Sa produženjem životnog veka, radnog vremena i godina radnog staža, a time i godina starosti za odlazak u penziju, sve veći broj porodica ima velike probleme oko brige vezane za negu njihovih bolesnih ili starih, teško pokretnih ili nepokretnih članova. Ne dešava se kao nekada, da u kući uvek boravi bar jedan član porodice koji u svakom trenutku može pomoći baki, deki, mami, tati ili nekom drugom članu porodice kojem je pomoć neophodna.

Radno vreme traje od jutra do sutra, mnogi rade i po dva ili po tri posla da bi obezbedili sredstva za egzistenciju, a često žive na tolikoj udaljenosti da je svakodnevni dolazak, obilaženje i pomoć ostarelim i bolesnim rođacima gotovo nezamislivo.

Stoga su sve popularnije institucije koje se bave pružanjem raznih vidova pomoći  u okviru kućne nege, bilo da je reč o državnim, bilo o onim u privatnom vlasništvu. Pružanje usluga kućne nege usmereno je ne samo ka starim, bolesnim i nemoćnim osobama, već i prema onima kojima je određeni vid pomoći potreban povremeno ili privremeno, bilo da je reč o starima ili o brizi i nezi porodilja i beba i bolesnika.

Starost i kućna nega

Polovina ljudi starijih od 65 godina nije sposobna za samostalno obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Jedna četvrtina osoba starijih od 65 godina je samostalna,  ali je preostalih 25% pripadnika ove populacije potpuno zavisno od tuđe nege i pomoći.

Postoje ljudi kojima život u staračkom domu, kada za to dođe vreme, nije tabu tema i opredelili su se za tu soluciju mnogo pre nego što je došlo do odlaska u dom ili, pak, ovo rešenje izaberu onda kada shvate da više ne mogu da brinu sami o sebi, bilo da nemaju najbliže srodnike, bilo da ih imaju, ali oni iz nekog razloga nisu u situaciji da se o njima kvalitetno staraju. I postoje oni koji već na prvu reč odbacuju i svaku mogućnost razmatranja odlaska u dom starih, što zbog predrasuda (šta će reći ljudi; ja u dom – nikad; zar sam dotle došao…), što zbog toga što i sami znaju da se teško uklapaju u novu sredinu, da će patiti za svojom kućom, da će im smetati organizacija života kakvu nameće dom…

Upravo za njih, u odsustvu drugih mogućnosti, pravo rešenje je angažovanje službi koje se bave pružanjem usluga kućne nege. Uostalom, dokazano je i da je opšte psihofizičko stanje osoba koji u starosti nastave da žive u svojim domovima generalno bolje od stanja onih koji su smešteni u domove institucionalnog tipa.

Nega u kući namenjena je osobama koje pate od hroničnih bolesti, onima koji se oporavljaju od bolničkog lečenja, kao i onima kojima je stalno neophodna pomoć u obavljanju svakodevnih aktivnosti.

Za razliku od neprofesionalnih negovatelja, kakvi su neplaćeni negovatelji iz porodice (supružnik, sin ili ćerka, unučad, ostala bliža ili dalja rodbina ili prijatelji) i plaćeni neformalni negovatelji (neka osoba koju porodica angažuje), profesionalni negovatelji su medicinske sestre, negovateljice, rehabilitacioni terapeuti i zdravstveni socijalni radnici. Oni pružaju usluge u domu  korisnika,  kako bi im pomogli da održe i razviju sopstvenu  nezavisnost u svakodnevnim aktivnostima u udobnom okruženju, a  porodicama omogućuju da budu stalno uključene u proces njihovog oporavka ili kućne nege.

Ključnu ulogu u pružanju usluge kućne nege  imaju negovatelji, ali sama tehnologija kućne nege  obezbeđuje neophodne alate koji omogućuju ovu uslugu na ekonomičan način. Naime, mnoge tehnologije su danas  razvijene upravo zato da bi se poboljšali rezultati pacijenata, uz istovremeno  smanjivanje ukupnih troškova pružanja nege u kući pacijenta ili korisnika usluga.

