Mnogo je vode proteklo od vremena kada je uloga odeće bila isključivo da zaštiti telo od spoljašnih uslova okoline u kojoj se živi i radi. Više niko ne pamti niti je ikome bitno koliko i zašto je važno odevanje u istoriji razvoja socijalnog bića, kako je došlo do toga da se svi bave modom i od kada se daje estetski prizvuk odevnim predmetima?
Kultura odevanja je postala antropološka stvar, paradigma, ali kako god je zvali neosporno je veoma bitan elemenat prestiža. “Biti dobro obučen” postala važna stvar u svim socijalnim miljeima, u svakom društvu na planeti.
Tako je u stvari sledom okolnosti došlo do formiranja pojma: kultura odevanja. Fraza se odnosi na ogledalo društvenosti, na ogledalo života zajednice, obuhvata ideološke stavove, životno opredeljenje, umetničke stavove, deo je ekonomskog statusa – sve su ovo oblici komunikacije koji su nam vidljivi preko načina oblačenja.
U kakvoj su vezi komunikacija i kultura?
Jednostavno – razmena informacija i interakcija između članova neke zajednice odvija se kako verbalnim tako i neverbalnim načinima – mimikom, pokretom, crtežom.
Prilikom upoznavanja sa nekim po prvi put, mnogo toga zaključujemo o toj osobi vizuelnim kontaktom. Kultura oblačenja kao forma odavno je u direktnoj vezi sa istorijom kao naukom, nadilazi ekonomsku sferu, umetničke okvire i pojedinačne stavove.
Antropologija odevanja i sociološki apsekt mode su predmeti koji se uče na fakultetima koji se bave dizajnom tekstila, istorijom društva, sociologijom i ove teme se uvek posmatraju šire – prateći istorijska zbivanja grupe i pojedinca i kulturološki aspekt razvoja zajednice.
Uloga odeće bila je i ostala
* Na prvom mestu je zaštitna uloga odeće o kojoj ne treba posebno govoriti,
* Estetska funkcija odeće. Ovde se misli na univerzalne kategorije lepo-ružno, dopadljivo ili manje privlačno. Da ne ulazimo u detalje, dovoljno je da se setimo BBC dokumentaraca o plemenima Amazonije ili afričkih žena kojima su umetnuti kolutovi u ušne školjke i prosečena usna sa nakitom ideal lepote. Kod Evropljana to baš i nije slučaj.
*Rutualna uloga odevanja je arhaični elemenat – verovanje u nošenje amajlija, životinjskih krznenih ogrtača (i delova životinja) koji onom ko ih nosi daje snagu i zdravlje životinje od koga je krzno načinjeno. Naposletku, svi znamo za verovanje da i neki predmeti donose sreću (zečja šapa, detelina sa četiri lista, potkovica).
*Etički elemenat garderobe u korelaciji je sa etničkom zajednicom kojoj neko pripada (specifično oblačenje Amiša, tradicionalna nošnja žene u turskom selu ili u Iranu).
*Simbol životnog stila je dokaz da je sloboda odevanja već skoro ceo vek među nama – odevanje u duhu raspoloženja: svako je slobodan da nosi odeću u skladu sa svojim načinom života – kao rok muzičar, hip-hoper, pripadnik ekološkog pokreta, moderan biznismen ili sportista. Oznaka pripadnosti grupi se dovodi u vezu sa standardima grupe čiji smo deo (poslovna garderoba, radna odela i uniforme, protokolarna svečana garderoba, …).
*I na kraju, odeća kao elemenat trenutnog emotivnog stanja koja govori „obukao sam košulju na cvetiće sa dugačkom kragnom i ništa mi ne možeš!“
Lična vizuealna predstava
Ovako bismo mogli definisati izražajni način odevanja modernog doba. Posebnost je nešto što se traži i što je postalo sasvim obična stvar u oblačenju. Čini se da u tom slučaju treba biti jaka ličnost i osloboditi se predrasuda.
U ovoj naizgled nevažnoj stvari bitno je da vas ne pokoleba to što svojim stilom odevanja odudarate od okruženja. Ovde se otkrivaju sva pravila i svi stereotipi koji guše individualnost.
