Najstariji donji veš – kako su se oblačili drevni narodi

Muški i ženski donji veš predstavljaju pravi dokaz da je čovek oduvek nastojao da se obuče udobno i zavodljivo. Antički narodi nisu izuzetak. Smatra se zapravo, da je upravo u antičkoj Grčkoj, Rimu i Egiptu žena po prvi put obukla brushalter, a muškarac nešto nalik današnjim gaćama. Postoje, međutim, i otkrića arheologa baš sa naših prostora, koja potvrđuju da su se ljudi još u praistorijsko doba pokrivali životinjskim kožama.

Čovek modernog doba veruje da živi u najboljem mogućem vremenu, kao i da su sve najpametnije stvari izmišljene u 20. i 21. veku. Uprkos razvitku tehnologije, kao jednog od najvećih čovekovih dostignuća, činjenica je da su se mnoga značajna otkrića dogodila još u doba drevnih civilizacija. Jedno od njih sigurno je i donji veš.

Prirodni materijali su oduvek u modi

Bez obzira na to koliko je vekova proteklo, neke činjenice ostale su nepromenjene. Na prvom mestu, ljudi su oduvek imali potrebu da sakriju svoje initmne delove tela. Potom, čak i u antičkim vremenima, mislili su na udobnost.

Može se reći da donji veš od prirodnih materijala nije nešto čemu teži samo savremeni čovek, odnosno žena. Upravo su prvi komadi donjeg veša, koje su nosili stari Grci, na primer, bili od mekanog platna. Među materijalima prednjačio je lan, odnosno laneno platno. Uz to su koristili i životinjske kože i vunu. Postoje podaci o odevnim predmetima muškaraca i žena još iz praistorijskog doba koji ovo potvrđuju.

Može li se govoriti o donjem vešu u praistoriji?

Arheolozi svedoče o intrigantnom zanimanju praistorijskih žena za „modu“. Postoje svedočanstva sa arheološkog nalazišta u Pločniku koja potvrđuju da je neolitska žena oblačila  odeću nalik današnjem topu i mini suknji, te da je nosila nakit oko ručnih zglobova. Sasvim je izvesno da su ovi komadi odeće bili jedino što su ljudi tog perioda imali na sebi, pa se može reći da je to preteča donjeg veša kakvog danas znamo. Neolitski čovek je u ove svrhe koristio životinjsku kožu, vunu i lan.

Kako su se oblačili Stari Grci?

Stari Grci su nosili donji veš. Naravno, taj veš nije bio nalik današnjem, ali sam koncept bio je isti. Muškarci su umeli da naprave od mekanog platna neku vrstu potpore za svoje genitalije, i to sistemom obmotavanja tkanine oko svojih bokova. Žene u staroj Grčkoj su nosile prve brushaltere, tačnije, obmotavale su grudi tkaninom, kao što bi se to danas radilo zavojem. Postoje pretpostavke da su u ove svrhe koristili laneno platno.

Rimljani i veš od kože

Rimljani su takođe korisitili mekana platna za svoj donji veš. Međutim, postoje podaci i o gaćicama, odnosno gaćama napravljenim od kozje kože. Spekuliše se čak da je ovo bio veš posebno napravljen za žene, koji su one koristile za vreme menstrualnog ciklusa.

Pretpostavlja se da su žene, umesto današnjih higijenskih uložaka, koristile krpe, te da su ove kožne gaćice bile zgodne da ih drže čvrsto na mestu. Iako zvuči kao dobro rešenje, ne možete da se ne zapitate kakav je uticaj ovaj materijal imao na kožu žena u toploj mediteranskoj klimi, pogotovo u „onim danima“.

Rimske i grčke žene su imale sportski brushalter!

Jedna od zanimljivijih činjenica jeste i ona o komadu odeće koji se naziva strofijum. Najpribližniji opis ovog antičkog odevnog predmeta bio bi sportski brushalter. Tačnije, koristile su ga žene onda kada bi vežbale ili za vreme sportskih aktivnosti, odnosno atletskih takmičenja.

