Vreme u ekonomskom smislu reči
Rad na poljoprivrednom gazdinstvu je izuzetno zahtevan, ali je neophodno nabaviti uređaje koji će ga u velikoj meri pojednostaviti i unaprediti. U sledećim redovima, detaljno ćemo razmotriti koje su to ključne mašine neophodne za uspešno poljoprivredno gazdinstvo.
Bankarstvo ima dugu istoriju i tradiciju u Evropi i svetu i neretko se kaže da je jedna od glavnih odlika moderne civilizacije. Počev od finansijera u antičkoj Grčkoj i Rimu, preko prvih institucija iz doba renesanse, bankari i banke oduvek imaju važno mesto u društvu.
Smatra se da je potreba za osnivanjem prvih bankarskih ustanova nastala upravo u doba renesanse, zajedno sa razvojem trgovine i monetarnog sistema. Ljudima je trebala neka institucija gde bi mogli bezbedno da skladište ličnu i komercijalnu imovinu ili čak da daju kredite onima kojima je neophodna pozajmica i povećanje novčanog toka. Tako je došlo do osnivanja prvih banaka u Evropi, na teritoriji današnje Italije, Nemačke i Engleske.
Zanimljivo je da neke od banaka osnovanih još u 15. veku sa velikim uspehom posluju i danas. Pozivajući se na dugu tradiciju i kredibilitet, one pružaju usluge kao što su oročena štednja, najpovoljniji uslovi za stambeni kredit ili elektronsko bankarstvo.
Ovo su najstarije banke koje i danas funkcionišu i čija vrata i sefovi su i dalje otvoreni za klijente širom Evrope i sveta.
Banka Monte dei Paski di Sijena (Monte dei Paschi di Siena, MPS) ponosno drži do svog statusa i epiteta najstarije banke na svetu. Njene početke treba potražiti još u 15. veku, jer se povezuje sa institucijom zalagaoničara osnovanom 1472. godine. Međutim, tek je 1624. godine, kada je Sijena pripojena Velikom vojvodstvu Toskane, formirana bankarska organizacija za koju se i danas zna širom sveta.
Tada je opsluživala lokalnu regiju osnovnim bankarskim aktivnostima, da bi se u 17. i 18. veku konsolidovala i unapredila svoje usluge. Tako je Monte dei Paski di Sijena već u 19. veku proširila svoje delovanje na celu zemlju i ponudila prve italijanske hipotekarne kredite.
Među značajnijim promenama u organizacionom sistemu banke u 20. veku svakako treba pomenuti osnivanje Fondacije Monte dei Paski di Sijena 1995. godine. Tada je dekretom Ministarstva finansija Italije od banke odvojena ova neprofitna organizacija, koja ima funkciju da podržava inicijative u obrazovanju, nauci, zdravstvu i umetnosti širom provincije Sijena.
Finansijska kriza koja je 2008. godine teško pogodila zapadno finansijsko tržište, nije zaobišla ni MPS, koja je pretrpela niz gubitaka. Evropska unija je odobrila sporazum o spasavanju između italijanske vlade i banke u iznosu od 5,4 milijardi evra 2017. godine, otkada je MPS u većinskom vlasništvu države.
Premda se poslednjih godina suočava sa brojnim problemima, banka Monte dei Paski di Sijena je i dalje u poslu. U Italiji ima oko 4,5 miliona klijenata, četvrta je po veličini, sa više od 2.000 poslovnica i 30.000 zaposlenih.
Druga najstarija banka na svetu i najstarija banka u Nemačkoj je Berenberg banka, koju su daleke 1590. godine u Hamburgu osnovala braća Hans i Peter Bernenberg. Premda je prvobitno imala status trgovačke kuće, ova institucija sa veoma brzo uzdigla do položaja evropskog lidera u oblasti investicionih bankarskih poslova. Ključna područja njenog delovanja su privatno, investiciono i korporativno bankarstvo. U 21. veku može se pohvaliti da upravlja imovinom od neverovatnih 30 milijardi evra, te da ima oko 1.300 zaposlenih radnika.
