Smrt – još uvek otvorena tema?

Puno je pitanja bez pravog odgovora kada se priča o smrti. Ono što se misli da je odgovor to su pretpostavke, legende i mišljenja naučnika, filozofa, psihijatra. Pokušava se definisati izraz “strah od smrti” jer se radi o temi nikad jasnoj, bez ličnog iskustva, koja užasava i obespokojava. Smrt je još uvek otvorena tema, ali pogledajmo šta su najveći poznavaoci ljudske duše rekli o njoj.

Da li je Epikur u pravu kad piše da

kad naiđe smrt, atomi duše gube svoju vezu sa telom i rasprše se”.

Da li je Kjerkegor u pravu zbog paradoksa u kom smatra da je čoveku data svest o užasu od smrti i raspadanja zato što je jedinstven, osoban, delimično božanstven i lep” te, sledstveno tome, mora da zna i za patnju (svest o propadanju). Slično ovom shvatanju i Kantova predstava o svetu odražava strukturu našeg “ja” koga formira naše uskustvo te prema tome život-smrt-svet rezultat su naših saznajnih moći.

Možda je Galilejev princip eppur si muove otvorio ljudima svest o prolasku vremena, o prirodnim zakonima; verovatno je i francuska revolucija ubrzala kretanje društvenih tokova u  razvoju ljudskog društva. Ali su sigurno filozofski sistemi i nauka krajem 18. veka doprineli kritičkom stavu i potiskivanju misli o smrti kroz pojam univerzalnog.Continue Reading

Majce – istorijske zanimljivosti koje niste znali

Da li ste se ikada zapitali zašto su neki komadi odeće postali tako popularni i moderni. Moda ima tu tendenciju da se konstantno menja, zato imamo modne revije čak dva puta godišnje (jesen/zima, proleće/leto) gde imamo prilike da vidimo šta će se nositi naredne sezone. No, izgleda da neki komadi odeće zauvek odolevaju modi, kao što so je klasična majica, farmerice, mala crna haljina ili crna rolka.

Vrlo je zanimljiva činjenica da se istorija majici vezuje za buntovništvo. Da, nekada je bio vrhunac buntovničkog čina da nosite majicu. A šta je na sve to uticalo, kako je dotle došlo i zašto je majica danas omiljeni komad odeće – saznaćete u narednim pasusima.

Odakle majica potiče

Majice su vezane za svakodnevicu, svuda se nose, postale su deo popularne mode, da je praktično teško zamisliti period bez njih. Udobne su, jednostavnog kroja, lako se kombinuju sa drugim delovima odeće. Verovatno je i to razlog zašto se danas nose u velikoj meri. Verovatno se može i reći da od kad postoji moda, nikad nije bilo bitnije da odeća bude udobna.

Na prvu ruku se verovatno nećete složiti sa ovom izjavom, jer se odmah pomisli na nezgodne visoke štikle ili odeću koja je izuzetno uska. Ali, setimo se nekadašnjih steznika, haljina sa desetak slojeva, potkošulja, košulja, prsluka i raznih drugih komada odeće koji su nekad oduzimali čitav sat dok se obuku i to uz tuđu pomoć.

Tu negde i počinje istorija majici, u 19 veku kada je moda postajala biti sve jednostavnija. Prvi model majice je nastao kada su radnici sekli svoje kombinezone na pola jer im je bilo previše vruće da rade u fabrikama tokom letnjih meseci.

Prva majica u fabrici je proizvedena između dva Meksičko-Američkih ratova, kada ih je američka mornarica koristila kao potkošulju.

U tom periodu se zaista i nosila samo kao potkošulja, nije se mogla videti na ulici. Tek 1920. godine se reč T-shirt pojavila u engleskom rečniku.

Popularizacija majici u filmovima

Klasičnu belu majicu upasanu u pantalone su nosili samo ratni veterani nakon drugog svetskog rata. Dakle, čak ni četrdesetih godina prošlog veka se nisu toliko nosile. Tad se pojam majici vezivao za vojna lica.

