Geološko vreme

Geološko vreme (apsolutno) označava starost pojedinih etapa geološkog razvoja iskazanu u godinama: azoik (vreme bez života) od pre oko 4.5 milijarde godina. Starost zemlje se procenjuje na 4.5 milijarde godina.

Geološka evolucija zemlje

Prekambrija, obuhvata katarhaik i arhaik (pojava bakterija i algi) od pre oko 2-3 milijarde godina. Proterozoik od pre 2-1,2 milijarde godina (vreme višećelijskih biljaka) i rifej od pre 1,2 milijarde do 570 miliona godina. Fanerozoik (doba procvata života) od pre oko 570 miliona godina do danas. 

Tabelarni prikaz vremena u geološkom smislu reči:

Perioda Trajanje u milionima  godina
Kambrija

Ordovicijum

Silur

Devon

Karbon

Perm

Trijas

Jura

Kreda

Tercijar

Kvartar

570-500

500-440

440-400

400-350

350-285

285-230

230-195

195-140

140-70

70-1.8

1.8-0

Geološka hronologija

Geološka hronologija ili geološko merenje vremena je podela istorijskog razvoja zemlje na relativne vremenske raspone, geohronološke jedinice, kojima odgovaraju stenski kompleksi stvarani u tim vremenskim rasponima, hronostratigrafske jedinice.

Red Geohronološka jedinica Hronostratigrafska jedinica
I

II

III

IV

V

Era

Perioda

Epoha

Doba

Vreme

Eratem

Sistem

Serija

Kat

Potkat

 

Geološka istorija zemlje obuhvata ukupno 6 era (eratema): prekambrija, kambrija, paleozoik, tercijar i kvartar. One se dele na 20 perioda (sistema): prekambrija 4 (katarhaik, arhaik, proterozoik i rifej), paleozoik 6 (kambrija, ordovicijum, silur, devon, karbon i perm), mezozoik 3 (trijas, jura i kreda), tercijar 5 (paleocen, eocen, oligocen, miocen i pliocen) i kvartar 2 (pleistocen i holocen). Periode (sistemi) se dele na 45 epoha (serija) koje obuhvataju 74 doba (katova) koja se dalje dele na vremena (potkatove).

 Geološka razdoblja

Sa aspekta geoloških razdoblja podela istorije zemlje izvršena je na 4 ere:

1. prekambriju,

2. paleozoik,

3. mezozoik i

4. kenozoik.

Prekambrija se deli na arhaik (arheozoik) i algonkiju (proterozoik); paleozoik se deli na stariji, koji obuhvata periode: kambrija, ordovicijum, silur, devon i mlađi paleozoik koji sačinjavaju: karbon i perm; mezozoik obuhvata periode: trijas, jura i kreda, a kenozoik tercijar i kvartar. Tercijar se deli na stariji deo (paleogen): paleocen, eocen i oligocen i mlađi deo (neogen): miocen i pliocen. Kvartar se deli na stariji (pleistocen) i mlađi(helocen) koji traje do današnjih dana.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo vas i ovo: *