Interesantan je podatak koji se tiče vlasništva i upravljačke politike Berenberg banke. Naime, na čelu ove bankarske ustanove uvek su bili potomci dvojice osnivača. Tokom duge istorije porodica Berenberg je stekla i izgradila partnerstvo sa viđenijim nemačkim bankarima (među prvima je bio Johan Hajnrih Gosler).
Za banku je od izuzetnog značaja bila saradnja sa hamburškim bankarom Ludvigom Erdvinom Sejlerom, koji je imao ključnu ulogu u uspostavljanju inostranih trgovinskih odnosa u Sjedinjenim Američkim Državama i u istočnoj Aziji. Upravo je zahvaljujući jakim vezama za američkom trgovinom banka doživela veliki uspeh i rast u 19. veku i postala jedna od najuticajnijih ustanova u Hambrugu i okruženju.
Da bi obeležila 400 godina postojanja, banka je 1990. godine osnovala filantropsku fondaciju – Berenberg Bank Stiftung, koja podržava kulturne i naučne inicijative i značajan je donator političke stranke Hrišćansko-demokratske unije Nemačke.
Osim u Hamburgu i drugim većim nemačkim gradovima, Berenerg banka ima kancelarije širom sveta, uključujući poslovnice u Londonu, Cirihu i Njujorku.
Najstarija banka u Velikoj Britaniji i treća najstarija u celom svetu jeste Child & Co, osnovana 1664. godine u Londonu. Iako je prvenstveno bila nezavisna, danas posluje u okviru kompanije NatWest Group, ranije poznate kao Kraljevska banka Škotske.
Počeci Child & Co banke imaju veze sa zlatarskim poslovanjem ser Frensisa Čajlda i njegovim partnerstvom sa Robertom Blačardom. U 18. veku pod upravom Čajldovih sinova, zlatarski posao pretvoren je u kompletno razvijenu banku. Tokom decenija i vekova koji su usledili Child & Co je stekao bazu ekskluzivnih klijenata, a otvorene račune imaju i neke prestižne institucije današnjice poput Oksfordskog univerziteta i Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
Švedska narodna banka Riksbanken najstarija je centralna banka na svetu i ujedno četvrta najstarija svetska bankarska ustanova koja i danas posluje. Kada je počela sa radom 1656. godine banka je bila poznata pod nazivom Stokholmska banka ili Palmstruh Bank, po svom osnivaču Johanu Palmstruhu. Međutim, zbog lošeg rukovođenja nakon jedne decenije banka je propala, pa je 1668. godine predata na upravljanje Riksens Standers banci i prešla pod pokroviteljstvo tadašnjeg parlamenta.
Kada je 1866. godine uspostavljen novi Riksdag, tj. Švedski parlament, naziv banke promenjen je u Sveriges Riksbank po kom je i danas poznata. Švedska je bila prva država u Evropi koja je štampala novčanice, izdala je papirni novac još 1661. godine. Iz novije istorije, zanimljivo je da je Riksebanken bila prva centralna banka koja je koristila negativnu kamatnu stopu 2009. godine.
Najstarija privatna banka u Velikoj Britaniji datira iz 17. veka i peta je najstarija banka na svetu. U pitanju je C.Hoare & Co, ustanova koju je 1672. godine osnovao ser Ričard Hoare. Banka ima bogatu istoriju, doživela je značajne promene i veliki razvoj tokom 18. i 19. veka. Pretrpela je i ogromnu štetu u Drugom svetskom ratu kada je izbio požar usled bombardovanja Londona. O ovim događajima i zanimljivoj tradiciji bakarstva u porodici Hoare moguće je pronaći detaljne podatke i u muzeju banke.