Ovo otkriće je značajno i sa društvenog aspekta, jer nam svedoči o tome da su se žene oduvek zanimale za sport, ali i za to da im bude udobno kada treniraju.

Egipćani su nosili čarape i donji veš

U istraživanju egiptologa dr Aleksandre Halman sa Instituta mediteranske i orijentalne kulture iz Čikaga, otkriveni su značajni podaci o donjem vešu starih Egipćana. Naime, osim čarapa, Egipćani su nosili donji veš, i to je bila tkanina podvezana u vidu trougla oko bokova. Kao Grcima i Rimljanima, i Egipćanima je laneno platno bilo omiljena i najprijatnija tkanina za ovu svrhu.

Na staroegipatskim crtežima možemo videti faraone obučene u kiltove. Ovaj komad odeće pravljen je na jednostavan način, obmotavanjem pravougaone tkanine oko kukova. Dužina kiltova je varirala, te su neki pokrivali samo genitalije, dok su neki išli do kolena, pa čak i člankova.

Kinezi su nosili ukrašen donji veš

Kada se pomene donji veš i Kina, sasvim je izvesno da će prva asocijacija danas biti neka od kineskih prodavnica i rafovi sa brushalterima i gaćicama. Međutim, drevni Kinezi su nosili donji veš pre više od 2.000 godina, a istoričari su otkrili i to da se stil veša menjao sa dinastijama koje su vladale.

Ono što je karakteristično za donji veš koje su nosile kineske žene jeste to što su mogle da ukrašavaju platno. Na izvestan način, ovo je ujedno bio i umetnički izraz tih žena. Donji veš su oslikavale različitim oranmentima, pejzažima i cvećem. Ti crteži su predstavljali prave simbole, te su za prizivanje sreće, na primer, crtale cvetove šljive.

Kineskinje su nosile i brushalter. Zapravo, to nije grudnjak kakav se danas nosi, već takozvani dudu. Ovaj komad odeće je dugo bio u upotrebi, a njegova glavna karakteristika je ta što je jednim svojim delom pokrivao stomak.

Šta se to razlikuje danas?

Ukoliko isključimo najbitniji faktor, a to je ekstremna udobnost koju danas dobijamo od donjeg veša, nije se mnogo toga promenilo u dugoj istoriji komada donjeg veša kao odevnih predmeta. Čovek je oduvek mislio na to kako da unapredi svoj komfor, pa se može reći da je vrhunac dostigao sa fabričkom proizvodnjom odeće.

Danas imamo taj luksuz da možemo da biramo veš od pamuka, čipke, u crnoj, beloj, šampanj boji, modernog ili retro stila. Sa druge strane, malo je verovatno da je neolitska žena ili stara Rimljanka mogla da ušeta u butik i izabere zavodljivi donji veš da očara svog muškarca. Ipak, iako je danas nezamislivo nositi intimni veš od životinjske kože, ne mogu se umanjiti napori i ideje antičkih naroda da osmisle najudobniji mogući donji veš za sebe.

Istorija štampanih kalendara i njihov značaj u današnjem marketingu

Kalendari vode poreklo iz drevnih vremena, a njihov značaj kroz istoriju civilizacije je višestruk, pre svega sa stanovišta verske prakse, poljoprivrede i procesa upravljanja. Danas svako od nas ima kalendar u kući, kancelariji, novčaniku, ali i u svom pametnom uređaju, u kompjuteru… Kalendari nam služe da lakše isplaniramo vreme, a veoma često ih koristimo u poslovne svrhe i u marketingu. U stvari, štampani kalendari danas predstavljaju jedan od najboljih načina za promociju firme ili brenda.

Ali kako je sve počelo? Kada je izrađen najstariji kalendar i kako se razvijao kroz istoriju? Kako su i zašto štampani kalendari postali snažno marketinško oružje? Kako koristiti kalendar u reklamne svrhe? U narednom tekstu daćemo vam odgovore na sva ova pitanja.

