Svi će se složiti da su automobili postali prekopotreban deo naše svakodnevice, počevši od ranog jutra kad se budimo i krećemo na posao, na fakultet ili kada vozimo kolima dete u odbdanište. Ili pak sa druge strane kada se budimo uz prve petlove i polako pravimo plan današnjeg rada sedanjem u traktor i odlaskom na njivu.

Prevozna sredstva su postala neophodnost, a mi kao ljudi prilično zavisni od automobila i ostalih vozila u svakom smislu, pa i ne čudi toliko česta potreba da se automobili usavršavaju, postaju brži, menjaju i u krajnjem slučaju prodaju za otkup polovnih automobila kao što je: http://otkupautomobila.rs/ kako bi se uzeo neki noviji.

Ali kako je sve počelo?

Kada je prvi automobil napravljen? Kako je prvi automobil izgledao i kako se kretao? I još zanimljivije od svega, kako je izgledao razvoj automobila, kako se dizajn automobila menjao i evolucija do današnjih skupih električnih automobila i visoke zagađenosti vazduha od strane automobila? Idemo redom.

Počnimo od početka

Ideja o prvom prevoznom sredstvu kao takvom mogla bi da se prati sve do trenutka kada je pronađen točak pre oko 5500 godina, da bi se tek nakon određenog vremena rodila ideja o lakšem transportu, pa makar to bilo i prenošenje dobara a ne sam prevoz ljudi. Ipak, mnogo je vremena moralo proći do trenutka kada je osmišljen i napravljen prvi pravi automobil. Automobil u smislu kakvim ga danas smatramo. Zato i postoje različiti periodi razvoja automobila, a evo i koji su.

Period razvoja prvih parnih automobila

Ovaj period seže još do kraja 17. veka, tačnije do 1672. godine kada je u Kini konstruisan prvi parni automobil ili bolje rečeno automobilčić. Ovaj automobil doduše nije mogao da služi za transport ljudi zbog svojih malih dimenzija i zbog činjenice da je zapravo bio igračka za sina kineskog cara, ali je ipak predstavljao svojevrsnu revoluciju u konstruisanju prvog automobila jer je bio prvo parno vozilo u svojstvu automobila. Ipak prvi automobil na parni pogon pored francuskog artiljerijskog traktora, a koji je služio za transport ljudi stvoren je 1784. u Velikoj Britaniji od strane Viljem Murdoka, kao i u Americi od strane Oliver Evansa 1789. godine.

Ovo je bio samo početak jer je već vrlo brzo bilo nekoliko funkcionalnih modela koji su mogli da prevoze ljude i već su se mogli videti na putevima Amerike i Velike Britanije, koja je u ovom periodu postala pravi svetski centar za inovacije i patente.

Prvi automobili sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem

Tačno vreme kada je nastao prvi automobil sa unutrašnjim sagorevanjem je poznato, za razliku od mnogih drugih patenata čiji su pronalazač i pravo vreme nastanka još uvek nepoznati. Prvi automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem je nastao 1807. godine i pantetirao ga je Fransoa Isak de Rivaz a verovali ili ne, gorivo koje ga je pokretalo je bio vodonik pomešan sa kiseonikom. Isti onaj vodonik kom se danas teži kao alternativnom gorivu koje će biti ekološki podobno, s obzirom na svu moguću štetu koju su motori sa unutrašnjim sagorevanjem, na benzin i dizel, izazvali. Naravno kada je reč o ovoj prvoj vrsti motora na vodonik, reč je o totalno drugačijem, nedovoljno efikasnom i samim tim nepraktičnom sistemu za pogon automobila. Ono čemu se danas teži kroz razna hibridna vozila, poput Tojotinih napora, je nešto sasvim drugo i naravno neuporedivo naprednije. Nije ni čudo kada je od trenutka nastanka ovakvog automobila prošlo više od 200 godina.

Automobili koji koriste derivate nafte tj. benzin kao pogonsko gorivo

Ipak, ono što zapravo najbitnije kada je u pitanju automobilska industrija i proizvodnja automobila, zapravo jeste prvi automobil koji je pokretao motor sa unutrašnjim sagorevanjem a koji se kretao uz pomoć benzina tj. nafte a do čijeg patenta je moralo proći još 80 godina. Ova vrsta vozila se smatra modernom verzijom automobila, koju je prvi konstruisao i osmislio čuveni Karl Benz – nemački pronalazač, preduzetnik i industrijalac, davne 1886. godine, kada je napravio prvi automobil na benzin u Manhajmu u Nemačkoj.

Upravo taj trenutak se smatra i početkom automobilske industrije i serijske proizvodnje pošto je Karl Benz proizveo nekoliko identičnih modela ovih automobila od 1888. godine. Karl Benz je zajedno sa svojom suprugom pokrenuo Mercedes – Benz, jednu od najuspešnijih svetskih kompanija za proizvodnju automobila, što je i bilo očekivano s obzirom na to da su bili prva auto firma na svetu.

Ovo je ujedno bio i prvi praktični automobil koji je bio sposoban za „duga putovanja“, pošto je Benz-ova žena Berta, bila prvi putnik na duža putovanja u ovakvom automobilu, prešavši put od Manhajma do Forzhajma i nazad, time prešavši skoro 200 km.

„I bi svetlo“ – period razvoja električnih automobila

Iako su se električni automobili pojavili još početkom XX veka sa velikom idejom o automobilima koji će se kretati na struju, prvenstveno orijentisani na nepunjive baterije a zatim na one punjive, svoj zamah dobijaju tek krajem XX veka i stizanjem u treći milenijum nove ere koji je bio tačno vreme velikog tehnološkog napretka u svim sferama, posle revolucionarnog dvadesetog veka. Naravno, danas je Tesla najprodavaniji elektirčni brend automobila, i njihovo vreme će tek stići kako se sve više bude uočavala potreba za ekološkim rešenjem proizvodnje automobila, ali i razvojem same infrastrukture neophodne za električne automobile.

U svakom slučaju električni automobili su prevozna sredstva tj. vozila koja pokreće jedan ili više elektro motora na punjive baterije, i predstavljaju jedan od najjednostavnijih i najkorisnijih načina pokretanja vozila s obzirom da električni motori automatski daju obrt koji je snažniji i prijatniji od ostalih metoda gorivnih pogona automobila.

Sadašnje vreme je pretežno orijentisano na prelazne metode i tipove automobila, poput hibridnih vozila koja najčešće koriste kombinaciju različitih goriva a posebno popularna je kombinacija elektro motor i motor sa unutrašnjim sagorevanjem na benzin, sa obaveznim smanjenjem emisije štetnih gasova iz ovakvih motora.

Šta dalje?

Postoji još mnoštvo značajnih događaja u automobilskoj industriji koji su predstavljali svojevrsne revolucije u svoje vreme, od kojih je svako izgledalo kao tačno ono koje se ne može nadmašiti. Ali ipak, automobili su tu i svake godine, ma čak i na svakih pola godine pomeraju granice tehnologije, udobnosti i komfora, performansi, brzine i u krajnjem slučaju bezbednosti putnika u vožnji i na putu.

Upravo ovo je tačno vreme za nove podvige pa će ponovo za određeno vreme, recimo sto godina od danas neki novi sajtovi govoriti o razvoju automobila na početku XX veka. Do tad uživajte u priviliegiji koju prućaju automobili.