Sa popularizacijom wellness industrije i self care pokreta uviđa se da nikada nije bilo bitniji način na koji se hranimo. I zaista, dobra ishrana uz fizičku aktivnost jesu najvažnije komponente za zdravlje. Ne ide jedno bez drugog, iako će nutricionisti veću važnost dati ishrani. Od ishrane zavisi unos kalorija i mršavljenje, a od vežbanje oblikovanje mišića.

Logično je, ako želite da budete zdravi nemoguće je da se hranite nezdravo, zar ne? Šta onda predstavlja zdrava hrana? Na ovo pitanje baš i ne postoji konkretan odgovor i stručnjaci i dijetetičari čitave karijere posvete jednoj vrsti ishrane smatrajući je najboljom.

Da bismo što kompletnije odgovorili na pitanje koja je vrsta ishrane je najzdravija, odlučili smo da istražimo koji su to autoriteti kad je nutricionizam u pitanju i za kakvu ishranu se oni zalažu.

Don Džekson Blanter

Daun Džekson Blanter (https://www.dawnjacksonblatner.com/ ) se smatra najboljom dijetetičarkom-nutricionistkinjom u Čikaagu i jednom od najboljih u Sjedinjenim Američkim Državama. Objavila je knjige: „Fleksitarijanska dijeta“ i „Trampa superhrane“. Na televiziji ABC ima emisiju pod nazivom „Moja dijeta je bolja od tvoje“.

Fleksitarijanska dijeta se smatra polu-vegetarijanskom. U njoj se podrazumeva konzumacija celovite hrane. Što znači mnogo voća i povrća, sa malo ili ni malo industrijske hrane. Ono što ćete ređe videti na meniju fleksitarijanca jesu životinjski proizvodi. Dakle, manje se jedu jaja, mlečni proizvodi i meso, ali ne izostaju u potpunosti.

Sama reč je nastala od dve imenice na engleskom flexible i vegetarian. Poenta je da ni jednu namirnicu koja se smatra zdravom ne treba izbaciti iz jelovnika, ali da akcenat treba staviti na biljnu ishranu.

Ovakva polu-biljna ishrana ima svrhu da poboljša zdravlje, kao i da bude savesna prema životinjama. Preporučuje se da se pravi kombinacija kuvane i sirove hrane, da bi se na taj način obezbedilo dovoljno hranljivih namirnica.

Andreas Enfedlt

Doktor Andreas Enfedlt ( https://www.dietdoctor.com/)  je zagovornik keto dijete koja je definitivno obuzela ceo svet. Poznat je po svom Jutjub kanalu (https://www.youtube.com/user/eenfeldt ) na kome daje korisne savete kako se pravilno može sprovesti keto dijeta.

Istina je da ova vrsta ishrane uzrokuje mnogo nesuglasica u naučnom svetu. Postavlja se pitanje da li je keto dijeta uopšte zdrava na duge staze. No, najpre da objasnimo šta uopšte keto dijeta predstavlja.

Naše telo prirodno najpre sagoreva šećer pa onda masti. No, kada u telo ne unosimo ugljene hidrate, što je osnovni princip LCHF ishrane, onda usled nedostatka šećera telo razlaže masnoće.

Ovakvo stanje se u medicini naziva stanjem ketoze. To znači da organizam kao primarni oblik energije koristi masti, kao i da se tada masti ubrzano tope. Zapravo, keto dijeta je jedan od najbržih načina da smršate, a da se ne držite striktnih dijeta. To je i razlog što je postala toliko popularna.

Kojom ishranom organizam ulazi u stanje ketoze? Keto dijeta pre svega podrazumeva proteine i masti. Dakle, meso (bez mesnih prerađevina), mlečne proizvode, jaja i biljnu hranu sa puno proteina (tofu, sočiva, leblebije, bademi, orasi…).

Uz pažljivo kombinovanje namirnica možete imati odlične rezultate za mesec dana. Ovakvu vrstu ishrane koriste oni koji hoće da smršaju, kao i oni koji žele da definišu mišiće, tj. da smanje procenat masti u telu.

Loren Kordajn

Kada se u svetu spomene paleo dijeta, ne može promaći ime Loren Kordajn ( https://thepaleodiet.com/) . On je jedan od doktora koji su najviše uticali da se ova dijeta postane popularna. Kordajn piše za Njujork Tajms, Američki časopis kliničkog nutricionizma i Evropski časopis kliničkog nutricionizma. Objavio je knjige Paleo dijeta i Paleo dijeta za atlete.