Takvo stanje je ostalo sve do pedesetih godina i pojave Marlon Branda i Džejmsa Dina na belom platnu. Obojica su u filmovima nosili bele majice i farmerice – što je dalo povoda da se na bele majice gleda kao na odraz muškosti.

Tada je majica izgubila ulogu potkošulje, više se nije nosila isključivo ispod odeće. Postalo je moderno nositi samo majicu kao jedini komad odeće, i to se u društvu smatralo sve više i više poželjnim.

Buntovnik bez razloga je definitivno prva asocijacija kada spomenemo pojam muškosti na crno-belom filmu. Zanimljivo što je i danas ista bela majica, identičan stil ostao sinonim za seksipil. To se da videti u stihovima Lane del Rej: Blue jeans, white shirt

Istih pedesetih godina, majica je postala i sinonim za buntovništvo. Do tad je bilo nezamislivo da se potkošulja nosi bez ičega preko. Očekivalo se da muškarac ceo svoj radni vek nosi odelo, koje, moramo se složiti, nije preterano udobno.

Majica se proširla na radničku klasu, ali i na višu klasu, postala je univerzalna, ali ne i uniformna. Postala je borba protiv statusa kvo i ustaljenih načina mišljenja i izražavanja. Takođe, nošenje majici je bio način pobune u vreme Vijetnamskog rata. Nositi majicu je pedesetih godina bilo politički čin.

Majce sa porukom

Majice sa porukom

Iste decenije par kompanija je počelo proizvoditi majice u boji. Proizvođači su uvideli i da je majica odličan način da se prenese neka poruka, bilo da je u pitanju šala, crtež, naziv marke ili politička izjava.

Volt Dizni je šezdesetih godina dao dozvolu da se štampaju likovi iz njegovih crtanih filmova. To znači da majice više nisu bile rezervisane samo za muškarce. Počele su ih nositi i deca, i žene. Možemo reći da su upravo tada majice osvojile čitav svet.

Poruke na majici su postajale sve konkretnije, sa sve jačom porukom, a za to možemo zahvaliti pank populaciji. Nigde se bunt na odeći nije toliko jasno video kao kod pankera. Njihova poruka je bila jasna i odsečna, a to je borba protiv svih mogućih autoriteta.

70-ih i 80-ih godina je počelo štampanje bendova na majici, što se uglavnom vezuje za rokenrol pokret. Cilj i jeste bio da se na prvi pogled, prema majici vidi da li neko pripada pokretu i takvom načinu razmišljanja.

I dan danas ne jenjava štampanje poruka na majici, jer je to odličan način izražavanja. Sada možete upravo po poruci na majici videti da li biste sa nekom osobom imali zajedničkih tema.

Nikad nije bilo lakše nego danas izraditi i ištampati majicu. To je omogućilo da majice postanu personalizovane. Putem interneta možete naručiti razne vrste krojeva i dizajna majici. Što je otvorilo mogućnost da se koriste ne samo za iskazivanje ličnih interesovanja, već i za pripadnost timu i nekom obliku kolektiva. Na neki način majce su postale odličan pokretni reklamni materijal.

U svakom slučaju, majice suveć dugi niz decenija način izražavanja pojedinca, što ih čini zaista jedinstvenim komadom odeće.

Zanimljivi autoriteti u svetu nutricionizma i za šta se oni zalažu?

Sa popularizacijom wellness industrije i self care pokreta uviđa se da nikada nije bilo bitniji način na koji se hranimo. I zaista, dobra ishrana uz fizičku aktivnost jesu najvažnije komponente za zdravlje. Ne ide jedno bez drugog, iako će nutricionisti veću važnost dati ishrani. Od ishrane zavisi unos kalorija i mršavljenje, a od vežbanje oblikovanje mišića.

