Sa produženjem životnog veka, radnog vremena i godina radnog staža, a time i godina starosti za odlazak u penziju, sve veći broj porodica ima velike probleme oko brige vezane za negu njihovih bolesnih ili starih, teško pokretnih ili nepokretnih članova. Ne dešava se kao nekada, da u kući uvek boravi bar jedan član porodice koji u svakom trenutku može pomoći baki, deki, mami, tati ili nekom drugom članu porodice kojem je pomoć neophodna.
Radno vreme traje od jutra do sutra, mnogi rade i po dva ili po tri posla da bi obezbedili sredstva za egzistenciju, a često žive na tolikoj udaljenosti da je svakodnevni dolazak, obilaženje i pomoć ostarelim i bolesnim rođacima gotovo nezamislivo.
Stoga su sve popularnije institucije koje se bave pružanjem raznih vidova pomoći u okviru kućne nege, bilo da je reč o državnim, bilo o onim u privatnom vlasništvu. Pružanje usluga kućne nege usmereno je ne samo ka starim, bolesnim i nemoćnim osobama, već i prema onima kojima je određeni vid pomoći potreban povremeno ili privremeno, bilo da je reč o starima ili o brizi i nezi porodilja i beba i bolesnika.Continue Reading
Brojni muzeji u Grčkoj predstavljaju referentnu tačku za kulturu i identitet ove zemlje. Posetiti bilo koji muzej Grčke predstavlja direktan uvid u rođenje i procvat drevne grčke umetnosti, u taj neverovatni izvor inspiracije za putovanja za ceo svet. U muzejima se srećemo sa prekrasnom arhitekturom i folklornom tradicijom koja obuhvata 6.000 godina antičke civilizacije. Muzeji u Grčkoj su nacionalni ili privatni.
Nalaze se u svim gradovima, ali i u mnogim selima. Preko 300 nacionalnih i privatnih muzeja čuvaju ogromno kulturno bogatstvo, od neolitskog doba do savremenih vremena. Najlepše i najbogatije zbirke čuvaju Arheološki muzej, Vizantijski muzej, Muzej istorije, Muzej u Delfima.
Arheološki muzeji
Najvažniji arheološki muzeji nalaze se u neposrednoj blizini arheoloških nalazišta, otkrivajući tragove civilizacija koje su nekada prosperirale oko tog lokaliteta. Najvažniji su “Arheološki muzej Atine”, “Arheološki muzej Delfi”, “Muzej antičke Olimpije”, “Muzej u Mikeni” kao i “Akropolis”.Continue Reading
Na ovoj listi ima skoro 100 knjiga o meditaciji koje možete posuditi na čitanje iz Narodne biblioteke Srbije. Prelistajte pa razmislite odakle bi se otisnuli u meditaciju. Možda sa ovog linka 🙂
Tabela knjiga o meditaciji je organizovana na sledeći način: redni broj knjige po godini izdanja, autor, ime knjige, godina izdanja, izdavač.Continue Reading
Integrativna medicina je poslednjih decenija nadolazeći trend po kojem se aktuelna medicina kreće. Zove se integrativna zato što suštinski integriše savremenu (klasičnu) medicinu (fizikalna terapija na primeru Family Therapy Centra) sa elementima višemilenijumske tradicionalne medicine (pulsna dijagnostika, akupunktura, akupresura, lečenje biljem, u novije vreme homeopatija, reiki, bowen terapija i td…).
Drvo je jedna od najstarijih sirovina iz prirode koju je čovek počeo da koristi. Ono se može veoma lako obrađivati ručnim alatima, pa se tako kroz milenijume način njegove obrade menjao. U isto vreme menjali su se i zanati, veštine su prenošene sa generacije na generaciju.
Zanatska obrada drveta je tek u 19. veku počela lagano da menja način rada i postepeno prerasta u industrijsku. I pored mnogih epohalnih otkrića u nauci i tehnici, drvo je i dalje dragocena i nezamenjiva sirovina.
