Znate li da je prva kafana u Evropi otvorena baš u Beogradu?
Ovaj podatak svedoči o tome koliko je naša predstavnica još od davnog 16. veka poznata po hedonizmu. Ipak, tada se u kafani služio samo jedan napitak – kafa. Danas je situacija znatno drugačija i osim kafe, u kafani možete popiti gotovo sva alkoholna pića i uživati u ukusnom obroku.
Izuzev kafana, danas su u Beogradu popularni, i barovi, pabovi, klubovi, kao što je klub Komitet, ali i druga poznata imena poput Kasine, Tranzita i mnogih drugih.
Kako je nekada izgledao noćni provod u Beogradu, a kako se Beograđani i posetioci Beograda danas provode – pročitajte u nastavku!
Kafane – mesto okupljanja beograđana pre 19. veka
Kao što smo pomenuli, prva kafana u Evropi otvorena je u 16. veku, tačnije 1552. godine u Beogradu, a otvorili su je Turci, pod čijom okupacijom je ovaj prostor tada bio.
Na teritoriji naše zemlje, a posebno velikih gradova poput Beograda postojalo je nekoliko kafana. Istorijski podaci, kao i neka od dela domaće kinematografije i mnoge knjige renomiranih autora svedoče o tome da su upravo ovi objekti bili mesto gde su se kroz istoriju prvenstveno okupljali muškarci i uživali uz muziku i piće.
Kasnije, kafane su primale sve – od boema, preko beskućnika, putnika namernika i predstavnika elite. Iako su noćna okupljanja u kafanama zabeležena i pre 19. veka pravi procvat ovih ugostiteljskih objekata zabeležen je u 19. veku.
Noćni provod u Beogradu u 19. veku
Kako podaci govore, u dalekom 19. veku u Beogradu je postojalo nekoliko desetina kafana, a samo u Makedonskoj ulici nalazila se čak 21 kafana. Miloš Obrenović je tokom svoje vladavine pojedine segmente zakona posvetio upravo kafanama, pravilima i propisima, zaposlenima i drugim važnim segmentima poslovanja. O njihovom značaju svedoči i činjenica da je prvi telefon upravo stigao u kafanu “Tri lista duvana”, baš kao i prva sijalica koja je zasijala u kafani “Proleće”.
Ovi ugostiteljski objekti postaju mesto održavanja značajnih govora, mesta na kojima su se gotovo podizale revolucije, stvarala neka od najboljih umetničkih dela, a boemi su ovde rado provodili noći uz piće i pesmu.
Izuzev kafana, 19. vek je obeležen pojavom prvih balova. Na inicijativu engleskog konzula Lojda Džordža Hodžesa održava se bal u čast Miloša Obrenovića, 1837. godine. U vreme kneza Mihaila, Beograd počinje da liči na svetske prestonice, pa su i balovi u ovom periodu veoma posećeni.
Smena dinastija nije uticala na njihovo održavanje, štaviše, kraj 19. veka može se nazvati i zlatnim dobom balova, zahvaljujući kraljici Nataliji koja je u Srbiju donela brojne trendove sa zapada.
Noćni provod u 20. veku i dalje se prepričava
Druga polovina prošlog veka poznata je po dobrim noćnim izlascima u Beogradu.
Naše bake, deke, ali i roditelji rado pričaju o nezaboravnim izlascima 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Sedamdesetih je u Beogradu bio popularan jugoslovenski rok, a u prestonici su mladi tada izlazili u nekoliko diskoteka, odnosno klubova. Jedna od najpoznatijih diskoteka modernog dizajna bila je Cepelin, a ljubitelje izlazaka privlačila su tri plesna podijuma, savremeno ozvučenje i luksuzni enterijer.
Deset godina kasnije, noćni provod u Beogradu obeležili su klubovi u kojima su se puštali hitovi domaće, ali i strane muzike. Najčešći gosti noćnih klubova bili su studenti, a provod je umeo da traje i do jutra.
Devedesetih godina na muzičku scenu dolazi turbo-folk muzika, ali i drugi žanrovi koji su i danas popularni. Elektronska muzika bila je izuzetno slušana, počinje se sa organizovanjem rejvova, tehno žurki, ali i rep nastupa. Jedan od najzaslužnijih lokala za popularizaciju elektronske muzike je Industrija, mesto gde su se mogli čuti najpoznatiji svetski DJ-evi.
Devedesete su poznate kao period najluđih stajlinga, inovacija i podele ljubitelja muzike na one koji slušaju tehno i one koji uživaju u zvucima turbo-folka. Bez obzira na poličitčke sukobe i napetu situaciju u čitavom regionu, devedesete su do danas zapamćene kao godine odličnog provoda.
Dvehiljadite – mešavina različitih žanrova
Tokom dvehiljaditih godina, Beograd već stiče status prestonice nezaboravnog provoda. U ovom periodu svirke u kafićima postaju izuzetno popularan vid zabave, a povećava se i broj koncerata popularnih pevača.
Popularizuju se i džez klubovi, a postaje normalno da na samo jednom mestu za jedno veče čujete muziku gotovo svih žanrova, što je do tada bilo gotovo nemoguće. Ova praksa nastavila se do danas.
Noćni provod danas – svako može da pronađe mesto za sebe
Gotovo svaka decenija je priča za sebe, a prednost koju nam donosi nekoliko prethodnih godina jeste raznolikost muzike. Budući da u Beogradu postoji na desetine lokala – barova, pabova, kafana, klubova, splakova i drugih objekata namenjenih dobrom provodu, koju god muziku da slušate lako možete izabrati lokal za sebe.
Muzičari neretko održavaju koncerte i nastupaju na popularnim mestima, a dobar provod nije rezervisan samo za vikend. Gotovo svakog dana u nedelji u Beogradu možete naći barem jedno mesto sa živom svirkom, ali i brojne lokale koji puštaju muziku. Baš zato, prestonica Srbije širom Evrope poznata je kao jedan od gradova sa najboljim noćnim provodom.
Nadamo se da vam je naš tekst bio interesatan, te da ste se upoznali sa pojedinim segmentima iz istorije Beograda i otkrili jedan deo života svojih predaka.
