Najstarija kafana u Beogradu

Kafana ? (Znak pitanja)
Kafana ? (Znak pitanja)

Uvek je najteže pionirima u nekom poslu. Ovo nepisano pravilo važi i za otvaranje prve kafane u Beogradu. Međutim, mora se priznati da je koncept kafane vrlo brzo i rado prihvaćen od strane ljudi u Srbiji, što ipak znači da je lakše otvoriti prvu kafanu nego prvu zubarsku ordinaciju. U kafanu, za razliku od zubarske ordinacije, svi vole da idu i to je činjenica koja se ne menja već vekovima.

Kvalitetno piće, ukusna hrana, dobra muzika – sve to čini vrhunsku kafanu koju svi žele posetiti. Nakon otvaranja prve beogradske kafane usledio je talas novih kafana ne samo po Beogradu Continue Reading

Geološko vreme

Geološko vreme (apsolutno) označava starost pojedinih etapa geološkog razvoja iskazanu u godinama: azoik (vreme bez života) od pre oko 4.5 milijarde godina. Starost zemlje se procenjuje na 4.5 milijarde godina.

Geološka evolucija zemlje

Prekambrija, obuhvata katarhaik i arhaik (pojava bakterija i algi) od pre oko 2-3 milijarde godina. Proterozoik od pre 2-1,2 milijarde godina (vreme višećelijskih biljaka) i rifej od pre 1,2 milijarde do 570 miliona godina. Fanerozoik (doba procvata života) od pre oko 570 miliona godina do danas. Continue Reading

Prostor i paradigma njegove definicije

 

Interpretacija prostora
Interpretacija prostora

Rekli smo da se tačka ne definiše, da je ona neka vrsta kvanta u jedno, dvo, trodimenzionalnom i višedimenzionalnim prostorima. U matematičkom smislu tačka je bez dimenzija, površine i zapremine. Ali takođe smo rekli, da se ona opisuje pomoću vektora položaja u odnosu na neku referentnu tačku. Ako vas zanima šta je kvant u prirodi, za sada ne postoji kvanta teorija vremena i prostora, pa kvantna mehanika nije  dala odgovor na pitanje šta se dešava kad posmatramo brže procese od Plankovog vremena po Plankovoj dužini.

Kako se najavljuje, procesi koji postoje u prostoru manjim od Plankovog (1 planck length = 1.616199 × 10-35 meters), su potpuno egzotični, iz ugla klasične mehanike mogu se smatrati magijom. Priroda je Plankovu dužinu definisala kao kvadratni koren od plankove konstante pomnožene sa gravitacionom i podeljene sa brzinom svetlosti na kub. Vreme će pokazati, bar je autor ovog bloga ubeđen da će plankova dužina u univerzalnoj teoriji objasniti princip neodređenosti, ali i procese u kojima nastaje materija. Podsetimo se, da teorija velikog praska počinje tek posle Plankovog vremena i važi za prostor veči od Plankovog prostora.Continue Reading

Vremenska paradigma klimatskih promena

Paradoks globalnog zagrevanja i hlađenja je u jeku. Paradigma se zahuktava. Ogromne emisije ugljen dioksida, freona, čađi i tako redom dovode do toga da se odbijeno zračenje od sunca mnogo duže zadržava i apsorbuje u atmosferi. Ovo povećava prosečnu temperaturu.

 

Sa druge strane naučnici nas uveravaju da se klima na zemlji oscilatorno menja na svakih nekoliko miliona godina. Dokazi u vidu promene magnetnog polja su prisutni i o njima smo pisali.

Postavlja se pitanje, šta će biti sa klimom na planeti Zemlji u narednih nekoliko godina, decenija, vekova?