Banku C.Hoare & Co danas vodi 11. generacija ser Ričardovih direktnih potomaka, a neke od vodećih delatosti su finansijsko planiranje, kao i privatno i investiciono bankarstvo. Njeni klijenti su obično najbogatiji ljudi i najpoznatije porodice iz prestižnog britanskog društva. Zanimljivo je da je i poznata književnica Džejn Ostin svojevremeno poverila svoje finansije C. Hoare & Co banci.
Melcer banka (Bankahaus Meltzer) je druga najstarija privatna banka u Nemačkoj, osnovana nakon čuvene Berenberg banke i šesta najstarija na svetu. Specijalizovana je za korporativno finansijsko savetovanje, komercijalno bankarstvo, finansijske usluge i sigurne transakcije.
Banku je najpre kao trgovačku kompaniju osnovao Bendžamin Melcer 1674. godine u Frankfurtu i od tada je bila isključivo u vlasništvu porodice Melcer. Razvoju bankarske kuće u velikoj meri je doprinelo mudro rukovodstvo Kristine Barbare Melcer, koja je 1757. godine preuzela posao nakon smrti svog brata i uspešno ga vodila sve do 1771. godine. Tada se upravljačkom timu priključio prvi i jedan od najpoznatijih bankara u porodici – Fridrih Melcer.
Početak 20. veka, a naročito kriza dvadesetih naneli su izvesnu štetu poslovanju i izazvali gubitke, ali je banka uspela da se izbori u tim teškim godinama bez ičije pomoći. Sedamdesetih i osamdesetih godina banka se razvija u investicijsku kuću i usmerava svoje radno vreme i poslovno delovanje na područje savetovanja i trgovine papirima od vrednosti, upravljanja imovinom, kao i deviznog savetovanja.
Radi jačanja kapitala i nezavisnosti, 1986. godine banka je pretvorena u društvo sa ograničenom odgovornošću. Premda porodica Melcer i dalje igra ključnu ulogu u vlasništvu banke, sada ima više partnera u upravljanju izvan porodice.
Bankhaus Meltzer obeležila je 2007. godine 333. godišnjicu postojanja. U 2016. godini prijavila je kapital od preko 200 miliona evra. Trenutno ima oko 850 zaposlenih i pored matične kancelarije u Frankfurtu, ima poslovnice u nekoliko većih nemačkih gradova, te Dablinu, Pekingu, Los Anđelesu, Sijetlu i Tokiju.
Svet bankarstva, finansijskog poslovanja i upravljanja imovinom doživeo je neverovatan razvoj u proteklih pet vekova. Digitalizacija i savremene tehnologije doneli su neke značajne promene poput elektronskog i mobilnog bankarstva.
Međutim, sama činjenica da najstarije banke na svetu i dalje opstaju i uspešno posluju svedoči o njihovoj sposobnosti da se prilagode potrebama modernog društva i idu u korak sa vremenom. Sa dugom istorijom i iskustvom, i uz prihvatanje inovacija, vrlo je verovatno da će ove banke nastaviti da posluju sa uspehom i u decenijama pred nama.
Mnogo ljudi nije svesno koliko je energije, truda i vremena potrebno uložiti u kreiranje snažnog brend identiteta, kao što je to slučaj sa izradom logoa. Većina grafičkih dizajnera će se složiti sa tvrdnjom da je pored svega pomenutog, potrebno imati i određene veštine kako bi taj proces bio uspešno okončan. Sve ovo zajedno traje određen broj sati i nikako ne spada u kategoriju ‘ma ti ćeš to za 15 minuta’.
Iako svaki dizajner, kroz ovaj proces prolazi na svoj način, svi uglavnom prate sličnu strukturu a mi smo odlučili da sa vama podelimo kako izgleda kreativni proces izrade jednog logoa u 10 koraka.
Pre nego što dizajner podigne olovku ili krene da radi na računaru, najvažnije je da dobro razume potrebe klijenta. Trebalo bi da ispita klijenta i postavi mu što više pitanja, kako bi saznao pojedinosti o njegovom poslu, industriji u kojoj posluje, za koje ciljne grupe proizvodi, ko mu je konkurencija, koji su mu ciljevi, šta VOLI a šta baš NE VOLI. Tek kada dizajner dobije odgovore na sva ta pitanja, može da stvori sliku o tome u kom pravcu treba ići.
