevstva u Africi, Bliskom istoku, Indiji, Kini i Aziji.

Interesantno je reći da su arheološka istraživanja utvrdila da su se prve robne marke pojavile u drevnoj Kini, nekih 2700 godina p.n.e. Zanimljiv podatak koji pomalo muti današnju svest o brendovima i brendiranju. Da, nije ta ideja baš tako „sveža“ kako mislimo… A u Centralnoj Americi, u području današnjeg Meksika, prvi trgovački putevi i tragovi trgovine pojavili su se oko 1500 godine p.n.e. U srednjem veku, pak, centralna Azija je definitvno bila centar svetske trgovine. „Put svile“, od 4. do 8. veka n.e, najpoznatija je trgovačka ruta svih vremena a na tom putu glavnu trgovačku ulogu igrali su stanovnici Sogdijane, antičke iranske civilizacije, koja se razvila na tlu današnjih Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgistana. Stanovnici ove drevne zemlje bili su odlični trgovci koji ne samo što su trgovali već su odigrali i značajnu ulogu u povezivanju civilizacija i kultura – Istoka, preko današnjeTurske, zatim Bugarske, Srbije i Bosne sa ostalim državama Zapada.

Trgovina u srednjem veku

Od 8. do 11. veka značajnu ulogu u trgovini imali su Vikinzi koji su iz Skandinavije trgovali sa zapadnom Evropom. A onda je Vasko de Gama 1498. godine napravio podvig koji je promenio svet! Oplovivši Rt dobre nade došao je do Indije, a samim tim je otvorio i novi put ka tako traženim začinima sa Istoka. Do tada su puteve kojima su začini stizali iz Indije u Evriopu kontrolisale islamske zemlje, posebno Egipat, ali sa ovim dostignućem stvari su se znatno promenile. Jer trgovina začinima je bila osnov za čuveno doba velikih geografskih otkrića, koje je promenilo Evropu i svet, zbog toga što se vrednost začina u tom periodu ravnala sa vrednošću zlata. Ovo zlatno doba trajalo je od 15. do sredine 16. veka i predstavlja prekretnicu na kojoj se zaustavio srednji vek i započelo doba takozvanog „novog veka“. Ovaj period obeležen je mnogobrojnim otkrićima zemalja, kontinenata, tehnološkim izumima poput štamparije i mnogih drugih naprava koje su pokrenule svet i dokazale da se on „ipak okreće“. Neka od velikih imena ovog perioda su svakako Kristofer Kolumbo, Pedro Alvarez, Vasko de Gama, Magelan. Trgovina je takođe pratila sva ta dostignuća pa su se u periodu od 16. do 18. veka smenjivale velike sile koje su njome dominirale, od Portugalije, Holandije, Britanije do Španije. Trgovina je u to vreme prelazila okeane i povezivala kontinente. A od sredine 18. veka i izuma parne mašine koja je počela da zamenjuje ručnu proizvodnju u mnogim segmentima privrede, započela je i velika iindustrijska revolucija koja je temeljno promenila ranije političke, privredne i društvene sisteme u većem delu sveta. Sa razvojem privrede i zamenom manufakturnog rada fabričkim i mnogim korisnim izumima poput telegrafa i trgovina je napredovala. Jer su i mogućnosti za nju bile veće.

Međutim, početak 20. veka je doneo veliku krizu poznatu kao „velika depresija“ koja je uzdrmala celi svet, ali posebno Ameriku. Veliki pad počeo je 1929. godine i trajao je do 1939. godine, a započeo je čuvenim „Crnim utorkom“ kada je 29. oktobra 1929. godine pala berza u SAD-u. To je dovelo do velikog pada proizvodnje i rasta nezaposlenosti. Velika kriza je imala i veliki uticaj na pad trgovine i ekonomski razvoj, a Prvi i Drugi svetski rat su dodatno pogoršali stanje u svetu. Da bi se takve stvari u svetu sprečile u budućnosti, velike svetske sile tog doba osnovale su 1946. godine Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku , a 1947. godine 23 zemlje sveta potpisale su dogovor o trgovini i saobraćaju koji je propagirao slobodnu trgovinu. Ideja o slobodnoj trgovini obeležila je 20. vek, naročito kada je 1992. godine Evropska unija „srušila“ granice zemalja članica i otvorila tržišta svojih članica za slobodnu unutrašnju tgovinu.

Tako je trgovina prešla dalek, ali zanimljiv put od trampe do slobodne trgovine.  Sada kao što rekohmo, dovoljno je ukucati par fraza u Google i preko svog mobilnog, tableta ili desktom računara postati trgovac, broker ili čak investitor.

Tekst napisao online tim Elektrašopa-a, servisa i online prodavnice za mobilne telefone i pripadajuću opremu u Beogradu.