Evo nekoliko iskustvenih primera iz donjeg BBC dokumentarca:Continue Reading

Zemljino magnetno polje

Zemljino magnetno polje
Zemljino magnetno polje

Ni jedan fenomen nije obavijen tolikom velom mistike kao magnetizam. Prva saznanja datiraju sa istoka, pre svega iz Kine, pre više od 4500 godina. Njegova nevidljiva snaga koja pomera gvozdene predmete na daljinu proučavana je kroz vekove, ali i danas je u centru pažnje naučnika, ne toliko fizičara, koliko specijalista novih vrsta medicine, poput kvante medicine, mikro rezonantne terapije i td.

Continue Reading

Kratka istorija vremenskih perioda univerzuma

Istoriju Univerzuma je, prema standardnom modelu velikog praska je moguće podeliti na više perioda u kojima su dominantna odgovarajuća fizička svojstva, odnosno sila koja je dominirala.

Pre masivne anihilacije čestica i antičestica, srednja temperatura vasione je veća od 10 na 13 K, sve čestice su bile u ravnoteži sa zračenjem i ponašale su se kao fotoni.

Univerzum su sačinjavale čestice sa relativističkom energijom i fotoni. To je bila hadronska era, jer su tada, uglavnom, bili prisutni hadroni, zajednički naziv za neutrone, protone i njihove antičestice.Continue Reading

Koliko je star naš sunčev sistem

Sunčev sistem
Sunčev sistem

Pitanja poput koliko je star naš sunčev sistem, a koliko zemlja, bili su plod rasprava svih naučnika od drevnih sumera, antičkih filozofa i genija, pa sve do početka prošlog veka.

Ako želimo da saznamo koliko je vremena prošlo do formiranja Sunčevog sistema moramo se pozabaviti fenomenom merenja vremena.

Jedna od metoda kojom je određivana starost Sunčevog sistema je zasnovana na analizi objekata, poput meteorita. Meteoriti su, vrlo kratko vreme posle svog nastanka, pošto imaju malu masu, mogli da eliminišu svoju unutrasnju toplotu. Njihova unutrašnja temperatura zbog toga nikad nije bila visoka, jer nije bilo jake gravitacije koja bi upalila magmu kao na primeru unutar zemlje.Continue Reading

Kako su nastale zvezde

Stvaranje težih elemenata unutar zvezda
Stvaranje težih elemenata unutar zvezda

U članku vreme u astrofizici govorili smo o veoma brzim procesima u univerzumu, kada je vreme reda veličine plankovog vremena.

Sada idemo u onu drugu krajnost i prikazaćemo šta se dešava sa našim kosmosom, kada za parametar vremena stavimo reda veličine 3 milijarde godina.

U ovoj etapi evolucije Univerzuma formirane su prve galaksije. Nastale su iz oblaka vodonika i helijuma čija je masa bila oko sto milijardi puta veća od mase našeg Sunca. Ovi oblaci, kojih ima i danas, vidjeni pomoću Nasinog satelita COBE, pod dejstvom gravitacione sile su se raspršili u stotine milijardi malih oblaka sa masom od jedne desetine do sto masa Sunca. Njihova gustina i temperatura se, usled dejstva gravitacione sile koja je rasla i kojoj nije imalo šta da se suprotstavi, povećavala, a oblik im je postajao sferni.Continue Reading

Vreme u astrofizici

Evolucija vremena od nastanka do danas
Evolucija vremena od nastanka do danas

Pitanja poput sledećih: Kako i iz čega je nastao Univerzum? Šta je postojalo pre našeg univerzuma? Kolika je starost Vaseljene? Kolika je starost Sunčevog sistema, a kolika planete Zemlje? Šta je uzrok nastajanja kosmosa? Kolika je starost života na Zemlji i odakle su baš tu stvorio, bila su u centru religijskih, filozofskih, umetničkih i naučnih istraživanja od ranih početaka naše civilizacije do današnjih dana.

U ovom članku, u seriji pogleda na temu šta je to vreme iz jednog novog ugla, biće opisan način kojim su određeni vreme nastanka i vremenska evolucija Univerzuma korišćenjem astrofizičkih zakona.

Continue Reading