Uloženo vreme: 1-1,5 sati.
Kada dizajner prikupi sve potrebne informacije, može da pristupi izradi predloga projekta, koji uključuje sledeće elemente: cenu, potrebno vreme, šta klijent može očekivati da dobije i koji su uslovi međusobnog dogovora. Iako postoji neka uobičajena tarifa, koja se naplaćuje po satu, određeni zahtevniji projekti mogu imati i drugačije ugovorenu cenu.
Pored toga, u ovoj fazi dizajner može potražiti klijentu da mu pošalje mali ‘domaći zadatak’ koji se sastoji od slanja 3 logoa kojima je baš oduševljen i isto tako 3 koji mu se baš ne dopadaju. Svrha ovoga je ta da klijent ‘pomogne’ dizajneru u kreativnom procesu, dajući su određene smernice u ranoj fazi razmišljanja i planiranja.
Uloženo vreme: 30-45 minuta.
Nakon što se klijent složi sa predloženim predlogom projekta, dizajner može krenuti sa poslom. Vreme je da kreativni proces zauzme mesto pregovorima.
Uloženo vreme: oko 10-15 minuta.
Svako ko tvrdi da može napraviti logo bez prethodnog istraživanja klijentove industrije i njegovog posla, taj ne zna kako stvarno nastaje logo. Ukoliko želite da se kreiranjem vašeg logoa bavi neko na ozbiljan, posvećen i predan način, onda odaberite profesionalce sa dugogodišnjim iskustvom.
Istraživanje treba da ide u smeru koji će dati odgovor na pitanja kao što su: šta želi ciljna grupa kojoj se obraća vaš klijent, koju i kakvu estetiku oni vole, kao i šta klijenta odvaja u odnosu na konkuranciju i čime mogu da se pohvale.
Proučavanje industrije u kojoj klijent posluje može ponuditi solidnu inspiraciju dizajneru i da ga usmeri na to koji su simboli najčešće korišćeni u određenoj industriji, kao i koje boje šalju najbolju poruku potrošačima. Osim toga, dizajner treba da obrati pažnju i na trgovačke marke i da li one treba da budu inkorporirane kao element u logo.
Ne samo da je istraživanje apsolutno neophodno, već će i pomoći dizajneru da na kraju u potpunosti oduševi klijenta na predstavljanju njegovog idejnog rešenja za logo klijentovog brenda.
Uloženo vreme: 2 do 4 sata.
Ovo je faza u kojoj treba znati gde potražiti inspiraciju. Pregledanje hiljade i hiljade stranica dizajnerskih knjiga i sajtova i prikupljanje kolekcija logoa iz industrije u kojoj posluje klijent. Poslednje trendove, koji su aktuelni treba potražiti na Pinterestu ili Logospire-u, ukoliko želite da se držite aktuelnosti.
Sve ovo će pomoći dizajneru da odredi ton i poruku koju će logo preneti kupcima, kao i emociju koju treba da probudi kod njih kada bace pogled na njega.
Dizajner zatim uzima dovoljno vremena da zapisuje reči, fraze, crta skice i dozvoli svojoj kreativnosti da se u potpunosti probudi. Svaka žvrljotina je dragocena jer može biti početak nečeg velikog.
Uloženo vreme: 2 do 4 sata.
Ponekad kreativni proces odmah krene kako treba i ne treba ga prekidati. Međutim, kada se to ne desi, bolje je da se napravi mala pauza. Izlazak na ulicu, u kratku šetnju ili nešto slično može da vam da sasvim novu perspektivu a možda i inspiraciju. Nikada ne možete znati, kada će prava boja, pravi oblik ili prava reč probuditi iskru kreativnosti u vama. Kada se to desi, možda će baš ta ideja biti nešto najbolje što ste ikada uradili i nacrtali.
