Uvek je najteže pionirima u nekom poslu. Ovo nepisano pravilo važi i za otvaranje prve kafane u Beogradu. Međutim, mora se priznati da je koncept kafane vrlo brzo i rado prihvaćen od strane ljudi u Srbiji, što ipak znači da je lakše otvoriti prvu kafanu nego prvu zubarsku ordinaciju. U kafanu, za razliku od zubarske ordinacije, svi vole da idu i to je činjenica koja se ne menja već vekovima.
Kvalitetno piće, ukusna hrana, dobra muzika – sve to čini vrhunsku kafanu koju svi žele posetiti. Nakon otvaranja prve beogradske kafane usledio je talas novih kafana ne samo po Beogradu http://www.beogradnocu.com/kafane-u-beogradu/ nego i po čitavoj Srbiji .
Najstarija aktivna kafana u Beogradu je kafana Znak pitanja.
Srpske kafane su oduvek bile središte kulturnog života naroda, u njima su se dešavale značajne stvari i dogovori, a velikani naše umetničke scene bili su redovni kafanski gosti. U njima su formirane prve srpske novine, ali i političke partije, pisane su knjige, vežbale su se predstave, stvarane revolucije, organizovale slikarske izložbe, a čak je i prvi bioskop bio upravo jedna kafana.
Ulogu kafane u životu jednog naroda ne treba potcenjivati, iako živimo u modernom vremenu u kom su popularni kafići i klubovi možda preuzeli primat nad starinskim kafanskim konceptom.
Prva kafana u Beogradu je prva kafana u Evropi
Prema istorijskim podacima, prva kafana u Beogradu nalazila se na Dorćolu, a otvorena je 1522. godine, mnogo pre prvih kafana u Engleskoj, Austriji, Italiji i ostalim zemljama Evrope. Koncept kafana doneli su nam Turci koji su Beograd osvojili samo godinu dana pre otvaranja ove prve kafane, a pravi procvat dogodio se tokom XIX veka, tokom vladavine Miloša Obrenovića kada je doneseno mnogo zakona o uređenju ovakvih ugostiteljskih objekata. Nažalost, nema tačnih informacija o nazivu ove prve kafane, vlasniku, njenom izgledu ili tačnoj lokaciji, ali se zna da su se u njoj služila crna, turska kafa, ali i čibuci i nargile, kao i to da je bila puna ćilima.
Najstarija aktivna kafana u Beogradu – Znak pitanja
Beogradska kafana Znak pitanja punom parom radi od 1823. godine. Te godine, Naum Ičko, koji je odigrao veliku ulogu u Prvom srpskom ustanku, na mestu kafane Znak pitanja podigao je kuću. Objekat je u stvari bio u vlasništvu Miloša Obrenovića, koji je kasnije kafanu poklonio svom ličnom lekaru zbog zasluga tokom Drugog srpskog ustanka. Od tada pa sve do danas, raspored prostorija i njihov izgled ostali su isti. Kako se ova kafana nalazi preko puta Saborne crkve, u Ulici kralja Petra,
Miloš Obrenović je za jedno vreme zakonski zabranio pušenje, psovanje i pljuvanje u njoj.
Mesto na kom je ova kafana nekada je bila Glavna čaršija grada. Zanimljivo je da je prvi bilijarski sto u Srbiji bio upravo u ovoj kafani, 1834. godine, pa je ovde odigrana prva bilijarska partija. Prva izdanja Srpskih novina čitala su se ni manje ni više nego ovoj kafani.
Kafana Znak pitanja je polovinom prošlog veka, 1946. godine, proglašena za spomenik kulture od velikog značaja.
Godine 1959. oduzeta je tadašnjem vlasniku i pretvorena je u društveno vlasništvo. Tokom 2007. godine Vlada Srbije ovu kafanu je izuzela iz procesa privatizacije i dodelila je gradskoj upravi Beograda, a veliku ulogu u tome imala je peticija potpisana od strane nekoliko hiljada građana, kao i uticaj mnogih poznatih ličnosti. Zahvaljujući njihovim naporima kafana Znak pitanja ostala je i dalje aktivna, aktuelna i nepromenjena od trenutka kada je otvorena.
Kako je nastalo zanimljivo ime najstarije kafane u Beogradu?
Prvo ime kafane bilo je Ećim-Tomina kafana. Ećim-Toma bio je lekar Miloša Obrenovića koji mu je kafanu dodelio. Međutim, ovo ime se nije dugo zadržalo, jer je svaki novi vlasnik menjao i ime kafane. Nekad se zvala čak i Kod pastira, a još jedno njeno ime bilo je Srpska kafana. Ime kafane koje danas znamo nastalo je slučajno, „inadžijski“. U jednom trenutku ova kafana zvala se Kod Saborne crkve, međutim moćnici su smatrali da ovaj naziv nije pogodan i da ga treba promeniti, pa je tadašnji gazda jednostavno na ulaz stavio znak pitanja (?), što je ostalo do današnjih dana.
Ko je sve posećivao Znak pitanja?
Najstarija kafana u Beogradu bilo je i ostalo mesto okupljanja srpskih boema. Nekada je čak i Vuk Karadžić svraćao u ovu kafanu. Neke od poznatih ličnosti koji posećuju ili su posećivali Znak pitanja jesu Aleksandar Tijanić, Toma Fila, Matija Bećković…
Ovu kafanu je nekad posećivao i patrijarh Pavle, a kažu da je najčešće naručivao običnu vodu, salatu i pasulj.
Zbog toga što je Akademija primenjenih umetnosti blizu kafane, slikari, studenti i poznati profesori ovde su često svraćali, a legenda kaže da su se ovde polagali i ispiti. Danas većina klijentele Znaka pitanja dolazi iz inostranstva. U jednoj sali restorana, koja se danas upotrebljava kao galerija, organizuju se i izložbe umetnika. Kako ovaj restoran ima dugu tradiciju, mnogi naši velikani umetnosti imali su ovde svoje izložbe.
U Znaku pitanja se čak organizuju i venčanja, a limit je 30 gostiju.
Šta se može pojesti i popiti u Znaku pitanja?
Znak pitanja se trudi da neguje duh starog Beograda. Ovo nije etno restoran nego kultna gradska kafana koja pokušava da nudi ono što se u njoj nudilo i pre 200 godina. Tradicija se poštuje kroz hranu i piće koji su na meniju, kao i kroz sam ambijent i atmosferu. Jagnjetina i junetina ispod sača, jagnjeće sarme, monaška posna čorba, vodeničarska mućkalica – ovo su samo neki od specijaliteta koje nudi ova kafana.
Zanimljivo je da pored običnog, svakodnevnog menija postoji i specijalni, posni meni.
On se upotrebljava četiri puta u toku godine, u crkvenom duhu. U pitanju je vreme tokom četiri posta – uskršnji, božićni, velikogospoinski i petrovski. Tada se spremaju isključivo posna jela.
Kafa se u Znaku pitanja služi kao nekada, starinski – u fildžanu, sa ratlukom.
Gosti hvale i domaću rakiju od kajsije i dunje. Kako kafana ima dve bašte, idealno je mesto za lagan i neobavezni ručak, odnosno večeru.
Najstarija kafana u Beogradu vešto se svojim kvalitetom i autentičnošću decenijama bori sa konkurencijom. Znak pitanja nije samo obična kafana nego pravi srpski spomenik kulture.
