Izvor slike: Dobrislava, Wikipedija

Brojni su gosti koji svake godine biraju upravo Zlatibor kao mesto gde će provesti svoj dragoceni odmor. Stanovnici iz svih delova Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sve više i iz ostailih zemalja regiona i Zapadne Evrope, krenu put Zlatibora u želji da udahnu zdravlje, osete miris borova, nagledaju se nepreglednih prostranstava i uživaju u gastronomskim specijalitetima kakvi se samo na Zlatiboru mogu probati.

Status najrazvijenije srpske destinacije, zlatna planina stekla je dugogodišnjim razvojem, a za veliku popularnost zaslužna je i tradicija razvoja turizma duža od 120 godina. Više od jednog veka Zlatibor je bio stecište ljudi sa različitih meridijana, i svoje blagodeti nesebično delio sa svima koji su imali želju da uživaju u svemu što Zlatibor može da ponudi.

Duga tradicija razvoja turizma ostavila je traga i do današnjih dana. Šetajući ulicama modernog turističkog centra, među velelepnim zgradama, kafićima, restoranima, prodavnicama i buticima ekskluzivne robe, radoznali pojedinci mogu pronaći male, skrivene i po malo, od sveta, zaboravljene objekte, koji bi o istoriji najposećenije srpske planine imali štošta zanimljivo da ispričaju.

Iako bi se o počecima turizma moglo govoriti i u vremenu pre Prvog svetskog rata, moderan razvoj Zlatibora počinje tek u međuratnom periodu.To je bilo vreme kada je masovni turizam i današnji izgled planine bila nezamisliva ideja, vreme kada su se na Zlatiboru odmarali kraljevi, vreme kada se na celom platou nalazilo svega par vila, jedan hotel i vreme kada se kamen po kamen probijao i gradio put Užice – Kraljeva voda.

To je bilo vreme kada u zamahu graditeljskog entuzijazma niču najlepši apartmani, objekti i vile koje danas možete ispratiti na sajtu Zlatibor.org, od kojih je danas ostala samo nekolicina da među modernizmom 21. veka nemo svedoče o sjajnoj turističkoj prošlosti prve vazdušne banje Srbije.

Titova vila na Zlatiboru

Posebno mesto u priči o razvoju Zlatibora zauzima, po mnogima, najlepša zlatiborska kuća, poznata kao Titova vila. Iako danas nosi epitet nekadašnjeg doživotnog predsednika SFR Jugoslavije, ova kuća nije ni približno građena za maršala Tita. Kuća je bila vlasništvo Aleksandra Pavlovića, beogradskog advokata rodom iz Gornjeg Milanovca, koji je arhitektonski ujednačenu i stilizovanu vilu za odmor gradio baš pred burna vremena Drugog svetskog rata.

Tek izgrađena vila imala je nezvanični naziv „Malgre Andree“.

Nesrećna Francuskinja, gospođa Andre, supruga gospodina Pavlovića, kao da je predosećala sva burna tek nadolazeća vremena, nikako nije želela nikakvu vilu na udaljenom i „divljem“ Zlatiboru. Međutim, gospodin Pavlović bio je uporan i, očito, prožet inatom. Vila „Uprkos Andre“ bila je gotova za veoma kratko vreme i zasijala je u punom sjaju. Nakon završetka Drugog svetskog rata i promene celokupnog društvenog sistema, vila je konfiskovana. Dobila je status „Titove vile“ za slučaj da bi maršal odlučio da boravi u njoj tokom svoje posete Zlatiboru, da bi kasnije postala vlasništvo RTS-a i proglašena za spomenik kulture.

Vila ima prepoznatljiv arhitektonski izgled tipičnih planinskih kuća, rov na četiri vode, veliki ulazni trem i prostrano dvorište. Kombinacija drvenih elemenata još više naglašava planinsku lepotu i podseća na kuće građene u Alpima. Svoju lepotu vila je očuvala i danas i kao takva zavređuje pažnju brojnih turista, znatiželjnih prolaznika i istoričara umetnosti. Zbog svepicifčnog izgleda i zanimljive istorije često je i predmet turističkih panoramskih obilazaka Zlatibora.

