Najstariji slatkiši – zanimljive činjenice i kako su nastali

Slatkiši su tu da nam zaslade svakodnevicu još od praistorijskog doba. Najranija forma slatke poslastice bio je med, a tek kasnije su ljudi iz različitih kultura počeli da kreiraju prve slatkiše mešavinom meda, oraha i voća. 

Danas postoji nebrojano vrsta poslastica, a u nastavku teksta saznajte koji su najstariji slatkiši i zanimljive činjenice o njima, koje će vas sigurno inspirisati da ih spremite, ili ‘pak kupite.

Krofne – neizostavna poslastica koju sve generacije obožavaju

Ovaj kolač je toliko popularan da se u Sjedinjenim Američkim Državama slavi Svetski dan krofni, a tog dana pojedine prodavnice specijalizovane samo za prodaju ove poslastice daju svoje proizvode besplatno.

Zbog svoje jednostavne pripreme i izuzetnog ukusa, krofne su bile jedan od glavnih obroka na poprištu sukoba Prvog svetskog rata, i u čast ove namirnice kojima su volonteri hranili vojnike slavi se internacionalni Dan krofni. 

Prvi pisani tragovi o krofnama mogu se naći u knjizi “Istorija Njujorka, od početka sveta do kraja Danske dinastije” iz daleke 1809. godine. U knjizi se spominje da su  danski doseljenici doneli sa sobom ovaj kolač u tadašnji Novi Amsterdam, koji se pravio sa kruškama ili šljivama.

Sama reč “korfna” potiče od nemačke reči “krafen” koja označava kolač pečen u tiganju.

Danas su kulinarski klasik različitih internacionalnih kuhinja, a domaćice su vrlo vešte u spremanju ove poslastice na različite načine, od kojih nijedan nije pogrešan. Možete ih napraviti sa sastojcima koje verovatno već imate u svojoj kuhinji – kvasac, jaja, šećer, so, brašno, ulje i mleko. 

Krofne su toliko popularizovane da su postale viralni trend na Instagramu, idealan su dezert posle svakog jela, a neretko se poklanjaju za rođendane, godišnjice ili bilo koju vrstu iznenađenja.

Kupovne krofne iz specijalizovanih prodavnica krofni izgledaju dekorativno i imaju božanstveni ukus. Pružaju mogućnost da se zasladite, a da ni ne uđete u kuhinju i odličan su izbor poklona za važne trenutke, jer ih svi vole.

A i kako da ih ne vole , kada je to omiljena poslastica Homera Simpsona? Složićete se da on ne greši po pitanju izbora hrane, a ako niste sigurni u činjenicu da krofne svakome izazovu osmeh na lice, razmislite – da li ste ikada videli besnog čoveka kako jede krofne?  

Sladoled – najpopularniji smrznuti dezert 

Omiljena smrznuta poslastica ispredala je mnoge legende, pa tako niko pouzdano ne zna tačno kada je i kako izmišljen sladoled, ali zna se da je još Aleksandar Makedonski uživao u čarima snega i leda sa ukusom meda i drugih nektara. 

Mit govori i o tome kako su drevni vladari plaćali kuvare da nikome ne otkriju recept, kako bi samo oni mogli da budu veliki uživaoci ovog slatkiša.  

Najdraži letnji slatkiš poprimio je oblike koje poznajemo danas povratkom istraživača Marka Pola sa Bliskog istoka u Italiju, koji je doneo recept na kojem su Italijani nastavili da rade do današnjih dana.

Kremasti led, kako su ga drugačije nazivali obično se jede za užinu ili dezert, a neretko izaziva takozvano “zamrzavanje mozga”, kada ga prebrzo jedemo i hrana ne stigne da se zagreje u ustima.

Iako je ranije bio slatka đakonija vladara, danas se sladoled može napraviti u svakoj kuhinji. Deca naprosto obožavaju ovaj slatkiš, pa možete biti sigurni da će se veoma obradovati vašoj trpezi kada je obogatite ovim slatkišem. 

