Vodič kroz obradu drveta- od laminata do nameštaja

Drvo je jedna od najstarijih sirovina iz prirode koju je čovek počeo da koristi. Ono se može veoma lako obrađivati ručnim alatima, pa se tako kroz milenijume način njegove obrade menjao. U isto vreme menjali su se i zanati, veštine su prenošene sa generacije na generaciju.

Zanatska obrada drveta je tek u 19. veku počela lagano da menja način rada i postepeno prerasta u industrijsku. I pored mnogih epohalnih otkrića u nauci i tehnici, drvo je i dalje dragocena i nezamenjiva sirovina.

Šumarstvu se poklanja sve veća pažnja u svetu, prema drvetu se odnosi kao prema opštem nacionalnom bogatstvu.Continue Reading

Ostrvo Amuljani – preporuka za letovanje u 2018

Halkidiki se sastoji od tri manjih poluostrva, takozvanih tri prsta: Kasandra, Sitonija i Atos. Prva dva predstavljaju poznata letovališta, dok je Atos posvećeniji religioznosti. No, možda niste znali da se svega 2 kilometara zapadno od Atosa nalazi predivno malo ostrvo Amuljani, koje je turistički dosta posećeno u odnosu na njegovu veličinu.

Iz razgovora sa Nenadom Stojanovićem, turistička agencija Kuća Putovanja u Nišu, otkrićemo vam što je više moguće informacija koje će vam pomoći da se odlučite za letovanje upravo na ovom ostrvu.Continue Reading

Kultura oblačenja i komunikacija odećom kroz vreme

Mnogo je vode proteklo od vremena kada je uloga odeće bila isključivo da zaštiti telo od spoljašnih uslova okoline u kojoj se živi i radi. Više niko ne pamti niti je ikome bitno koliko i zašto je važno odevanje u istoriji razvoja socijalnog bića, kako je došlo do toga da se svi bave modom i od kada se daje estetski prizvuk odevnim predmetima?

Kultura odevanja je postala antropološka stvar, paradigma, ali kako god je zvali neosporno je veoma bitan elemenat prestiža. “Biti dobro obučen” postala važna stvar u svim socijalnim miljeima, u svakom društvu na planeti.

Tako je u stvari sledom okolnosti došlo do formiranja pojma: kultura odevanja. Fraza se odnosi na ogledalo društvenosti, na ogledalo života zajednice, obuhvata ideološke stavove, životno opredeljenje, umetničke stavove, deo je ekonomskog statusa – sve su ovo oblici komunikacije koji su nam vidljivi preko načina oblačenja.

U kakvoj su vezi komunikacija i kultura?

Jednostavno – razmena informacija i interakcija između članova neke zajednice odvija se kako verbalnim tako i neverbalnim načinima – mimikom, pokretom, crtežom.

Prilikom upoznavanja sa nekim po prvi put, mnogo toga zaključujemo o toj osobi vizuelnim kontaktom. Kultura oblačenja kao forma odavno je u direktnoj vezi sa istorijom kao naukom, nadilazi ekonomsku sferu, umetničke okvire i pojedinačne stavove.

Antropologija odevanja i sociološki apsekt mode su predmeti koji se uče na fakultetima koji se bave dizajnom tekstila, istorijom društva, sociologijom i ove teme se uvek posmatraju šire – prateći istorijska zbivanja grupe i pojedinca i kulturološki aspekt razvoja zajednice.

Uloga odeće bila je i ostala

* Na prvom mestu je zaštitna uloga odeće o kojoj ne treba posebno govoriti,

* Estetska funkcija odeće. Ovde se misli na univerzalne kategorije lepo-ružno, dopadljivo ili manje privlačno. Da ne ulazimo u detalje, dovoljno je da se setimo BBC dokumentaraca o plemenima Amazonije ili afričkih žena kojima su umetnuti kolutovi u ušne školjke i prosečena usna sa nakitom ideal lepote. Kod Evropljana to baš i nije slučaj.

*Rutualna uloga odevanja je arhaični elemenat – verovanje u nošenje amajlija, životinjskih krznenih ogrtača (i delova životinja) koji onom ko ih nosi daje snagu i zdravlje životinje od koga je krzno načinjeno. Naposletku, svi znamo za verovanje da i neki predmeti donose sreću (zečja šapa, detelina sa četiri lista, potkovica).

*Etički elemenat garderobe u korelaciji je sa etničkom zajednicom kojoj neko pripada (specifično oblačenje Amiša, tradicionalna nošnja žene u turskom selu ili u Iranu).