Vila Bled

Još jedna, na žalost zapuštena, arhitektonska lepotica, vila „Bled“ nalazi se u samom centru Zlatibora, odmah iznad jezera i šetališta. Prvi vlasnik ove vile i naručilac projekta bio je ugostitelj Mališa Jovanović, koga su meštani i gosti Zlatibora koji su ga poznavali zvali „Špaljo“.

Bez ikakvih ograda, neveliki letnjikovac stoji na zaravni proplanka elegantno i dostojanstveno, gotovo potpuno svestan svoje lepote. Vilu krase izrazito skladne proporcije i sasvim skromne dimenzije. Kombinacija belih ispusta po ivicama zdanja i njihova blaga ornamentalna promena pod strehama, sa „plastičnim“ rešenjem prozorskih otvora, žućkastom fasadom i niskom kamenom osnovom , stolarijom boje meda na omalenom ulaznom tremu deluju veoma skladno u svojoj pojavi. Vila „Bled“ nema nikakvih naznaka arhitektonskog eksperimenta.

Ona je pre dobar kompozicijski sklop likovnih detalja na kući. Korespondira arhitektonski sa tokovima banjske gradnje u Vrnjačkoj i Bukovičkoj Banji. Tužna je bila sudbina vile Bled, kao i mnogih drugih koje su na posleratnom Zlatiboru ostale samo u ruševinama, a ostaci ove skladne lepotice ostali su da svedoče o lepoti skladnosti i skromnosti u gradnji, na šta bi trebalo obratiti pažnju pri arhitektonskim rešenjima današnjice.

Odmah nadomak vile Bled, tužno urušen stoji još jedan neprekosnoveni arhitektonski biser Zlatibora.

Vila „Jelje“

Vila „Jelje“ savremeniji je naziv za objekat koji je nakda plenio svojom lepotom i otmenošću. U vreme i nakon gradnje nije bila poznata pod tim imenom, već pod prisvojnim „vila generala Joksimovića“,po sećanju naslednika generala Joksimovića koji i danas sezonski borave na Zlatiboru, odnosno Palisadu, gde imaju novu kuću.

Kuća Milića od Mačve

Kada se ispredaju priče o najlepšim građevinama Zlatibora nemoguće je nepomenuti kuću Milića od Mačve. Milić od Mačve, slikar, vajar, arhitekta, pesnik, projektovao je i sagradio tri ateljea od kojih je jedan na Zlatiboru.

Zanimljivo graditeljsko rešenje spaja stambeni deo sa radnim prostorom, ateljeom, ali je celina jedinstvena iako se radi o kolažu stare brvnare, kao spolije, i citata odnosno interpretacije srednjovekovnih manastirskih kula i kolonade stubova koja povezuje kule i predstavlja simboličnu kapiju kroz koju se ulazi u omaleno dvorište.

Postoji anegdota o gradnji druge kule: dok je današnji Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pomagao Miliću u radovima na vrhu kule, prišao im je jedan radoznali posetilac.

Pošto nije video ko je na vrhu kule, upita: “Miliću, ko ti to pomaže?“, a ovaj odgovori: „Zna se ko pomaže đavolu!“.

Iako je Zlatibor posle burnih vremena koja su protutnjala njegovim vrhovima i dolinama potpuno promenio svoj prvobitni izgled, građevine poput starih vila, interesantnih kuća i objekta ostali su da svedoče o jednoj epohi, ali da budu i primer kako bi se moglo graditi i danas kroz spoj umetnosti i arhitekture. Ipak, značajni su i kao turističke atrakcije, jer neminovno zavređuju pažnju velikog broja posetilaca i imaju svoju publiku koja im se iznova divi.