Uloženo vreme: Ovo ne možete isplanirati.
Vreme je da se ovaj proces sada usmeri ka računaru i da bude prenet u Adobe Illustrator.
Ideja ove faze kreiranja logoa trebalo bi da bude usmerena ka fokusu na najuspešnije koncepte, koji su nastali u prethodnim fazama. Sve one ideje koje su nastali iz istraživanja, na osnovu dizajnerove inspiracije ili iz višesatnog mozganja, treba postaviti u Illustrator i krenuti sa njihovim razvijanjem.
Da li će to biti top 3 ili top 5 koncepata, zavisi od vremena ali i toga koliko jasnu viziju ima dizajner. Početne skice mogu imati veoma grub izgled ali sa vremenom one dobijaju sve jasnije linije i iskristališe se koje ideje treba prikazati klijentu. Praksa kaže da je 3 magičan broj za klijente i da ih više od toga zbunjuje a manje od toga može da im se ne svidi.
Uloženo vreme: od 3 do 5 sati.
Kada je finalni koncept spreman, dizajner kontaktira klijenta i šalje mu fajlove sa predlogom izgleda logoa. Ponekad se dizajneri uživo ili preko Skype-a vide sa klijentima, kako bi zajedno pogledali predloge ali to nije praksa koja se često sreće.
Follow up se ugovara za dan, dva do kada će klijent oformiti mišljenje o predlozima i imati dovoljno vremena da zapiše komentare.
Uloženo vreme: 10-15 minuta.
Kada klijent odluči koji mu se koncept od ponuđenih najviše dopada, tada se dalje dogovara u kom pravcu će ići dizajniranje i podešavanje elemenata. Nažalost, dešava se da se klijentu ne dopadne ni jedan koncept u postpunosti, već samo određeni delovi sa nekoliko njih pa je onda potrebno kombinovati sve te elemente i napraviti četvrtu verziju logoa.
Često se dešava da klijenti ne znaju ili ne mogu na dovoljno precizan način da izraze šta je to što im se ne dopada ali znaju kakav krajnji rezultat žele pa je onda važno da dizajner ponudi neku novu ideju kojom će izaći u suret klijentovim željama.
Kada klijent donese odluku za koji se koncept odlučio, onda se radi nekoliko varijacija na početnu temu i ponovo šalje klijentu kako bi doneo konačnu odluku.
Uloženo vreme: Oko 3 do 5 sati.
Kada je finalna verzija usaglašena sa klijentom i on odobri poslednju verziju sa kojom je u postpunosti zadovoljan, dolazimo do poslednjeg koraka i prikazivanja logoa klijentu. Grafička knjiga standarda treba da bude standardno uključena u sve fajlove koje dizajner šalje klijentu, kako bi on imao što kompletniju i širu predstavu o elementima, bojama, fontovima i sličnim stvarima koje su u vezi sa logom.
Na kraju treba obratiti pažnju i na autorska i prva industrijske svojine i taj deo uskladiti sa klijentom, odnosno preneti sva prava na njega i njegovu kompaniju.
Možda se nekome ovo učini kao mnogo posla za nešto tako malo kao što je logo ali… treba imati na umu da je upravo logo prvo što kupci vide kada se susretnu sa nekim brendom. Kada podjednako klijent ali i dizajner razumeju težinu onoga što se u ovom procesu stvara – onda je i uspeh logoa zagarantovan.
Odgovor? Zavisi od mnogo faktora ali prosečno vreme potrebno za kreiranje jednog logoa je od 15 do 20 sati.
Sa produženjem životnog veka, radnog vremena i godina radnog staža, a time i godina starosti za odlazak u penziju, sve veći broj porodica ima velike probleme oko brige vezane za negu njihovih bolesnih ili starih, teško pokretnih ili nepokretnih članova. Ne dešava se kao nekada, da u kući uvek boravi bar jedan član porodice koji u svakom trenutku može pomoći baki, deki, mami, tati ili nekom drugom članu porodice kojem je pomoć neophodna.
