Jedan od zadatka autora sajta Tačno vreme je da probamo da damo što obuhvatniji pristup aktuelnom fenomenu kojim se bavimo i da na taj način dotaknemo što je moguće preciznije fenomen vremena.
U ovom postu pričaćemo o ekonomskoj dimenziji vremena, optimizaciji istog, odnosno, objasnićemo zašto je vreme novac. U osnovi, u ekonomiji postoje dva osnovna termina, odnosno procesa u kojima je vreme dominantno. To su vreme proizvodnje i vreme prometa.
Vreme proizvodnje
Proces proizvodnje sredstava uložena u proizvodno preduzeće prolaze teorijski kroz sledeće faze: proces proizvodnje (vreme proizvodnje) i proces prometa (vreme prometa).
Prvo se meri od momenta kupovine sredstava do završetka izrade, drugo je od trenutka kad je proizvod gotov i odlazi u promet na tržište do ponovne nabavke sredstava za utrošeni novac. Za kapital, to je vreme od momenta kupovine sredstva i radne snage do gotovog proizvoda.
Obuhvata sledeće faze:
1. Vreme za koje sredstva za proizvodnju leže pripravna za proces proizvodnje. To je latentni proizvodni kapital. Dobri primeri radi jasnijeg razumevanja su: sirovine i gorivo u skladištu, rezervne mašine i delovi i td.
2. Vreme stvarnog delovanja radne snage (ljudskih resursa) i oruđa na predmete rada;
3. Vreme za koje se proces rada mora prekinuti da bi se predmet izložio prirodnim procesima. Ovo ne važi recimo za softver i informacione tehnologije, ali je aktuelno u proizvodnji hrane kao na primer vrenje vina, sušenje drveta, rastenje useva i td. U ovu grupu spadaju i prekidi, bilo usled kvara, zatim noćni prekidi, krize i sl. Optimizacije u ovoj fazi se sastoji u skraćenju procesa rada i smanjenju razlike između vremena proizvodnje i vremena rada tako što se raznim načinima ubrzavaju gore nabrojeni prirodni procesi [sušenje, vrenje, rastenje]. Time se ubrzava obrt sredstava u proizvodnji i omogućava da se istim ulaganjima postigne više proizvoda.
Vreme prometa
Vreme prometa je ekonomski termin za interval u toku kojeg su sredstva preduzeća (bilo preduzetničke radnje, doo ili velikog preduzeća), odnosno njihov kapital vezana u oblasti prometa tokom kružnog kretanja. Ovaj interval uključuje dve faze: vreme pretvaranja iz novčanog oblika u elemente proizvodnog kapitala [kupovanje sredstava za proizvodnju i radne snage] i vreme pretvaranja gotovog proizvoda [robnog kapitala] u novac, tj. realizaciju. Važno je napomenuti da vreme prometa ne prestaje u trenutku kada je proizvod prodat, već kada je isti naplaćen.
U kapitalizmu je najteža druga faza. Vreme prometa čini negativnu granicu oplođivanja kapitala. Ekonomiski modeli imaju zadatak u njegovom skraćivanju i optimizaciji, u čemu i jeste smisao osamostaljenja trgovine od proizvodnje. U tom slislu, dužina vremena prometa zavisi od udaljenosti tržista i razvijenosti saobraćaja i od postojanja na tržistu elemenata koji se traže i tražnje proizvoda koji se nude, kao i izabranog trenutka u kome se aktuelni proizvod nudi. Recimo novogodišnji proizvodi, ili sezonski, ili proizvodi koji prate neki događaj, kao što je Olimpijada, Evrovizijia, Mundijal, izbori i slično.