Šumarstvu se poklanja sve veća pažnja u svetu, prema drvetu se odnosi kao prema opštem nacionalnom bogatstvu.Continue Reading
Brojni su gosti koji svake godine biraju upravo Zlatibor kao mesto gde će provesti svoj dragoceni odmor. Stanovnici iz svih delova Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sve više i iz ostailih zemalja regiona i Zapadne Evrope, krenu put Zlatibora u želji da udahnu zdravlje, osete miris borova, nagledaju se nepreglednih prostranstava i uživaju u gastronomskim specijalitetima kakvi se samo na Zlatiboru mogu probati.
Status najrazvijenije srpske destinacije, zlatna planina stekla je dugogodišnjim razvojem, a za veliku popularnost zaslužna je i tradicija razvoja turizma duža od 120 godina. Više od jednog veka Zlatibor je bio stecište ljudi sa različitih meridijana, i svoje blagodeti nesebično delio sa svima koji su imali želju da uživaju u svemu što Zlatibor može da ponudi.
Duga tradicija razvoja turizma ostavila je traga i do današnjih dana. Šetajući ulicama modernog turističkog centra, među velelepnim zgradama, kafićima, restoranima, prodavnicama i buticima ekskluzivne robe, radoznali pojedinci mogu pronaći male, skrivene i po malo, od sveta, zaboravljene objekte, koji bi o istoriji najposećenije srpske planine imali štošta zanimljivo da ispričaju.
Iako bi se o počecima turizma moglo govoriti i u vremenu pre Prvog svetskog rata, moderan razvoj Zlatibora počinje tek u međuratnom periodu.To je bilo vreme kada je masovni turizam i današnji izgled planine bila nezamisliva ideja, vreme kada su se na Zlatiboru odmarali kraljevi, vreme kada se na celom platou nalazilo svega par vila, jedan hotel i vreme kada se kamen po kamen probijao i gradio put Užice – Kraljeva voda.
Halkidiki se sastoji od tri manjih poluostrva, takozvanih tri prsta: Kasandra, Sitonija i Atos. Prva dva predstavljaju poznata letovališta, dok je Atos posvećeniji religioznosti. No, možda niste znali da se svega 2 kilometara zapadno od Atosa nalazi predivno malo ostrvo Amuljani, koje je turistički dosta posećeno u odnosu na njegovu veličinu.
Mnogo je vode proteklo od vremena kada je uloga odeće bila isključivo da zaštiti telo od spoljašnih uslova okoline u kojoj se živi i radi. Više niko ne pamti niti je ikome bitno koliko i zašto je važno odevanje u istoriji razvoja socijalnog bića, kako je došlo do toga da se svi bave modom i od kada se daje estetski prizvuk odevnim predmetima?
Kultura odevanja je postala antropološka stvar, paradigma, ali kako god je zvali neosporno je veoma bitan elemenat prestiža. “Biti dobro obučen” postala važna stvar u svim socijalnim miljeima, u svakom društvu na planeti.
Tako je u stvari sledom okolnosti došlo do formiranja pojma: kultura odevanja. Fraza se odnosi na ogledalo društvenosti, na ogledalo života zajednice, obuhvata ideološke stavove, životno opredeljenje, umetničke stavove, deo je ekonomskog statusa – sve su ovo oblici komunikacije koji su nam vidljivi preko načina oblačenja.
U kakvoj su vezi komunikacija i kultura?
Jednostavno – razmena informacija i interakcija između članova neke zajednice odvija se kako verbalnim tako i neverbalnim načinima – mimikom, pokretom, crtežom.
Prilikom upoznavanja sa nekim po prvi put, mnogo toga zaključujemo o toj osobi vizuelnim kontaktom. Kultura oblačenja kao forma odavno je u direktnoj vezi sa istorijom kao naukom, nadilazi ekonomsku sferu, umetničke okvire i pojedinačne stavove.