*Simbol životnog stila je dokaz da je sloboda odevanja već skoro ceo vek među nama – odevanje u duhu raspoloženja: svako je slobodan da nosi odeću u skladu sa svojim načinom života – kao rok muzičar, hip-hoper, pripadnik ekološkog pokreta, moderan biznismen ili sportista. Oznaka pripadnosti grupi se dovodi u vezu sa standardima grupe čiji smo deo (poslovna garderoba, radna odela i uniforme, protokolarna svečana garderoba, …).Continue Reading

Istorija kartonskih kutija kroz zanimljivosti

Naravno, svi znamo da su papir izmislili Kinezi, pa se pretpostavlja da su baš oni usavršili tehniku pravljenja kartona negde u 16. veku. Ne zna se sasvim sigurno kad je i gde tačno napravljena prva kartonska kutija, ali se zna ponešto o njenom nastanku.

Najstariji papir
Najstariji papir

Prva komercijalna kartonska kutija

Godine 1817. u Engleskoj Sir Malkolm Tornhil je proizveo prvu komercijalnu kartonsku kutiju za koju je bio potrebno izvestan napor od skoro pola dana rada!

Nastanak rebrastog kartona

A onda, 1856. godine, gospoda Edvard Alen (Edward Allen) i Edvard Hili (Edward Healey) su krenuli u proizvodnju i prodaju visokih muških šešira. Hteli su materijal u koji bi mogli staviti šešir i dostaviti mušteriji, a koji bi šeširu mogao zadržati oblik i istovremeno mu pružiti toplinu i zaštitu.

Dakle, oni su izmislili valoviti, ispresecani (ili nabrani) papir koji danas zovemo lepenka. Taj talasasti karton je materijal obično napravljen od drvenih vlakana koji nisu izbeljivani sa naboranom stranicom koja je zalepljena na jednu ili obe srtane kartona. Ovaj talasasti (rebrasti) karton za kutije je navodno patentiran u Engleskoj iste, 1856. godine.Continue Reading

Najstarija poljoprivredna oruđa i alati na našim prostorima

Nazivi većine poljoprivrednih alatki su praslovenskog porekla: ralo, motika, kosa, kosir, vile, osim reči plug koja je iz germanskih jezika.

ORUĐA ZA STOČARSTVO

KUKA ZA HVATANJE OVACA
KUKA ZA HVATANJE OVACA

KUKA ZA HVATANJE OVACA

Početak XX veka. Pravljena od livenog gvožđa. U obliku je cevi u koju je bio utaknut drveni šap. Na užem kraju cevi livenjem pričvršćena je kuka koja se završava modelom cveta. Kukom se ovca hvatala za zadnju nogu.Continue Reading

Evolucija automobila

Svi će se složiti da su automobili postali prekopotreban deo naše svakodnevice, počevši od ranog jutra kad se budimo i krećemo na posao, na fakultet ili kada vozimo kolima dete u odbdanište. Ili pak sa druge strane kada se budimo uz prve petlove i polako pravimo plan današnjeg rada sedanjem u traktor i odlaskom na njivu.

Prvi automobil, Karl Benz sa motorom na unutrašnje sagorevanje
Prvi automobil, Karl Benz sa motorom na unutrašnje sagorevanje

Prevozna sredstva su postala neophodnost, a mi kao ljudi prilično zavisni od automobila i ostalih vozila u svakom smislu, pa i ne čudi toliko česta potreba da se automobili usavršavaju, postaju brži, menjaju i u Continue Reading

Trgovina kroz vreme

Čovečanstvo se odavno ubrzalo i živi nekim neverovatnim tempom pa su i mnoge „tradicionalne“ stvari morale da se prilagode potrebama savremenog čoveka. Jedna od takvih pogodnosti je i e-trgovina i kupovanje onlajn. Ili što bi neki rekli „iz fotelje“. Ipak, trgovina je prešla dugačak put do današnje“ fotelje“. A sve je počelo ovako…

Trampa ili razmena dobara

Trampa ili razmena dobara. Bio je to prvi vid trgovine u kome su ljudi razmenjivali proizvode i usluge. Taj prvi vid trgovine pojavio se u praistoriji, kada su ljudi počeli međusobno da komuniciraju. Trgovina se nastavila i u vreme kamenog doba o čemu svedoče dokazi o trgovini opsidijanom, vulkanskim staklom, koji je u to doba bio jako cenjen jer su se od njega pravile oštrice i vrhovi strela. U trećem milenijumu p.n.e. važan trgovački centar bila je Ebla, danas Tel Mardik u Siriji, drevni grad-država koji se nalazi oko 55 km od današnjeg Alepa. Trgovački putevi iz Eble su vodili do Anadolije i Mesopotamije. U Egiptu se u to vreme trgovalo materijalima od kojih se pravio nakit, a prvi trgovački put koji je spojio dva udaljena kraja sveta pojavio se takođe u tom trećem milenijum p.n.e. Tada su Sumerci iz Mesopotamije trgovali sa razvijenom Harapan civilizacijom iz dolne reke Ind, današnji Pakistan i severozapadna Indija. Feničani su u to doba bili značajni pomorski trgovci čiji su brodovi prevozili robu Mediteranom pa čak i do severne Britanije. Sa razvojem antičke Grčke pa sve do pada Rismkog carstva bilo je dobro razvijena trgovina začinima koji su u Evropu stigli sa dalekog Istoka, iz Indije i Kine. Rimsko carstvo je razvilo odličnu mrežu puteva koji su omogućili i kvalitetnu trgovinu i kopnom i morem. Međuim, sa padom Rimskog carstva došlo je gotovo do kolapsa trgovine u Evropi. Za to vreme trgovina je i dalje cvetala između kraljevstva u Africi, Bliskom istoku, Indiji, Kini i Aziji.