Usluge kućne nege podrazumevaju:

• Pomoć osobi pri kretanju, bezbedno ustajanje, hodanje, leganje; pomoć oko očuvanja samostalnosti;  pomoć i briga osobama obolelim od demencije; pomoć pri oblačenju; pomoć pacijentu u kretanju (ustajanje, hodanje, šetnja); pomoć i asistencija pri rukovanju pomagalima za kretanje
• nabavku namirnica, pripremu i serviranje hrane
• pomoć i negu nepokretnih lica
• dnevno održavanje higijene, kupanje, pranje kose, sečenje noktiju
• nameštanje i razmeštanje postelje
• pomeranje pacijenta u krevetu
• kontrolu uzimanja propisanih lekova
• čišćenje i dezinfekciju kuhinje i kupatila
• pranje veša u veš mašini i peglanje.

U svetu je sve popularniji daljinski nadzor – sveobuhvatni termin koji podrazumeva upotrebu visokotehnoloških tehnologija u cilju podrške nezi pacijenata na daljinu. Daljinski nadzor nad  zdravljem korisnika u kućnim uslovima  je usluga koja profesionalnom negovatelju, posebno medicinskim sestrama za kućnu zdravstvenu zaštitu, pruža mogućnost praćenja i merenja zdravstvenih uslova pacijenta sa udaljenosti.

Koristi se, recimo,  računarski sistem za određivanje najefikasnijeg rasporeda poseta negovatelja, i to na osnovu analize nekih bitnih  faktora tipa lokacija pacijenta i njegove potrebe ili dostupnost samih negovatelja i medicinskih sestara. Povezivanjem rasporeda i telefonije, moguće je prenošenje podataka preko telefona pacijenta da bi prijavio tačno vreme početka i kraja svake usluge. Pružaoci usluga  mogu voditi i dnevnik stanja pacijenta, pruženih usluga i beležiti druge bitne informacije, korišćenjem telefona.

Naravno, koordiniranje među negovateljima i spoljnim službama je nužno, kako bi  se redovno i celishodno  pratile promene u zdravstvenim uslovima tokom potoka vremena

Kućno lečenje

Kućno lečenje je organizovani vid zdravstvene zaštite u kojem lekar uz ostalo medicinsko osoblje leči ljude u njihovim domovima. Reč je o ljudima za koje su lekari procenili da nisu za ambulatno lečenje, ali nije ni potrebno smeštati ih u bolnicu.

Kućno lečenje obuhvata:

• posetu lekara kući pacijentu i posetu medicinske sestre,
• pregled, snimanje EKG kod kuće, uzimanje krvi i urina za analizu, davanje lekova, infuzija i injekcija,
• promenu položaja u krevetu, prevenciju i tretiranje dekubitisa
• kontrolu i odrzavanje katetera i stome, praćenje i kontrolu vitalnih znakova: krvnog pritiska i pulsa, disanja, telesne temperature,  inhalacije
• zdravstveni nadzor i preventivni rad sa korisnikom
• kućnu negu bolesnika posle  otpusta iz bolnice (postoperativna nega bolesnika, postoperativnu rehabilitaciju
• parenteralnu ishranu
• promenu pelena inkontinentnim pacijentima, održavanje higijene urogenitalnog područja
• pomoć i asistenciju  pri rukovanju pomagalima za kretanje
• uslugu nabavke lekova i medicinskih pomagala
• palijativno zbrinjavanje
• savetodavni i preventivni rad sa korisnicima i porodicom
• ostale usluge nege bolesnika iz oblasti rada medicinskih sestara koje mogu da se pružaju u kućnim uslovima
• negu, kupanje, brigu o higijeni kao  presvlačenje nepokretnog bolesnika.
• noćno dežurstvo medicinske sestre ili negovateljice

Onim osobama koje  u potpunosti zavise od tuđe nege i pomoći organizovani oblik kućnog lečenja nije dovoljan  pa je  upravo stoga   pojam kućne nege i pomoći, kao oblik otvorene socijalne zaštite, veoma značajan.

Nega i pomoć starim ljudima u kući ima socijalno – zaštitnu ulogu koja podrazumeva procenu stanja i potreba korisnika usluga i njegovo ohrabrivanje, razgovor i druženje sa njim,  podršku u očuvanju njegovog mentalnog zdravlja.