Vreme u psihološkom smislu reči
Na ovoj listi ima skoro 100 knjiga o meditaciji koje možete posuditi na čitanje iz Narodne biblioteke Srbije. Prelistajte pa razmislite odakle bi se otisnuli u meditaciju. Možda sa ovog linka 🙂
Tabela knjiga o meditaciji je organizovana na sledeći način: redni broj knjige po godini izdanja, autor, ime knjige, godina izdanja, izdavač.Continue Reading
Koliko ste novih informacija i novih vesti danas saznali? Ukoliko ste prosečan korisnik interneta, sa nalozima na nekoliko društvenih mreža, svakodnevno ste bombardovani gomilom novosti, priča i tekstova. Ukoliko obratite svoju pažnju na to kakve su prirode stvari koje saznajemo o našoj zemlji, ali i onome što se zbiva u svetu oko nas, videćete da je malo dobrih vesti.
Dobre vesti su one koje govore o ljudskim uspesima, nagradama na takmičenjima, istaknutim i izuzetnim pojedincima, naučnicima, humanitarnim i kulturnim događajima i događanjima, nagradnim igrama, lepim ekonomskim i političkim pričama, herojskim delima – ukratko o svemu lepom što se dešava stalno, na dnevnom nivou, a čega mi nismo svesni i često nikad ne saznamo za to usled neinformisanosti, za šta možemo da zahvalimo medijima za koje ovakve vesti nisu interesantne.Continue Reading
Rekli smo da se tačka ne definiše, da je ona neka vrsta kvanta u jedno, dvo, trodimenzionalnom i višedimenzionalnim prostorima. U matematičkom smislu tačka je bez dimenzija, površine i zapremine. Ali takođe smo rekli, da se ona opisuje pomoću vektora položaja u odnosu na neku referentnu tačku. Ako vas zanima šta je kvant u prirodi, za sada ne postoji kvanta teorija vremena i prostora, pa kvantna mehanika nije dala odgovor na pitanje šta se dešava kad posmatramo brže procese od Plankovog vremena po Plankovoj dužini.
Kako se najavljuje, procesi koji postoje u prostoru manjim od Plankovog (1 planck length = 1.616199 × 10-35 meters), su potpuno egzotični, iz ugla klasične mehanike mogu se smatrati magijom. Priroda je Plankovu dužinu definisala kao kvadratni koren od plankove konstante pomnožene sa gravitacionom i podeljene sa brzinom svetlosti na kub. Vreme će pokazati, bar je autor ovog bloga ubeđen da će plankova dužina u univerzalnoj teoriji objasniti princip neodređenosti, ali i procese u kojima nastaje materija. Podsetimo se, da teorija velikog praska počinje tek posle Plankovog vremena i važi za prostor veči od Plankovog prostora.Continue Reading
Jedno od najčešćih pitanja koje svaki dan postavljamo glasi koliko je sati?
Odgovor na ovo pitanje iako često trivijalan, i u najkraćem glasi, pogledajte levu marginu našeg sajta tačno vreme, ali prvo pročitajte ovaj post do kraja.
Govoreći o psihološkoj dimenziji vremena svi smo svesni situacija kada nešto lepo traje subjektivno kratko, a nešto loše itekako dugo. Primeri za ovo su brojni, a navešćemo nekoliko.
Za đake koji čekaju Zvonka Spasića, poslednjih 10 minuta u isčekivanju da ih profesor ne pita mogu potrajati čitavu večnost, a kada ste na početku veze sa osobom u koju ste zaljubljeni jedna noć prođe brže od minuta. Ovaj fenomen se zove psihološka dimenzija vremena, a u ovom postu pričaćemo o afektu i besu, kao emotivnom stanju duha, kada za veoma kratko vreme možete doneti neke neneadane i nekontrolisane odluke.Continue Reading
Na strani definicija vremena probali smo da dotaknemo nekoliko kategorija u kojima ovaj entitet figuriše, a istakli smo da se u najvećem broju slučajeva vreme u nauci tretira kao parametar.
U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na pitanje “Šta je to vreme?”, ali iz jednog istorijski posmatranog ugla.
Podsetimo se, da pojam vreme kao i pojam prostor spada u osnovne pojmove ne samo fizike nego i svih ostalih nauka, uključujući svakako i filosofiju. Kao i drugi najopštiji pojmovi i ovaj pojam ne definiše se uvek eksplicitno nego se pretpostavlja da se njegovo značenje podrazumeva, dakle implicitno.
U tom smislu je Ruđer Bošković je parafrazirao misao iz znamenitih ispovesti Svetog Aurelija Avgustina: “Ako me ne pitas šta je vreme, znam, ali ako me pitas, onda ne znam!” U nauci i filosofiji međutim, naročito u moderno doba postavljaju se sve strožiji zahtevi u pogledu određivanja značenja pojmova kojim operišemo, jer od toga zavisi uspešna naučna komunikacija.
Kad je reč o najopštijim pojmovima ili kategorijama treba naglasiti da se oni definišu potpunije tek u sklopu širokih misaonih konstrukcija koje se nazivaju teorije, putem kojih se razjašnjavaju pojave i procesi u određenoj oblasti ili nauci. Istorijski razvoj fizike i drugih nauka je zapravo razvoj pojmova i teorijskih konstrukcija putem kojih su predstavljeni ili objašnjavani razni fenomeni pa i realnost uopšte.Continue Reading
