Zanimljiv je paradoks koncipiranja termina koji se zove radno vreme. Sa pojavom informacionih tehnologija, u zavisnoti od vrste posla definiše se na različite načine, a videćemo i kako. U tradicionalnom smislu reči, radno vreme je interval od 40 sati nedeljno proveden u poslovnim aktivnosti.

Ono može biti duže ili kraće i definiše se u ugovoru o radu, a mora biti u skladu sa zakonom o radu, jednim od najbitnijih zakona svake države. U konvencionalnom smislu reči, puno radno vreme traje 40 sati nedeljno. Nekada je interval iznosio od 07:00-15:00, pa 08:00-16:00, danas je uglavnom zastupljan koncept od 09:00-17:00 svakim radnim danom u nedelji (bez subote i nedelje i prazničnog dana).

Cena radnog vremema

U praksi, najčešće u IT poslovima, ali i svakom drugom definiše se konsultantski sat. Obično se posao ugovara u konsultantskim satima po projektu, pri čemu je cena izražena u bruto iznosu. Na primer projekat se može završiti za 200 sati po ceni od 20 Eura po satu. Ovo ne znači da za naradnih 200 sati od trenutka potpisivanja treba završiti posao, već da on potražuje 200 sati rada. O rokovima brinu prodžekt menadžeri i oni se posebno specificiraju.Continue Reading

Jedan od zadatka autora sajta Tačno vreme je da probamo da damo što obuhvatniji pristup aktuelnom fenomenu kojim se bavimo i da na taj način dotaknemo što je moguće preciznije fenomen vremena.

U ovom postu pričaćemo o ekonomskoj dimenziji vremena, optimizaciji istog, odnosno, objasnićemo zašto je vreme novac. U osnovi, u ekonomiji postoje dva osnovna termina, odnosno procesa u kojima je vreme dominantno. To su vreme proizvodnje i vreme prometa.Continue Reading