Kratka istorija kalendara

Otkad je sveta i veka, ljudi su tražili načine da definišu vreme. Tako su naučili da broje dane u nedelji. Vavilonci su brojali 7 dana, a dodeljivali su im imena bogova kojima su se klanjali, odnosno imena nebeskih tela. Egipatska nedelja imala je 10, dok je nedelja u starom Rimu imala 8 dana. Ovi drevni narodi izrađivali su kalendare na osnovu procena dužine solarne godine i lunarnog meseca, a takvi kalendari su poznati kao lunisolarni kalendari.

Međutim, kroz istoriju su postojali, i danas postoje, i drugačiji kalendari. Na primer, Maje su, pored Sunca i Meseca, u izradu kalendara uključivali i posmatranje Venere, dok je islamski verski kalendar, koji je u različitim varijacijama i danas u primeni, isključivo lunarni.

Išango kost, matematički predmet izrađen od kosti pavijana oko 20 000 godina pne, pronađen 1960-tih godina u afričkoj državi Kongo, tadašnjoj belgijskoj koloniji, smatra se najstarijim lunarnim kalendarom. Prvi zvanični kalendar bio je julijanski, osmišljen 46. godine pne, u vreme vladavine Julija Cezara. Njegova zamena, odnosno modifikacija, posle niza manjih izmena, bio je gregorijanski (novi) kalendar, proglašen u poznom 16. veku od strane pape Grgura Trinaestog. On je i danas najrasprostranjeniji kalendar na svetu.  

Prvi štampani kalendar

Štampani kalendari su postali popularni od druge polovine 15. veka. Prvi poznati primerak štampanog kalendara je bio kalendar Johana Regiomontana, jednog od vodećih naučnika iz oblasti matematike i astronomije među svojim savremenicima.

Regiomontan je radio na Katedri za astronomiju Univerziteta u Beču, a kasnije je imenovan za glavnog astronoma na dvoru mađarskog kralja Matije Korvina. Zajedno sa svojim učenikom i kolegom Bernardom Valterom, on je 1471. igradio prvu kućnu astronomsku opservatoriju u Evropi. Godine 1472. osnovao je svoju privatnu štampariju kako bi mogao da samostalno publikuje svoja naučna otkrića.

Johan Regiomontan je jedan od prvih koji je shvatio uticaj štampe na širenje novih naučnih saznanja, a osim publikacija vezanih za astronomiju i matematiku u svojoj štampariji izrađivao je i štampane kalendare. Ove kalendare štampao je sve do 1475. godine, kada ga je papa Sikst IV pozvao u Rim da učestvuje u reformi julijanskog kalendara.

Na žalost, Regiomontan je umro godinu dana kasnije, u 40. godini života. Njegov istraživački rad se prerano završio, što je bio veliki gubitak za astronomiju koja je tada bila nauku u razvoju. Uuticao je na rad mnogih kasnijih naučnika, a verovatno i na mišljenje nekih genijalnih umova o konceptu vremena.

Upotreba štampanih kalendara u promotivne svrhe

Oglašavanje uz pomoć kalendara prvi put se primenjuje od 1850-tih, kada je Eugene Ketterlinus, vlasnik The Ketterlinus Lithographic iz Filadelfije, započeo sa štampanjem kalendara koji su sadržali reklamne poruke. Zidni kalendari brzo su postali popularni, a njihova upotreba je rasla uporedo sa velikim industrijskim inovacijama toga vremena koje se obuhvatile i štamparije.

Braća Andrew i Jacob Geiger otvaraju 1878. Godine u Njuarku kod Njujorka štampariju u kojoj su se izrađivali reklamni kalendari i drugi oglasni štampani materijal. To je bio prvi ozbijljniji rad na izradi štampanog reklamnog materijala.

Međutim, prava ekspanzija nastupila je krajem 1880-tih godina, zahvaljujući dvojici preduzetnika iz Ohaja – Jasper Freemont Mek i njegov glavni konkurent Henry Seashore, u pokušajima da nadmaše svoju direktnu konkurenciju, smišljali su najrazličitije načine kako postaviti reklamu na što više različitih predmeta, od kecelja, preko šešira, pa do raznih kućnih proizvoda.

