Vremenska paradigma klimatskih promena

Paradoks globalnog zagrevanja i hlađenja je u jeku. Paradigma se zahuktava. Ogromne emisije ugljen dioksida, freona, čađi i tako redom dovode do toga da se odbijeno zračenje od sunca mnogo duže zadržava i apsorbuje u atmosferi. Ovo povećava prosečnu temperaturu.

 

Sa druge strane naučnici nas uveravaju da se klima na zemlji oscilatorno menja na svakih nekoliko miliona godina. Dokazi u vidu promene magnetnog polja su prisutni i o njima smo pisali.

Postavlja se pitanje, šta će biti sa klimom na planeti Zemlji u narednih nekoliko godina, decenija, vekova?

Evo nekoliko iskustvenih primera iz donjeg BBC dokumentarca:Continue Reading

Izogone i agona

Da bi apsolvirali naše razmatranje o zemljinom magnetnom polju, a samim tim i njegovom uticaju na meteorološke uslove, obajsnićemo termine izogona i agona.

Magnetna deklinacija je ugao između pravog, geografskog severa i merenja kompasa. To je neka vrsta greške kompasa u određenoj tački. Pozitivna je kad greši u pravcu istoka, a negativna u pravcu zapada.

Izogone i Agone
Izogone i Agone

Continue Reading

Šta je to vreme?

Na strani definicija vremena probali smo da dotaknemo nekoliko kategorija u kojima ovaj entitet figuriše, a istakli smo da se u najvećem broju slučajeva vreme u nauci tretira kao parametar.

U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na pitanje “Šta je to vreme?”, ali iz jednog istorijski posmatranog ugla.

Podsetimo se, da pojam vreme kao i pojam prostor spada u osnovne pojmove ne samo fizike nego i svih ostalih nauka, uključujući svakako i filosofiju. Kao i drugi najopštiji pojmovi i ovaj pojam ne definiše se uvek eksplicitno nego se pretpostavlja da se njegovo značenje podrazumeva, dakle implicitno.

Sveti Avgustin
Sveti Avgustin

U tom smislu je Ruđer Bošković je parafrazirao misao iz znamenitih ispovesti Svetog Aurelija Avgustina: “Ako me ne pitas šta je vreme, znam, ali ako me pitas, onda ne znam!” U nauci i filosofiji međutim, naročito u moderno doba postavljaju se sve strožiji zahtevi u pogledu određivanja značenja pojmova kojim operišemo, jer od toga zavisi uspešna naučna komunikacija.

Kad je reč o najopštijim pojmovima ili kategorijama treba naglasiti da se oni definišu potpunije tek u sklopu širokih misaonih konstrukcija koje se nazivaju teorije, putem kojih se razjašnjavaju pojave i procesi u određenoj oblasti ili nauci. Istorijski razvoj fizike i drugih nauka je zapravo razvoj pojmova i teorijskih konstrukcija putem kojih su predstavljeni ili objašnjavani razni fenomeni pa i realnost uopšte.Continue Reading