Palačinke – slučajni kulinarski hit

Kao i za ostale poslastice, postoji legenda vezana i za palačinke, a ona govori o slučajnosti nastanka ovog specijaliteta. 

Naime, kuvar pape Gelazija našao se u problemu kada je na hodočašće u Vatikan došlo toliko ljudi da im je ponestalo sve hrane osim brašna i jaja. Kuvar je tada morao da iskoristi svoju maštu i sasvim slučajno napravi dezert koji je danas jedan od najrasprostranjenijih poslastica na svetu.

Palačinke se danas prilagođavaju raznim nacionalnim kuhinjama koje ih kreiraju prema njihovom nacionalnom receptu, mogu biti slatke ili slane ali osnovno testo za palačinke se sastoji od brašna, jaja, mleka, vode, ulja i soli. 

Mogu se jesti tradicionalno sa medom i orasima, a mogu se kombinovati najrazličitije slatke i slane varijante poput pekmeza, šećera, krema, pavlake, suvog mesa ili bilo čega što mislite da bi vam se svidelo, jer su palačinke baš takve – idealne uz sve.

Vafle – omiljeni bakin kolač

Bakin kolač, vafle ili galete – sve su to sinonimi za kolač koji potiče iz Belgije i popularan je u čitavom svetu. Sačinjen je od smese brašna i jaja, a po nekom nepisanom pravilu služi se sa kremastim đakonijama poput sladoleda ili krem čokolade.

Postoje razne varijacije ovog slatkiša, a samo u Belgiji postoje preko desetak regionalnih sorti. 

Kolač se sprema između dve ploče u tavi kako bi dobila njen karakterističan oblik, a popularne su od davnina – toliko da je čak francuski kralj Čarls IX doneo prvi zakon o vaflama 1560. godine kako bi sprečio niz svađa i tuča među prodavcima, koji su tražili da budu udaljeni “najmanje 4 metra” jedan od drugog. 

Baklava – zaostavština osmanskog carstva

Baklava je osmanska poslastica napravljena od slojeva fila, i ispunjena iseckanim orasima u medu ili nekom drugom slatkom filu. Razvijena u carskim kuhinjama turskih palata, baklava je pronašla svoj put tokom istorije do balkanskih trpeza i brzo postala i ostala jedna od omiljenih poslastica na našim prostorima.

Obožavaju je deca i odrasli, lako se sprema i može dugo da stoji u frižideru, a da održi prvobitnu svežinu.

Knedle – starinska poslastica koja ne gubi na popularnosti

Knedle datiraju iz doba Austrougarske monarhije, a brzo su se proširile i na okolne zemlje koje su ih rado prihvatile. Originalni recept je bio sa šljivama ali kako su se knedle susretale sa kuhinjama drugih zemalja, menjale su svoj ukus i sastojke ali jedno se nikada nije promenilo – niko ne može da im odoli. 

Danas imamo veliki izbor punjenja: od klasične šljive, do jagode, čokolade, pistaća i krema. Svojom aromom izazivaju lep osećaj koji nas vraća u detinjstvo kada bi otišli kod bake, a već sa ulaznih vrata osetimo miris koji nam odmah govori da nas knedle čekaju na stolu. 

Postoji zanimljiva anegdota o austrijskom caru Ferdinandu I, koji je ostao upamćen po izreci “Ja sam car, hoću knedle!” Kuvari su morali da mu usliše želju i kada nije bila sezona šljiva ili kajsija, jer bi u suprotnom bili otpušteni. 

Ove zanimljive činjenice o popularnim poslaticama nateraće vas da ih još više volite. Svaka od ovih đakonija dražesna je na sebi svojstven način, zato je uvek idealno vreme da zasladimo našu svakodnevnicu đakonijama i ulepšamo sebi dan.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo vas i ovo: *