Još dva važna imena u razvoju reklamnih kalendara su novinari Thomas Murphy i Edward Burke Osborne iz RedOak-a u Ajovi. Oni su početkom poslednje decenije 19. veka prvi počeli da štampaju kalendare na kojima su se nalazile kopije umetničkih dela, što je za vrlo kratko vreme dalo odlične rezultate.

Murphy i Osborne su za samo nekoliko godina, tačnije do 1894. godine imali kompaniju sa 94 zaposlena radnika, uključujući i 14 putujućih trgovaca, i odštampali su nekoliko miliona reklamnih kalendara. Krajem iste godine, Murphy prodaje svoj udeo u kompaniji Osborne-u, koji zatim sedište prebacuje u Njuark, kako bi bio što bliži Njujorku, najvećem umetničkom i poslovnom centru Amerike.

Ubrzo je Osborne počeo da primenjuje nove tehnike štampanja, što mu je omogućilo izradu štampanih kalendara optimalnog kvaliteta. Kompanija je pod njegovom upravom postala internacionalna, sa otvorenim novim štamparijama u Torontu, Londonu i australijskom Sidneju. Od tada pa sve do današnjih dana, popularnost promotivnih kalendara nije prestajala, a danas se reklamni kalendari smatraju jednim od tri najkorisnija i najefikasnija promotivna predmeta na svetu.

Zašto su reklamni kalendari tako važan marketinški alat?

Kalendari su sjajan poklon koji unapređuje vezu između klijenta i kompanije, a takođe između kompanije i službenika koji u njoj rade. Veoma je značajno štampanje i poklanjanje kalendara oko Nove godine, pa sa pripremama za njihovu štampu treba početi već u jesen.

Stavljanje imena proizvoda ili logotipa kompanije pravo pred oči potencijalnih potrošača je efikasna marketinška strategija za bilo koji biznis. Jednostavni i dobro organizovani zidni ili stoni kalendari, sa visokokvalitetnim fotografijama vašeg proizvoda na najefikasniji način reklamiraju vaš biznis. Ljudi ih kače na zidove svojih soba i kancelarija i stavljaju na svoje radne stolove, što vam daje priliku da na jedan suptilan, ali izuzetno delotvoran način predstavite svoj posao i proizvod ili uslugu koju nudite.

Međutim, nije dovoljno da samo znate koliki je značaj štampanih reklamnih kalendara u oglašavanju svakog posla, već morate imati na umu i to na koje sve načine vam kalendari mogu pomoći da ispunite vaše marketinške ciljeve.

Budite kreativni – kreativnost privlači pažnju!

Zidni kalendari se uglavnom prave od 6 ili 12 listova, što otvara veliki prostor za njihovo dizajniranje na jedistven i kreativan način koji će privući i održati pažnju posmatrača. Ljudi više vole da postave kalendare na svoje radne stolove i zidove ako su ti kalendari dizanirani tako da ulepšavaju okruženje i prostor.

Potrudite se da vaši reklamni kalendari budu vrhunskog dizajna, izrađeni tako da prosto „teraju“ potrošače da sami potraže još jedan primerak. Drugim rečima, takvi da vi nećete morati čak ni da ih nudite.

Profesionalno štampanje je obavezno

Ovo se podrazumeva. S obzirom da se jedan kalendar koristi tokom čitave godine, potrudite se da vaš bude izrađen na profesionalan način i od kvalitetnih materijala. Važno je da svaka stranica bude što je moguće dugotrajnija i živopisnija. Kalendari niskog kvaliteta znatno umanjuju korisničko iskustvo i nisu interesantni potrošačima, koji u današnjem potrošačkom društvu ne žele da se vezuju za bilo kakve proizvode nižeg kvaliteta.

Uključite informacije o proizvodima i promocijama na svakoj stranici kalendara

Kupce lako privlače bilo kakve akcije, ponude sa popustom ili bilo kakvi drugi načini koji mogu da im pomognu da uštede novac pri kupovini.

Iskoristite promotivni kalendar za pružanje informacija o proizvodu i njegovim specifikacijama. Ne samo da ćete na ovaj način steći kredibilitet, već ćete imati šansu da ciljanoj grupi korisnika na što bolji način predstavite svoj proizvod. Važno je napomenuti da opis proizvoda nikako ne treba da sadrži puno reči, jer kupci na takav način vrlo često mogu da izgube interesovanje. Koristite kratke i efektne fraze i reči!