Antropologija odevanja i sociološki apsekt mode su predmeti koji se uče na fakultetima koji se bave dizajnom tekstila, istorijom društva, sociologijom i ove teme se uvek posmatraju šire – prateći istorijska zbivanja grupe i pojedinca i kulturološki aspekt razvoja zajednice.
Uloga odeće bila je i ostala
* Na prvom mestu je zaštitna uloga odeće o kojoj ne treba posebno govoriti,
* Estetska funkcija odeće. Ovde se misli na univerzalne kategorije lepo-ružno, dopadljivo ili manje privlačno. Da ne ulazimo u detalje, dovoljno je da se setimo BBC dokumentaraca o plemenima Amazonije ili afričkih žena kojima su umetnuti kolutovi u ušne školjke i prosečena usna sa nakitom ideal lepote. Kod Evropljana to baš i nije slučaj.
*Rutualna uloga odevanja je arhaični elemenat – verovanje u nošenje amajlija, životinjskih krznenih ogrtača (i delova životinja) koji onom ko ih nosi daje snagu i zdravlje životinje od koga je krzno načinjeno. Naposletku, svi znamo za verovanje da i neki predmeti donose sreću (zečja šapa, detelina sa četiri lista, potkovica).
*Etički elemenat garderobe u korelaciji je sa etničkom zajednicom kojoj neko pripada (specifično oblačenje Amiša, tradicionalna nošnja žene u turskom selu ili u Iranu).
*Simbol životnog stila je dokaz da je sloboda odevanja već skoro ceo vek među nama – odevanje u duhu raspoloženja: svako je slobodan da nosi odeću u skladu sa svojim načinom života – kao rok muzičar, hip-hoper, pripadnik ekološkog pokreta, moderan biznismen ili sportista. Oznaka pripadnosti grupi se dovodi u vezu sa standardima grupe čiji smo deo (poslovna garderoba, radna odela i uniforme, protokolarna svečana garderoba, …).Continue Reading
Prozori i prozorska stakla danas su sastavni deo standardne kućne stolarije i gotovo je nemoguće zamisliti dom bez prozora. Međutim, nije uvek bilo tako.
Iako istorija stakla seže daleko u istoriju civilizacije, prozori kakve danas znamo pojavili su se relativno kasno. Štaviše, i onda kada su se pojavili, bili su rezervisani isključivo za više slojeve društva, sve dok razvojem tehnologije nisu postali dostupni širokim masama.
O staklu za prozore
Iako je staklo svuda oko nas, i koristi se za najrazličitije stvari, od prozora, flaša, čaša, lustera do vaza, koliko zapravo znate o staklu?
Ono što bi svakako trebalo znati je da je osnovni sastojak stakla silicijum dioksid koji se u različitim tipovima stakla može naći u različitim razmerama. Danas prepoznajemo četiri osnovna tipa stakla, i to:
Preteča video kamere je “mračna soba” (cameraobscura) koja je zapravo, prirodni optički fenomen koji se javlja kao projekcija male rupe u ekranu je slika jedne scene na drugoj strani ekrana koji formira obrnutu sliku. Inače, najstariji zapis o ovom fenomenu je čak iz period od 470 do 391. godine pre nove ere.
Iako, relativno novi izum, video kamera se brzo razvila I usavršila. Prva kamera je napravljena 30-ih godina prošloga veka, a koristila je elektromehanički disk. Međutim, kako je tekla ekspanzija, tako je već 40-ih godina bila zamenjena električnom videokamerom.
Takva “nova” električna video kamera radila je pomoću katodne cevi. Potom, krajem 50-ih godina prošloga veka nastaje prva video kamera za snimanje fotografija u boji i pojavljuje se u televizijskim studijima. Cevi u video kamerama će biti zamenjena čvršćim komponentama, pa će tako televizijska kamera poslati lako prenosiva. Ove inovacije nam I danas veoma koriste jer pomoću njih vidimo uživo prenos, itd.Continue Reading