Radno vreme traje od jutra do sutra, mnogi rade i po dva ili po tri posla da bi obezbedili sredstva za egzistenciju, a često žive na tolikoj udaljenosti da je svakodnevni dolazak, obilaženje i pomoć ostarelim i bolesnim rođacima gotovo nezamislivo.
Stoga su sve popularnije institucije koje se bave pružanjem raznih vidova pomoći u okviru kućne nege, bilo da je reč o državnim, bilo o onim u privatnom vlasništvu. Pružanje usluga kućne nege usmereno je ne samo ka starim, bolesnim i nemoćnim osobama, već i prema onima kojima je određeni vid pomoći potreban povremeno ili privremeno, bilo da je reč o starima ili o brizi i nezi porodilja i beba i bolesnika.Continue Reading
Drvo je jedna od najstarijih sirovina iz prirode koju je čovek počeo da koristi. Ono se može veoma lako obrađivati ručnim alatima, pa se tako kroz milenijume način njegove obrade menjao. U isto vreme menjali su se i zanati, veštine su prenošene sa generacije na generaciju.
Zanatska obrada drveta je tek u 19. veku počela lagano da menja način rada i postepeno prerasta u industrijsku. I pored mnogih epohalnih otkrića u nauci i tehnici, drvo je i dalje dragocena i nezamenjiva sirovina.
Šumarstvu se poklanja sve veća pažnja u svetu, prema drvetu se odnosi kao prema opštem nacionalnom bogatstvu.Continue Reading
Halkidiki se sastoji od tri manjih poluostrva, takozvanih tri prsta: Kasandra, Sitonija i Atos. Prva dva predstavljaju poznata letovališta, dok je Atos posvećeniji religioznosti. No, možda niste znali da se svega 2 kilometara zapadno od Atosa nalazi predivno malo ostrvo Amuljani, koje je turistički dosta posećeno u odnosu na njegovu veličinu.
Iz razgovora sa Nenadom Stojanovićem, turistička agencija Kuća Putovanja u Nišu, otkrićemo vam što je više moguće informacija koje će vam pomoći da se odlučite za letovanje upravo na ovom ostrvu.Continue Reading
Mnogo je vode proteklo od vremena kada je uloga odeće bila isključivo da zaštiti telo od spoljašnih uslova okoline u kojoj se živi i radi. Više niko ne pamti niti je ikome bitno koliko i zašto je važno odevanje u istoriji razvoja socijalnog bića, kako je došlo do toga da se svi bave modom i od kada se daje estetski prizvuk odevnim predmetima?
Kultura odevanja je postala antropološka stvar, paradigma, ali kako god je zvali neosporno je veoma bitan elemenat prestiža. “Biti dobro obučen” postala važna stvar u svim socijalnim miljeima, u svakom društvu na planeti.
Tako je u stvari sledom okolnosti došlo do formiranja pojma: kultura odevanja. Fraza se odnosi na ogledalo društvenosti, na ogledalo života zajednice, obuhvata ideološke stavove, životno opredeljenje, umetničke stavove, deo je ekonomskog statusa – sve su ovo oblici komunikacije koji su nam vidljivi preko načina oblačenja.
Jednostavno – razmena informacija i interakcija između članova neke zajednice odvija se kako verbalnim tako i neverbalnim načinima – mimikom, pokretom, crtežom.
Prilikom upoznavanja sa nekim po prvi put, mnogo toga zaključujemo o toj osobi vizuelnim kontaktom. Kultura oblačenja kao forma odavno je u direktnoj vezi sa istorijom kao naukom, nadilazi ekonomsku sferu, umetničke okvire i pojedinačne stavove.
Antropologija odevanja i sociološki apsekt mode su predmeti koji se uče na fakultetima koji se bave dizajnom tekstila, istorijom društva, sociologijom i ove teme se uvek posmatraju šire – prateći istorijska zbivanja grupe i pojedinca i kulturološki aspekt razvoja zajednice.
