Pre samo pola veka ideja o računaru koji se može lako prenositi s jednog mesta na drugo bila je ravna naučnoj fantastici. Ipak, sedamdesetih godina 20. veka zahvaljujući inventivnim umovima pojavio se prvi prenosni računar – preteča današnjih laptopova.

Neverovatna brzina kojom se odvijao razvoj tehnologije možda se najviše ogleda u činjenici da su prvi laptopovi na svetu bili teški 10-11 kilograma i da su imali ekran dužine svega 5 inča. Malo je teško odrediti koji je bio najstariji laptop na svetu, s obzirom na to da ovi modeli nisu nimalo ličili na savremene preklopne računare kakvi se koriste u arhitekturi, ekonomiji, marketingu i raznim drugim oblastima.

Postoji nekoliko kompjutera napravljenih tako da se koriste na krilu koji se mogu kvalifikovati za tu titulu. Predstavljamo vam modele prenosnih uređaja od kojih je započeo razvoj računarske tehnologije čijim se rezultatima danas služimo.

Laptop – izum koji je promenio svet

Laptop računar je napravio revoluciju u načinu na koji ljudi rade i putuju gotovo jednako kao i  kompjuter. Glavna prednost laptopova ogleda se upravo u njihovoj prenosivosti – omogućavaju ljudima da rade gde god se nalazili. Od prvih modela prenosnih i preklopnih kompjuterskih mašina do danas promenilo se mnogo toga. No, ono što je neosporna konstanta u ne tako dugoj istoriji laptopova jesu napori naučnika da kreiraju praktičan uređaj kojim se lako rukuje. 

Danas je moguće i online kupiti laptop za kućnu upotrebu ili kancelariju. Biramo modele na osnovu detaljnih informacija o njihovim performansama: memoriji, brzini, veličini i rezoluciji ekrana. Međutim, pre samo tridesetak godina laptopove su koristili privilegovani – među prvima NASA u svojim svemirskim programima. Ovi prenosivi računari predstavljali su kombinaciju komponenata, ulaza, izlaza i mogućnosti stonog računara u maloj šasiji. 

Proučavaoci kompjuterskih tehnologija još nisu složni oko toga ko je izumeo prvi laptop računar. Dok jedni tvrde da zvanje najstarijeg laptopa pripada prvom računaru kompanije GRID – Compass, postoji izvestan broj onih koji kažu da je “prvi pravi” prenosivi kompjuter Ozborn 1. Među pretendentima za ovu titulu su još i Epson HX-20, Gavilan i Compaq Portable. 

Da li je Grid Compass prvi laptop?

Istorija prenosivih računara počinje u Sjedinjenim Američkim Državama 1979. godine kada je Britanac VIlijam Mogridž dizajnirao prenosni računar za kompaniju Grid Sistems Corporation. Ovaj kompjuter poznat je pod nazivom Grid Compass, a koristila ga je NASA u svojim projektima ranih osamdesetih. (Prvi Compass lansiran je u svemir 28. novembra 1983. godine u spejs šatlu Kolumbija).

Kao prvi računar kompanije Grid i prvi laptop na preklop, ovo je bio pre svega skup prenosni poslovni računar sa, u to vreme, velikom memorijom. Koštao je 8.150 dolara (današnje 23.000 dolara). Ipak, bez obzira na visoku cenu, zbog svog čvrstog dizajna veliku primenu je našao u NASI, u proučavanjima astronautike i astrofizike, kao i u američkoj vojsci.

Što se tehničkih specifikacija tiče, imao je 16 bitni mikroprocesor Intel 8086, liveno magnezijumsko kućište, ravan grafički ekran i ugrađen modem. Nije bilo drške za nošenje, a iznad same tastature nalazio se panel sa uobičajenim komandama. Umesto disk drajva, prvi Compass je imao do 512 KB RAM memorije, a korisnik mogao povezati eksternu disketu od 360 KB ili hard disk od 10 MB. Važio je za jedan od lakših laptopova – bio je težak oko 4,5 kilograma. 

Kompjuter Gavilan – prvi potpuno funkcionalan laptop

Mnogi istoričari pripisuju titulu prvog potpuno funkcionalnog laptopa kompjuteru kompanije Gavilan koji je promovisan u maju 1983. godine. Američki inženjer i osnivač ove kompanije Meni Fernandez imao je ideju za dobro dizajniran laptop za rukovodioce koji su tek počeli da koriste računar. 

Poput GRID Compass-a i ovaj kompjuter bio je smešten u kućište na preklop i koristio je sopstveni sistemski softver. Osim toga imao je LCD displej i mogao se povezati sa štampačem. Ipak, kao najzanimljivija karakteristika navodi se to što je posedovao element sličan današnjem tač-pedu, instaliran na tabli iznad tastature. 

Ozborn 1 – prvi pravi laptop

Prema mišljenju većine, prvi pravi laptop je bio Ozborn 1, model koji je 1981. godine proizvela kompanija Osborne Computer Corporation. Kao izum Adama Ozborna ovaj model bio je prvi prenosni računar dostupan javnosti. Ozborn 1 je bio izuzetno težak – imao je oko 11 kilograma. Nije imao bateriju (prenosna baterija je dizajnirana naknadno), ekran je bio dugačak 5 inča, a tastatura je bila u poklopcu računara. U vreme kada se pojavio na tržištu koštao je skoro 1.800 američkih dolara!

Tehnološki napredak i prvi modeli laptopova na tržištu

Tokom godina koje su usledile, tehnološki napredak i inovacije u radu i performansama stonih računara odrazili su se i na laptopove. Upravo sa poboljšanjem tehnologija i mogućnostima skladištenja, postajali su sve manji i lakši. 

U januaru 1982. godine japanski inženjer Kazuhiko Niši i Bil Gejt započinju diskusiju od dizajniranju prenosnog računara sa LCD ekranom, odnosno ekranom sa tečnim kristalima. Niši je pokazao prototip ovog modela kompaniji Radio Shack koja se složila da proizvodi računar. 

Naredne 1983. godine na japanskom tržištu pojavio se i Epson HX20, prvi laptop koji je bio u veličini prilagođenoj za krilo. Glavna karakteristika bile su mu punjive nikl-kadmijumske baterije, a uz to je imao LCD ekran, tastaturu sa 68 karaktera i ugrađeni štampač. Zbog ograničenog ekrana, male interne memorije i nemogućnosti za masovno skladištenje podataka, ovaj model je brzo okarakterisan kao nepraktičan.

Prvi model laptopa kompanije Compaq prodat je u martu 1983. godine za neverovatnih 2.995 dolara. Compaq Portable imao je 13 kilograma, futrolu veličine šivaće mašine i bio je dimenzija sličnih Ozbornu 1.  Napredniji model ovog proizvođača Compaq Portable II imao je grafiku visoke rezolucije na svom displeju. Uz to je bio prvi laptop koji se koristio u radnjama, kao i za prikaz dijagrama. Zahvaljujući njemu, Compaq se istakao kao lider na tržištu računarske opreme. 

Nakon ovih pionirskih poduhvata u svetu računarske tehnologije, pojavio se veliki broj novih, naprednijih modela laptopova. Preko uređaja koje je napravila Toshiba, Radio Shack, IBM osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka do savremenih modela koji zapanjuju svojim karakteristikama, neosporno je da su laptopovi prešli dugačak put. U godinama koje slede, sasvim je izvesno da na tom polju vredi očekivati još inovativnih i praktičnih izenađenja.