Geološko vreme (apsolutno) označava starost pojedinih etapa geološkog razvoja iskazanu u godinama: azoik (vreme bez života) od pre oko 4.5 milijarde godina. Starost zemlje se procenjuje na 4.5 milijarde godina.
Prekambrija, obuhvata katarhaik i arhaik (pojava bakterija i algi) od pre oko 2-3 milijarde godina. Proterozoik od pre 2-1,2 milijarde godina (vreme višećelijskih biljaka) i rifej od pre 1,2 milijarde do 570 miliona godina. Fanerozoik (doba procvata života) od pre oko 570 miliona godina do danas.
Tabelarni prikaz vremena u geološkom smislu reči:
Perioda | Trajanje u milionima godina |
Kambrija
Ordovicijum Silur Devon Karbon Perm Trijas Jura Kreda Tercijar Kvartar |
570-500
500-440 440-400 400-350 350-285 285-230 230-195 195-140 140-70 70-1.8 1.8-0 |
Geološka hronologija
Geološka hronologija ili geološko merenje vremena je podela istorijskog razvoja zemlje na relativne vremenske raspone, geohronološke jedinice, kojima odgovaraju stenski kompleksi stvarani u tim vremenskim rasponima, hronostratigrafske jedinice.
Red | Geohronološka jedinica | Hronostratigrafska jedinica |
I
II III IV V |
Era
Perioda Epoha Doba Vreme |
Eratem
Sistem Serija Kat Potkat |
Geološka istorija zemlje obuhvata ukupno 6 era (eratema): prekambrija, kambrija, paleozoik, tercijar i kvartar. One se dele na 20 perioda (sistema): prekambrija 4 (katarhaik, arhaik, proterozoik i rifej), paleozoik 6 (kambrija, ordovicijum, silur, devon, karbon i perm), mezozoik 3 (trijas, jura i kreda), tercijar 5 (paleocen, eocen, oligocen, miocen i pliocen) i kvartar 2 (pleistocen i holocen). Periode (sistemi) se dele na 45 epoha (serija) koje obuhvataju 74 doba (katova) koja se dalje dele na vremena (potkatove).
Geološka razdoblja
Sa aspekta geoloških razdoblja podela istorije zemlje izvršena je na 4 ere:
1. prekambriju,
2. paleozoik,
3. mezozoik i
4. kenozoik.
Prekambrija se deli na arhaik (arheozoik) i algonkiju (proterozoik); paleozoik se deli na stariji, koji obuhvata periode: kambrija, ordovicijum, silur, devon i mlađi paleozoik koji sačinjavaju: karbon i perm; mezozoik obuhvata periode: trijas, jura i kreda, a kenozoik tercijar i kvartar. Tercijar se deli na stariji deo (paleogen): paleocen, eocen i oligocen i mlađi deo (neogen): miocen i pliocen. Kvartar se deli na stariji (pleistocen) i mlađi(helocen) koji traje do današnjih dana.