Paleo dijeta podrazumeva da treba da jedemo hranu koju su jeli i naši preci još iz paleo doba. Smatra da sve moderne bolesti mogu biti povezane sa zapadnjačkom dijetom. Dokazano je da ova dijeta daje odlične rezultate kako mršavljenja, tako i kod raznih bolesti.

Kada je u pitanju paleo dijeta, princip je da se konzumira celovita ishrana, bez ikakvih industrijskih prerađevina. Dakle, hrana se jede termički obrađena, kao i sirova. Ne izbegavaju se ni masti, ni proteini ni ugljeni hidrati.

Jedino što je bitno jeste da se izbaci sve što nisu mogli jesti naši preci. To podrazumeva mleko i mlečne proizvode, gazirane sokove, mesne prerađevine, kolače, slatkiše, grisine, žitarice i tome slično.

Ovim načinom ishrane se unosi manje ugljenih hidrata i više proteina, mada se na tome ne insistira toliko kao na keto dijeti. Iz tog razloga se sa ovom dijetom unosi od 300 do 900 kalorija manje na dnevnom nivou, što eventualno dovodi do mršavljenja.

Takođe, paleo utiče i na poboljšanje krvne slike, kao i na smanjenje rizika od nastanka srčanih bolesti, a tako i u borbi sa samim srčanim bolestima.

Alan Delabo

Ako vas zanima nutricionizam gotovo je nemoguće da izbegnete doktora Alana Delaboa. Naime, ovaj nutricionista-dijetetičar je 1986. godine osmislio svima poznatu hrono dijetu.

O čemu se radi i koja je osnovna ideja hrono dijete? Delaboa je došao do otkrića da hranu treba prilagoditi prirodnim procesima u organizmu. Odnosno, da je najbolje jesti određenu hranu u određenim satima kada se za nju luče određeni enzimi. Od vremena hrane i njenog tipa zavisi hoće li se apsorbovati hranljive materije. Ovakav konrolisan plan utiče na to da se hrana u telu iskorišćava u najvećoj mogućoj meri, što posledično utiče na mršavljenje.

Hrono se deli na restriktivni period i post restriktivni period. Restrikciju treba da poštuju svi oni koji imaju nameru da sa ovom dijetom smanje obim struka. Poštuje se minimum mesec dana ili dok god ne izgubite dovoljan broj kilograma.

Neka od pravila restrikcije su: ne sme da se jede voće, kafa se ne pije pre doručka, nema užine, ne pije se mleko, obroci se jedu na 5 ili 5, 5 sati. Za doručak koristite sva brašna, u hrono ishrani se često jede domaći hleb, dok se pahuljice izbegavaju. Mlečni proizvodi i jaja se ne mešaju sem u komplikovanijim jelima, ne mešaju se ni dva mlečna proizvoda…

Kad ste van restrikcije, takođe, svaki obrok ima neka pravila. Za doručak se jedu masti, proteini i ugljeni hidrati. Recimo hrono hleb sa jajima i suhomesnatim proizvodima. Za ručak se na meniju nalaze termički obrađeno meso i povrće sa niskim sadržajem skroba. A za večeru se obično jede kombinacija zelenog i belog. Neki zeleniš i sir, ili neki zeleniš i belance (žumanca se izbegavaju), može se jesti i riba.

Eran Segal

Mnogi smatraju da doktor Eran Segal (https://genie.weizmann.ac.il/)  predstavlja budućnost nutricionizma. Kao što možete primetiti, postoji mnogo nutricionista-dijetetičara sa različitim idejama o tome koja hrana je najbolja za čoveka. Njegov odgovor bi bio da su sve te vrste ishrane dobre, ali i ni jedna.

Da, deluje zbunjujuće. Njegov princip je takav da način ishrane treba podrediti svakoj individui. Dakle, ne prilagođavamo se mi dijeti, nego dijeta nama i našim potrebama. Kao što kada odete u teretanu lični trener vam sastavi program koji najviše odgovara vašim fizičkim sposobnostima, tako treba da se individualizuje i ishrana. Ne može isti način ishrane odgovarati osobi koja ima srčanih problema, kao onoj koja želi da izgradi mišićnu masu.

Potrebe su nam drugačije, tela su drugačija i na to treba obratiti pažnju kada se formira dijeta. A do idealne dijete se dolazi specijalnim ispitivanjima, testovima na alergije i slično.