Najstariji donji veš – kako su se oblačili drevni narodi

Muški i ženski donji veš predstavljaju pravi dokaz da je čovek oduvek nastojao da se obuče udobno i zavodljivo. Antički narodi nisu izuzetak. Smatra se zapravo, da je upravo u antičkoj Grčkoj, Rimu i Egiptu žena po prvi put obukla brushalter, a muškarac nešto nalik današnjim gaćama. Postoje, međutim, i otkrića arheologa baš sa naših prostora, koja potvrđuju da su se ljudi još u praistorijsko doba pokrivali životinjskim kožama.

Čovek modernog doba veruje da živi u najboljem mogućem vremenu, kao i da su sve najpametnije stvari izmišljene u 20. i 21. veku. Uprkos razvitku tehnologije, kao jednog od najvećih čovekovih dostignuća, činjenica je da su se mnoga značajna otkrića dogodila još u doba drevnih civilizacija. Jedno od njih sigurno je i donji veš.

Prirodni materijali su oduvek u modi

Bez obzira na to koliko je vekova proteklo, neke činjenice ostale su nepromenjene. Na prvom mestu, ljudi su oduvek imali potrebu da sakriju svoje initmne delove tela. Potom, čak i u antičkim vremenima, mislili su na udobnost.

Može se reći da donji veš od prirodnih materijala nije nešto čemu teži samo savremeni čovek, odnosno žena. Upravo su prvi komadi donjeg veša, koje su nosili stari Grci, na primer, bili od mekanog platna. Među materijalima prednjačio je lan, odnosno laneno platno. Uz to su koristili i životinjske kože i vunu. Postoje podaci o odevnim predmetima muškaraca i žena još iz praistorijskog doba koji ovo potvrđuju.

Može li se govoriti o donjem vešu u praistoriji?

Arheolozi svedoče o intrigantnom zanimanju praistorijskih žena za „modu“. Postoje svedočanstva sa arheološkog nalazišta u Pločniku koja potvrđuju da je neolitska žena oblačila  odeću nalik današnjem topu i mini suknji, te da je nosila nakit oko ručnih zglobova. Sasvim je izvesno da su ovi komadi odeće bili jedino što su ljudi tog perioda imali na sebi, pa se može reći da je to preteča donjeg veša kakvog danas znamo. Neolitski čovek je u ove svrhe koristio životinjsku kožu, vunu i lan.

Kako su se oblačili Stari Grci?

Stari Grci su nosili donji veš. Naravno, taj veš nije bio nalik današnjem, ali sam koncept bio je isti. Muškarci su umeli da naprave od mekanog platna neku vrstu potpore za svoje genitalije, i to sistemom obmotavanja tkanine oko svojih bokova. Žene u staroj Grčkoj su nosile prve brushaltere, tačnije, obmotavale su grudi tkaninom, kao što bi se to danas radilo zavojem. Postoje pretpostavke da su u ove svrhe koristili laneno platno.

Rimljani i veš od kože

Rimljani su takođe korisitili mekana platna za svoj donji veš. Međutim, postoje podaci i o gaćicama, odnosno gaćama napravljenim od kozje kože. Spekuliše se čak da je ovo bio veš posebno napravljen za žene, koji su one koristile za vreme menstrualnog ciklusa.

Pretpostavlja se da su žene, umesto današnjih higijenskih uložaka, koristile krpe, te da su ove kožne gaćice bile zgodne da ih drže čvrsto na mestu. Iako zvuči kao dobro rešenje, ne možete da se ne zapitate kakav je uticaj ovaj materijal imao na kožu žena u toploj mediteranskoj klimi, pogotovo u „onim danima“.

Rimske i grčke žene su imale sportski brushalter!

Jedna od zanimljivijih činjenica jeste i ona o komadu odeće koji se naziva strofijum. Najpribližniji opis ovog antičkog odevnog predmeta bio bi sportski brushalter. Tačnije, koristile su ga žene onda kada bi vežbale ili za vreme sportskih aktivnosti, odnosno atletskih takmičenja.

Ovo otkriće je značajno i sa društvenog aspekta, jer nam svedoči o tome da su se žene oduvek zanimale za sport, ali i za to da im bude udobno kada treniraju.

Egipćani su nosili čarape i donji veš

U istraživanju egiptologa dr Aleksandre Halman sa Instituta mediteranske i orijentalne kulture iz Čikaga, otkriveni su značajni podaci o donjem vešu starih Egipćana. Naime, osim čarapa, Egipćani su nosili donji veš, i to je bila tkanina podvezana u vidu trougla oko bokova. Kao Grcima i Rimljanima, i Egipćanima je laneno platno bilo omiljena i najprijatnija tkanina za ovu svrhu.

Na staroegipatskim crtežima možemo videti faraone obučene u kiltove. Ovaj komad odeće pravljen je na jednostavan način, obmotavanjem pravougaone tkanine oko kukova. Dužina kiltova je varirala, te su neki pokrivali samo genitalije, dok su neki išli do kolena, pa čak i člankova.

Kinezi su nosili ukrašen donji veš

Kada se pomene donji veš i Kina, sasvim je izvesno da će prva asocijacija danas biti neka od kineskih prodavnica i rafovi sa brushalterima i gaćicama. Međutim, drevni Kinezi su nosili donji veš pre više od 2.000 godina, a istoričari su otkrili i to da se stil veša menjao sa dinastijama koje su vladale.

Ono što je karakteristično za donji veš koje su nosile kineske žene jeste to što su mogle da ukrašavaju platno. Na izvestan način, ovo je ujedno bio i umetnički izraz tih žena. Donji veš su oslikavale različitim oranmentima, pejzažima i cvećem. Ti crteži su predstavljali prave simbole, te su za prizivanje sreće, na primer, crtale cvetove šljive.

Kineskinje su nosile i brushalter. Zapravo, to nije grudnjak kakav se danas nosi, već takozvani dudu. Ovaj komad odeće je dugo bio u upotrebi, a njegova glavna karakteristika je ta što je jednim svojim delom pokrivao stomak.

Šta se to razlikuje danas?

Ukoliko isključimo najbitniji faktor, a to je ekstremna udobnost koju danas dobijamo od donjeg veša, nije se mnogo toga promenilo u dugoj istoriji komada donjeg veša kao odevnih predmeta. Čovek je oduvek mislio na to kako da unapredi svoj komfor, pa se može reći da je vrhunac dostigao sa fabričkom proizvodnjom odeće.

Danas imamo taj luksuz da možemo da biramo veš od pamuka, čipke, u crnoj, beloj, šampanj boji, modernog ili retro stila. Sa druge strane, malo je verovatno da je neolitska žena ili stara Rimljanka mogla da ušeta u butik i izabere zavodljivi donji veš da očara svog muškarca. Ipak, iako je danas nezamislivo nositi intimni veš od životinjske kože, ne mogu se umanjiti napori i ideje antičkih naroda da osmisle najudobniji mogući donji veš za sebe.

Leave a Comment

Your email address will not be published.

Molimo vas i ovo: *