Svet iz ugla resursa u trgovini
Svet iz ugla resursa u trgovini

Interesantno je reći da su arheološka istraživanja utvrdila da su se prve robne marke pojavile u drevnoj Kini, nekih 2700 godina p.n.e. Zanimljiv podatak koji pomalo muti današnju svest o brendovima i brendiranju. Da, nije ta ideja baš tako „sveža“ kako mislimo… Continue Reading

Vreme u telekomunikacijama – kreiranje tarifa

 

Obazriv razgovor u mobilnoj telefoniji
Obazriv razgovor u mobilnoj telefoniji

Telekomunikacije su jedan od najunosnijih poslova u post informatičkom društvu. Osnovni zadatak, odnosno misija telekomunikacija je prenos informacije iz tačke A u tačku B kroz neki telekomunikacioni kanal. Ovo na prvi pogled zvuči jednostavno, ali kad se pojavi ogromna količina šuma u vidu grmljavine, hiljade drugih operatera, radio signala i još veća količina informacija za prenos, sve postaje neverovatno komplikovano.

Ali vratimo se temi. Operateri u mobilnoj telefoniji rentiraju od države određeni opseg frekvencija (na primer 900 MHz ili 1800 MHz) u kome zahvaljujući modernim oblicima modulacije mogu da provuku ogroman spektar informacija.

Ono što naplaćuju svojim korisnicima je vreme koje korisnik provede tokom korišćenja kanala na primer razgovor, ili količina informacija (merena u bajtima) koja protekne kroz kanal. Primer za protok su poruke, mobilni internet, neki specijalni servisi i tako dalje.

Kako se kreira tarifa u mobilnoj telefoniji?

Operateri posluju globalno. Odnosno, u opštem slučaju iz jedne tačke možete obično pozvati bilo koga bilo gde u svetu. Ovo znači da se karta sveta treba podeliti po zonama.Continue Reading

Radno vreme

 

Radno vreme
Radno vreme

Zanimljiv je paradoks koncipiranja termina koji se zove radno vreme. Sa pojavom informacionih tehnologija, u zavisnoti od vrste posla definiše se na različite načine, a videćemo i kako. U tradicionalnom smislu reči, radno vreme je interval od 40 sati nedeljno proveden u poslovnim aktivnosti.

Ono može biti duže ili kraće i definiše se u ugovoru o radu, a mora biti u skladu sa zakonom o radu, jednim od najbitnijih zakona svake države. U konvencionalnom smislu reči, puno radno vreme traje 40 sati nedeljno. Nekada je interval iznosio od 07:00-15:00, pa 08:00-16:00, danas je uglavnom zastupljan koncept od 09:00-17:00 svakim radnim danom u nedelji (bez subote i nedelje i prazničnog dana).

Cena radnog vremema

U praksi, najčešće u IT poslovima, ali i svakom drugom definiše se konsultantski sat. Obično se posao ugovara u konsultantskim satima po projektu, pri čemu je cena izražena u bruto iznosu. Na primer projekat se može završiti za 200 sati po ceni od 20 Eura po satu. Ovo ne znači da za naradnih 200 sati od trenutka potpisivanja treba završiti posao, već da on potražuje 200 sati rada. O rokovima brinu prodžekt menadžeri i oni se posebno specificiraju.Continue Reading

Ekonomska dimenzija vremena

Vreme proizvodnje
Vreme proizvodnje

Jedan od zadatka autora sajta Tačno vreme je da probamo da damo što obuhvatniji pristup aktuelnom fenomenu kojim se bavimo i da na taj način dotaknemo što je moguće preciznije fenomen vremena.

U ovom postu pričaćemo o ekonomskoj dimenziji vremena, optimizaciji istog, odnosno, objasnićemo zašto je vreme novac. U osnovi, u ekonomiji postoje dva osnovna termina, odnosno procesa u kojima je vreme dominantno. To su vreme proizvodnje i vreme prometa.Continue Reading