Iako smo probali da damo definiciju vremena i odgovorimo na večitu temu šta je to vreme, u nizu članaka koje planiramo da objavimo, dodajemo za sada ovaj u kome će biti razmatran vrlo ograničen aspekt problema vremena u svetu elementarnih čestica i atomskih jezgara.

Prikazaćemo kako se u toj oblasti fizike procenjuje vremenski interval u kome se neki fizički fenomen stvara, postoji i nestaje. Pre toga, neophodno je navesti neke osnovne koncepte vremena u fizici.

Njutn [Newton 1643-1727] je smatrao da je vreme apsolutno i da postoji nezavisno od dogadjaja koji se u njemu dešavaju. Njutnove jednačine kretanja na isti način opisuju kretanje čestica u prošlosti i budućnosti, pa njegova mehanika razlikuje prošlost od budućnosti.

Za Lajbnica [ E.G.Leibnitz 1646-1716] vreme ne poseduje sopstvenu egzistenciju i predstavlja samo skup relacija, kao što su pre, posle i td. , koje povezuju različite događaje.

Ajnštajn [ A. Einstein 1879-1955] se interesovao za merenja vremenskih intervala ostvarenih u različitim koordinatnim sistemima koji se relativno kreću. U Ajnštajnovoj koncepciji vreme je relativno.

Poenkare [ H. Poincare 1854-1912] je posmatrao izolovani sistem čestica [molekuli u gasu] u interakciji. Dao je teoremu prema kojoj jedan takav sistem, posle izvesnog vremena, prolazi kroz svoje početno stanje. Vreme koje je potrebno da se neki sistem vrati u svoje početno stanje naziva se Poenkareovo vreme.

Ljapunov [A. M. Ляпунов 1857-1918] je razmatrao kako evolucija nekog sistema u vremenu zavisi od njegovih početnih uslova.Naime, posle izvesnog vremenskog intervala, potrebno je sa preciznošću, koja treba da bude i veća od one koju predviđaju kvantnomehaničke relacije neodređenosti, poznavati početne uslove nekog sistema da bi se predvidela njegova evolucija u vremenu. Smatra se da je to karakteristika haotičnih sistema. Vremenski interval, za koji posmatrani sistem postaje haotičan, naziva se vreme Ljapunova.

Prigožin [Prigogine 1917-2003] smatra da vreme, kao takvo, postoji u Univerzumu, a da materija sadrži samo jedan vremenski pravac. Materijalni sistemi u prirodi, prema Prigožinu, imaju težnju kretanja od uređenosti ka neuređenosti, odnosno haotičnosti. Fizički zakoni kojima se opisuju haotični sistemi su statističke prirode.
Navedene koncepcije o vremenu, iako diskutabilne i ne jedine, implicitno su ukazale na niz fizičkih teorija, poput: teorije relativnosti, kvantne mehanike, statističke fizike, i td.

U okviru kojih je moguće kvalitativno i kvantitativno odrediti vreme karakteristično za svet elementarnih čestica i atomskih jezgara.