Stoni kalendari su odlična opcija za sve one kompanije koje žele da kupci lako upamte njihovo ime, kontaktne podatke i poslovnu lokaciju.  Sa druge strane, među potencijalnim potrošačima stoni kalendari su veoma popularni jer im pomažu da na jednostavan način obeleže određene važne datume, događaje ili sastanke. Zato bi reklamni stoni kalendar uvek trebao da ima vidljiv logo kompanije, obično na vrhu, kako bi ste bili sigurni da će biti lako uočljiv. Čak i ako se odlučite za verziju sa manje detalja, a imate jasno i dobro postavljen logo vaše kompanije na kalendaru, potrošači će dobro upamtiti vašu kompaniju.

Kalendari su takođe efikasni kada je u pitanju preporuka, jer osobe kojima ste poklonili kalendar, mogu lako da usmere i upute druge potencijalne potrošače na vašu firmu. Zahvaljujući promotivnom kalendaru, sve potrebne informacije o vama će im uvek biti dostupne, pa mogu lako da odgovore drugim licima na pitanja o vašem poslovanju.

Najzad, kalendari pomažu kupcima i zaposlenima da shvate koliko ih cenite. Oni treba da istaknu poverenje između kompanije i potrošača ili zaposlenih, što vaš posao čini još uspešnijim.

I zapamtite – štampanje ovakve vrste reklamnog materijala zahteva jednokratna i neznatna ulaganja, ali predstavlja investiciju na duge staze koja traje čitavu jednu godinu!

Kućna nega postaje globalna potreba

Sa produženjem životnog veka, radnog vremena i godina radnog staža, a time i godina starosti za odlazak u penziju, sve veći broj porodica ima velike probleme oko brige vezane za negu njihovih bolesnih ili starih, teško pokretnih ili nepokretnih članova. Ne dešava se kao nekada, da u kući uvek boravi bar jedan član porodice koji u svakom trenutku može pomoći baki, deki, mami, tati ili nekom drugom članu porodice kojem je pomoć neophodna.

Radno vreme traje od jutra do sutra, mnogi rade i po dva ili po tri posla da bi obezbedili sredstva za egzistenciju, a često žive na tolikoj udaljenosti da je svakodnevni dolazak, obilaženje i pomoć ostarelim i bolesnim rođacima gotovo nezamislivo.

Stoga su sve popularnije institucije koje se bave pružanjem raznih vidova pomoći  u okviru kućne nege, bilo da je reč o državnim, bilo o onim u privatnom vlasništvu. Pružanje usluga kućne nege usmereno je ne samo ka starim, bolesnim i nemoćnim osobama, već i prema onima kojima je određeni vid pomoći potreban povremeno ili privremeno, bilo da je reč o starima ili o brizi i nezi porodilja i beba i bolesnika.Continue Reading

Muzeji i umetnost stare Grčke

Napisala: Valentina Branković

Brojni muzeji u Grčkoj predstavljaju referentnu tačku za kulturu i identitet ove zemlje. Posetiti bilo koji muzej Grčke predstavlja direktan uvid u rođenje i procvat drevne grčke umetnosti, u taj neverovatni izvor inspiracije za putovanja za ceo svet. U muzejima se srećemo sa prekrasnom arhitekturom i folklornom tradicijom koja obuhvata 6.000 godina antičke civilizacije. Muzeji u Grčkoj su nacionalni ili privatni.

Nalaze se u svim gradovima, ali i u mnogim selima. Preko 300 nacionalnih i privatnih muzeja čuvaju ogromno kulturno bogatstvo, od neolitskog doba do savremenih vremena. Najlepše i najbogatije zbirke čuvaju Arheološki muzej, Vizantijski muzej, Muzej istorije, Muzej u Delfima.