* Na prvom mestu je zaštitna uloga odeće o kojoj ne treba posebno govoriti,
* Estetska funkcija odeće. Ovde se misli na univerzalne kategorije lepo-ružno, dopadljivo ili manje privlačno. Da ne ulazimo u detalje, dovoljno je da se setimo BBC dokumentaraca o plemenima Amazonije ili afričkih žena kojima su umetnuti kolutovi u ušne školjke i prosečena usna sa nakitom ideal lepote. Kod Evropljana to baš i nije slučaj.
*Rutualna uloga odevanja je arhaični elemenat – verovanje u nošenje amajlija, životinjskih krznenih ogrtača (i delova životinja) koji onom ko ih nosi daje snagu i zdravlje životinje od koga je krzno načinjeno. Naposletku, svi znamo za verovanje da i neki predmeti donose sreću (zečja šapa, detelina sa četiri lista, potkovica).
*Etički elemenat garderobe u korelaciji je sa etničkom zajednicom kojoj neko pripada (specifično oblačenje Amiša, tradicionalna nošnja žene u turskom selu ili u Iranu).
*Simbol životnog stila je dokaz da je sloboda odevanja već skoro ceo vek među nama – odevanje u duhu raspoloženja: svako je slobodan da nosi odeću u skladu sa svojim načinom života – kao rok muzičar, hip-hoper, pripadnik ekološkog pokreta, moderan biznismen ili sportista. Oznaka pripadnosti grupi se dovodi u vezu sa standardima grupe čiji smo deo (poslovna garderoba, radna odela i uniforme, protokolarna svečana garderoba, …).Continue Reading
Naravno, svi znamo da su papir izmislili Kinezi, pa se pretpostavlja da su baš oni usavršili tehniku pravljenja kartona negde u 16. veku. Ne zna se sasvim sigurno kad je i gde tačno napravljena prva kartonska kutija, ali se zna ponešto o njenom nastanku.
Godine 1817. u Engleskoj Sir Malkolm Tornhil je proizveo prvu komercijalnu kartonsku kutiju za koju je bio potrebno izvestan napor od skoro pola dana rada!
A onda, 1856. godine, gospoda Edvard Alen (Edward Allen) i Edvard Hili (Edward Healey) su krenuli u proizvodnju i prodaju visokih muških šešira. Hteli su materijal u koji bi mogli staviti šešir i dostaviti mušteriji, a koji bi šeširu mogao zadržati oblik i istovremeno mu pružiti toplinu i zaštitu.
Dakle, oni su izmislili valoviti, ispresecani (ili nabrani) papir koji danas zovemo lepenka. Taj talasasti karton je materijal obično napravljen od drvenih vlakana koji nisu izbeljivani sa naboranom stranicom koja je zalepljena na jednu ili obe srtane kartona. Ovaj talasasti (rebrasti) karton za kutije je navodno patentiran u Engleskoj iste, 1856. godine.Continue Reading
Nazivi većine poljoprivrednih alatki su praslovenskog porekla: ralo, motika, kosa, kosir, vile, osim reči plug koja je iz germanskih jezika.
Početak XX veka. Pravljena od livenog gvožđa. U obliku je cevi u koju je bio utaknut drveni šap. Na užem kraju cevi livenjem pričvršćena je kuka koja se završava modelom cveta. Kukom se ovca hvatala za zadnju nogu.Continue Reading
Svi će se složiti da su automobili postali prekopotreban deo naše svakodnevice, počevši od ranog jutra kad se budimo i krećemo na posao, na fakultet ili kada vozimo kolima dete u odbdanište. Ili pak sa druge strane kada se budimo uz prve petlove i polako pravimo plan današnjeg rada sedanjem u traktor i odlaskom na njivu.
Prevozna sredstva su postala neophodnost, a mi kao ljudi prilično zavisni od automobila i ostalih vozila u svakom smislu, pa i ne čudi toliko česta potreba da se automobili usavršavaju, postaju brži, menjaju i u Continue Reading
