Da li ste se ikada zapitali zašto su neki komadi odeće postali tako popularni i moderni. Moda ima tu tendenciju da se konstantno menja, zato imamo modne revije čak dva puta godišnje (jesen/zima, proleće/leto) gde imamo prilike da vidimo šta će se nositi naredne sezone. No, izgleda da neki komadi odeće zauvek odolevaju modi, kao što so je klasična majica, farmerice, mala crna haljina ili crna rolka.
Vrlo je zanimljiva činjenica da se istorija majici vezuje za buntovništvo. Da, nekada je bio vrhunac buntovničkog čina da nosite majicu. A šta je na sve to uticalo, kako je dotle došlo i zašto je majica danas omiljeni komad odeće – saznaćete u narednim pasusima.
Odakle majica potiče
Majice su vezane za svakodnevicu, svuda se nose, postale su deo popularne mode, da je praktično teško zamisliti period bez njih. Udobne su, jednostavnog kroja, lako se kombinuju sa drugim delovima odeće. Verovatno je i to razlog zašto se danas nose u velikoj meri. Verovatno se može i reći da od kad postoji moda, nikad nije bilo bitnije da odeća bude udobna.
Na prvu ruku se verovatno nećete složiti sa ovom izjavom, jer se odmah pomisli na nezgodne visoke štikle ili odeću koja je izuzetno uska. Ali, setimo se nekadašnjih steznika, haljina sa desetak slojeva, potkošulja, košulja, prsluka i raznih drugih komada odeće koji su nekad oduzimali čitav sat dok se obuku i to uz tuđu pomoć.
Tu negde i počinje istorija majici, u 19 veku kada je moda postajala biti sve jednostavnija. Prvi model majice je nastao kada su radnici sekli svoje kombinezone na pola jer im je bilo previše vruće da rade u fabrikama tokom letnjih meseci.
Prva majica u fabrici je proizvedena između dva Meksičko-Američkih ratova, kada ih je američka mornarica koristila kao potkošulju.
U tom periodu se zaista i nosila samo kao potkošulja, nije se mogla videti na ulici. Tek 1920. godine se reč T-shirt pojavila u engleskom rečniku.
Popularizacija majici u filmovima
Klasičnu belu majicu upasanu u pantalone su nosili samo ratni veterani nakon drugog svetskog rata. Dakle, čak ni četrdesetih godina prošlog veka se nisu toliko nosile. Tad se pojam majici vezivao za vojna lica.
Takvo stanje je ostalo sve do pedesetih godina i pojave Marlon Branda i Džejmsa Dina na belom platnu. Obojica su u filmovima nosili bele majice i farmerice – što je dalo povoda da se na bele majice gleda kao na odraz muškosti.
Tada je majica izgubila ulogu potkošulje, više se nije nosila isključivo ispod odeće. Postalo je moderno nositi samo majicu kao jedini komad odeće, i to se u društvu smatralo sve više i više poželjnim.
Buntovnik bez razloga je definitivno prva asocijacija kada spomenemo pojam muškosti na crno-belom filmu. Zanimljivo što je i danas ista bela majica, identičan stil ostao sinonim za seksipil. To se da videti u stihovima Lane del Rej: Blue jeans, white shirt…
Istih pedesetih godina, majica je postala i sinonim za buntovništvo. Do tad je bilo nezamislivo da se potkošulja nosi bez ičega preko. Očekivalo se da muškarac ceo svoj radni vek nosi odelo, koje, moramo se složiti, nije preterano udobno.
Majica se proširla na radničku klasu, ali i na višu klasu, postala je univerzalna, ali ne i uniformna. Postala je borba protiv statusa kvo i ustaljenih načina mišljenja i izražavanja. Takođe, nošenje majici je bio način pobune u vreme Vijetnamskog rata. Nositi majicu je pedesetih godina bilo politički čin.
Majice sa porukom
Iste decenije par kompanija je počelo proizvoditi majice u boji. Proizvođači su uvideli i da je majica odličan način da se prenese neka poruka, bilo da je u pitanju šala, crtež, naziv marke ili politička izjava.
Volt Dizni je šezdesetih godina dao dozvolu da se štampaju likovi iz njegovih crtanih filmova. To znači da majice više nisu bile rezervisane samo za muškarce. Počele su ih nositi i deca, i žene. Možemo reći da su upravo tada majice osvojile čitav svet.
Poruke na majici su postajale sve konkretnije, sa sve jačom porukom, a za to možemo zahvaliti pank populaciji. Nigde se bunt na odeći nije toliko jasno video kao kod pankera. Njihova poruka je bila jasna i odsečna, a to je borba protiv svih mogućih autoriteta.
70-ih i 80-ih godina je počelo štampanje bendova na majici, što se uglavnom vezuje za rokenrol pokret. Cilj i jeste bio da se na prvi pogled, prema majici vidi da li neko pripada pokretu i takvom načinu razmišljanja.
I dan danas ne jenjava štampanje poruka na majici, jer je to odličan način izražavanja. Sada možete upravo po poruci na majici videti da li biste sa nekom osobom imali zajedničkih tema.
Nikad nije bilo lakše nego danas izraditi i ištampati majicu. To je omogućilo da majice postanu personalizovane. Putem interneta možete naručiti razne vrste krojeva i dizajna majici. Što je otvorilo mogućnost da se koriste ne samo za iskazivanje ličnih interesovanja, već i za pripadnost timu i nekom obliku kolektiva. Na neki način majce su postale odličan pokretni reklamni materijal.
U svakom slučaju, majice suveć dugi niz decenija način izražavanja pojedinca, što ih čini zaista jedinstvenim komadom odeće.