Arheološki muzeji

Najvažniji arheološki muzeji nalaze se u neposrednoj blizini arheoloških nalazišta, otkrivajući tragove civilizacija koje su nekada prosperirale oko tog lokaliteta. Najvažniji su “Arheološki muzej Atine”, “Arheološki muzej Delfi”, “Muzej antičke Olimpije”, “Muzej u Mikeni” kao i “Akropolis”.Continue Reading

Hronobiologija i ciklusi u biološkim sistemima

Integrativna medicina je poslednjih decenija nadolazeći trend po kojem se aktuelna medicina kreće. Zove se integrativna zato što suštinski integriše savremenu (klasičnu) medicinu (fizikalna terapija na primeru Family Therapy Centra) sa elementima višemilenijumske tradicionalne medicine (pulsna dijagnostika, akupunktura, akupresura, lečenje biljem, u novije vreme homeopatija, reiki, bowen terapija i td…).

Integrativna medicina
Integrativna medicina, pojednostavljena šema

 

Suština održivosti ovakvog trenda je dvojaka.Continue Reading

Vodič kroz obradu drveta- od laminata do nameštaja

Drvo je jedna od najstarijih sirovina iz prirode koju je čovek počeo da koristi. Ono se može veoma lako obrađivati ručnim alatima, pa se tako kroz milenijume način njegove obrade menjao. U isto vreme menjali su se i zanati, veštine su prenošene sa generacije na generaciju.

Zanatska obrada drveta je tek u 19. veku počela lagano da menja način rada i postepeno prerasta u industrijsku. I pored mnogih epohalnih otkrića u nauci i tehnici, drvo je i dalje dragocena i nezamenjiva sirovina.

Šumarstvu se poklanja sve veća pažnja u svetu, prema drvetu se odnosi kao prema opštem nacionalnom bogatstvu.Continue Reading

Sudbine najlepših vila Zlatibora

Izvor slike: Dobrislava, Wikipedija

Brojni su gosti koji svake godine biraju upravo Zlatibor kao mesto gde će provesti svoj dragoceni odmor. Stanovnici iz svih delova Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sve više i iz ostailih zemalja regiona i Zapadne Evrope, krenu put Zlatibora u želji da udahnu zdravlje, osete miris borova, nagledaju se nepreglednih prostranstava i uživaju u gastronomskim specijalitetima kakvi se samo na Zlatiboru mogu probati.

Status najrazvijenije srpske destinacije, zlatna planina stekla je dugogodišnjim razvojem, a za veliku popularnost zaslužna je i tradicija razvoja turizma duža od 120 godina. Više od jednog veka Zlatibor je bio stecište ljudi sa različitih meridijana, i svoje blagodeti nesebično delio sa svima koji su imali želju da uživaju u svemu što Zlatibor može da ponudi.

Duga tradicija razvoja turizma ostavila je traga i do današnjih dana. Šetajući ulicama modernog turističkog centra, među velelepnim zgradama, kafićima, restoranima, prodavnicama i buticima ekskluzivne robe, radoznali pojedinci mogu pronaći male, skrivene i po malo, od sveta, zaboravljene objekte, koji bi o istoriji najposećenije srpske planine imali štošta zanimljivo da ispričaju.

Iako bi se o počecima turizma moglo govoriti i u vremenu pre Prvog svetskog rata, moderan razvoj Zlatibora počinje tek u međuratnom periodu.To je bilo vreme kada je masovni turizam i današnji izgled planine bila nezamisliva ideja, vreme kada su se na Zlatiboru odmarali kraljevi, vreme kada se na celom platou nalazilo svega par vila, jedan hotel i vreme kada se kamen po kamen probijao i gradio put Užice – Kraljeva voda.

To je bilo vreme kada u zamahu graditeljskog entuzijazma niču najlepši apartmani, objekti i vile koje danas možete ispratiti na sajtu Zlatibor.org, od kojih je danas ostala samo nekolicina da među modernizmom 21. veka nemo svedoče o sjajnoj turističkoj prošlosti prve vazdušne banje Srbije.Continue Reading

Ostrvo Amuljani – preporuka za letovanje u 2018

Halkidiki se sastoji od tri manjih poluostrva, takozvanih tri prsta: Kasandra, Sitonija i Atos. Prva dva predstavljaju poznata letovališta, dok je Atos posvećeniji religioznosti. No, možda niste znali da se svega 2 kilometara zapadno od Atosa nalazi predivno malo ostrvo Amuljani, koje je turistički dosta posećeno u odnosu na njegovu veličinu.