Naime, ako osoba želi da bude prihvaćena i postane primljena u nekom društvu bez podozrivog pogleda i podrugljivog obraćanja, ona mora da svoju ličnu želju za naročitim načinom odevanja zaboravi. Kolektivna predstava o tome kako se mora oblačiti, govoriti, misliti u okiru subkulture je izazov za one koji vole da krše pravila.
Srećom, mnogo je dobrih primera da su takvi „izazivači“ u društvima sveta promenili čitave istorijske epohe – dendi stil je bio simbol bunta protiv britanskog konzervatizma početkom 19. veka i odgovor na kapitalizam koji je nadirao, njime je elegancija ušla na velika vrata, a sa njom i lepota: lepota u ponašanju i odevanju kroz umetnički senzibilitet.
Najpoznatiji dendi – Oskar Vajld živeo je za lepotu: “čovek treba da bude umetničko delo ili da ga nosi“.
Velike promene su donele i: kratka suknja šezdesetih u jeku seksualne revolucije koja je htela da oslobodi ženu i definiše je kao društvenu angažovanu; hipi košulje i tunike, dugačke kragne i zvonarice; sportske grupe u XX veku su takođe „izazivački trend“ u oblačenju.
Navijački odevni trendovi napravili su prezrenja vredan simbol poštovanja kod povodljivih mladih ljudi – trenerke, obrijane glave i patike postale su deo identiteta i način komunikacije sa svetom.
Moda je kulturni feonomen
Ukus epohe, društveni fenomen ili jednostavno: način iskazivanja ličnosti. Tema za razmatranje. Pre će biti da je moda sredstvo identifikacije i socijalizacije, simboličke komunikacije i umetnost.
Za kraj, simbolička komunikacija mode je vezana za kulturološke dimenzije zajednice.
Njen funkcionalni smisao je stalna promena, osmišljavanje novog pa se zato ubraja u kreativne umetnosti. Moda kao društvena pojava ima svoja načela, stalne inovacije i pratioce ideje. Modni stil je uvek u početku avangarda, dok se ne usvoji, a onda postaje ustaljena i obična pojava.
Globalizacija, potrošaki mentalitet ljudi 21. veka je doveo do toga da stara fraza „moda prolazi, stil ostaje“ polako gubi na značaju jer nema odgovora na pitanje šta je to stil? Šta ima ukusa, šta ne? Šta je to što je demode, van trenda? Nema toga. Dakle, pravi odgovor je: stila nema, sve je stil.
Rekli su o oblačenju i modi:
„Odeća čini čoveka. Goli ljudi imaju malo ili nikakvog uticaja na društvo”- Mark Twain
“Ili poznajete modu ili ne.” – Anna Wintour
“Većina nas stidi prljave odeće i starog nameštaja, ali trebalo bi se više postideti nepristojnih ideja i sramotnih filozofija… Bilo bi tužno kada bi običan papir bio bolji od mesa umotanog u njega.”- Albert Einstein
„Kako neko može biti tako glup da o sebi bolje misli od drugih ljudi samo zato što je njegova odeća izrađena od mekanijih i finijih vunenih niti od odeće drugog čoveka? Uostalom, zar tu finu odeću nekad nisu nosile ovce, a one se nikada nisu pretvorile ni u šta bolje od ovce!”- Thomas More, „Utopija“
“Mislim da lepota u svemu postoji. U nečemu što ‘normalni’ ljudi vide kao ružno, ja u tome skoro uvek vidim delić lepote.” – Alexander McQueen
„Uvek sam verovao da moda ne samo da ulepšava ženu već joj daje sigurnost i samopouzdanje.”- Yves Saint Laurent
„Moda je vrlo važna. To je poboljšanje života i kao sve što nam donosi zadovoljstvo, vredno je bavljenja njome.” – Vivienne Westwood
“Moda je za mene stanje čiste sreće i stanje iracionalnog.” – Hedi Slimane
“Ja se ne bavim modom. Ja jesam moda. “- Coco Chanel