Iz razgovora sa Nenadom Stojanovićem, turistička agencija Kuća Putovanja u Nišu, otkrićemo vam što je više moguće informacija koje će vam pomoći da se odlučite za letovanje upravo na ovom ostrvu.Continue Reading

Kultura oblačenja i komunikacija odećom kroz vreme

Mnogo je vode proteklo od vremena kada je uloga odeće bila isključivo da zaštiti telo od spoljašnih uslova okoline u kojoj se živi i radi. Više niko ne pamti niti je ikome bitno koliko i zašto je važno odevanje u istoriji razvoja socijalnog bića, kako je došlo do toga da se svi bave modom i od kada se daje estetski prizvuk odevnim predmetima?

Kultura odevanja je postala antropološka stvar, paradigma, ali kako god je zvali neosporno je veoma bitan elemenat prestiža. “Biti dobro obučen” postala važna stvar u svim socijalnim miljeima, u svakom društvu na planeti.

Tako je u stvari sledom okolnosti došlo do formiranja pojma: kultura odevanja. Fraza se odnosi na ogledalo društvenosti, na ogledalo života zajednice, obuhvata ideološke stavove, životno opredeljenje, umetničke stavove, deo je ekonomskog statusa – sve su ovo oblici komunikacije koji su nam vidljivi preko načina oblačenja.

U kakvoj su vezi komunikacija i kultura?

Jednostavno – razmena informacija i interakcija između članova neke zajednice odvija se kako verbalnim tako i neverbalnim načinima – mimikom, pokretom, crtežom.

Prilikom upoznavanja sa nekim po prvi put, mnogo toga zaključujemo o toj osobi vizuelnim kontaktom. Kultura oblačenja kao forma odavno je u direktnoj vezi sa istorijom kao naukom, nadilazi ekonomsku sferu, umetničke okvire i pojedinačne stavove.

Antropologija odevanja i sociološki apsekt mode su predmeti koji se uče na fakultetima koji se bave dizajnom tekstila, istorijom društva, sociologijom i ove teme se uvek posmatraju šire – prateći istorijska zbivanja grupe i pojedinca i kulturološki aspekt razvoja zajednice.

Uloga odeće bila je i ostala

* Na prvom mestu je zaštitna uloga odeće o kojoj ne treba posebno govoriti,

* Estetska funkcija odeće. Ovde se misli na univerzalne kategorije lepo-ružno, dopadljivo ili manje privlačno. Da ne ulazimo u detalje, dovoljno je da se setimo BBC dokumentaraca o plemenima Amazonije ili afričkih žena kojima su umetnuti kolutovi u ušne školjke i prosečena usna sa nakitom ideal lepote. Kod Evropljana to baš i nije slučaj.

*Rutualna uloga odevanja je arhaični elemenat – verovanje u nošenje amajlija, životinjskih krznenih ogrtača (i delova životinja) koji onom ko ih nosi daje snagu i zdravlje životinje od koga je krzno načinjeno. Naposletku, svi znamo za verovanje da i neki predmeti donose sreću (zečja šapa, detelina sa četiri lista, potkovica).

*Etički elemenat garderobe u korelaciji je sa etničkom zajednicom kojoj neko pripada (specifično oblačenje Amiša, tradicionalna nošnja žene u turskom selu ili u Iranu).

*Simbol životnog stila je dokaz da je sloboda odevanja već skoro ceo vek među nama – odevanje u duhu raspoloženja: svako je slobodan da nosi odeću u skladu sa svojim načinom života – kao rok muzičar, hip-hoper, pripadnik ekološkog pokreta, moderan biznismen ili sportista. Oznaka pripadnosti grupi se dovodi u vezu sa standardima grupe čiji smo deo (poslovna garderoba, radna odela i uniforme, protokolarna svečana garderoba, …).Continue Reading