Logično je, ako želite da budete zdravi nemoguće je da se hranite nezdravo, zar ne? Šta onda predstavlja zdrava hrana? Na ovo pitanje baš i ne postoji konkretan odgovor i stručnjaci i dijetetičari čitave karijere posvete jednoj vrsti ishrane smatrajući je najboljom.

Da bismo što kompletnije odgovorili na pitanje koja je vrsta ishrane je najzdravija, odlučili smo da istražimo koji su to autoriteti kad je nutricionizam u pitanju i za kakvu ishranu se oni zalažu.Continue Reading

Koliko je vremena zaista potrebno da se kreira jedan logo?

Mnogo ljudi nije svesno koliko je energije, truda i vremena potrebno uložiti u kreiranje snažnog brend identiteta, kao što je to slučaj sa izradom logoa. Većina grafičkih dizajnera će se složiti sa tvrdnjom da je pored svega pomenutog, potrebno imati i određene veštine kako bi taj proces bio uspešno okončan. Sve ovo zajedno traje određen broj sati i nikako ne spada u kategoriju ‘ma ti ćeš to za 15 minuta’.

Iako svaki dizajner, kroz ovaj proces prolazi na svoj način, svi uglavnom prate sličnu strukturu a mi smo odlučili da sa vama podelimo kako izgleda kreativni proces izrade jednog logoa u 10 koraka.

#1 Prvo ide brief

Pre nego što dizajner podigne olovku ili krene da radi na računaru, najvažnije je da dobro razume potrebe klijenta. Trebalo bi da ispita klijenta i postavi mu što više pitanja, kako bi saznao pojedinosti o njegovom poslu, industriji u kojoj posluje, za koje ciljne grupe proizvodi, ko mu je konkurencija, koji su mu ciljevi, šta VOLI a šta baš NE VOLI. Tek kada dizajner dobije odgovore na sva ta pitanja, može da stvori sliku o tome u kom pravcu treba ići.

Uloženo vreme: 1-1,5 sati.

#2 Predlog projekta

Kada dizajner prikupi sve potrebne informacije, može da pristupi izradi predloga projekta, koji uključuje sledeće elemente: cenu, potrebno vreme, šta klijent može očekivati da dobije i koji su uslovi međusobnog dogovora. Iako postoji neka uobičajena tarifa, koja se naplaćuje po satu, određeni zahtevniji projekti mogu imati i drugačije ugovorenu cenu.

Pored toga, u ovoj fazi dizajner može potražiti klijentu da mu pošalje mali ‘domaći zadatak’ koji se sastoji od slanja 3 logoa kojima je baš oduševljen i isto tako 3 koji mu se baš ne dopadaju. Svrha ovoga je ta da klijent ‘pomogne’ dizajneru u kreativnom procesu, dajući su određene smernice u ranoj fazi razmišljanja i planiranja.

Uloženo vreme: 30-45 minuta.

#3 Odobren predlog i uplaćen depozit

Nakon što se klijent složi sa predloženim predlogom projekta, dizajner može krenuti sa poslom. Vreme je da kreativni proces zauzme mesto pregovorima.

Uloženo vreme: oko 10-15 minuta.

#4 Istraživanje

Svako ko tvrdi da može napraviti logo bez prethodnog istraživanja klijentove industrije i njegovog posla, taj ne zna kako stvarno nastaje logo. Ukoliko želite da se kreiranjem vašeg logoa bavi neko na ozbiljan, posvećen i predan način, onda odaberite profesionalce sa dugogodišnjim iskustvom.

Istraživanje treba da ide u smeru koji će dati odgovor na pitanja kao što su: šta želi ciljna grupa kojoj se obraća vaš klijent, koju i kakvu estetiku oni vole, kao i šta klijenta odvaja u odnosu na konkuranciju i čime mogu da se pohvale.

Proučavanje industrije u kojoj klijent posluje može ponuditi solidnu inspiraciju dizajneru i da ga usmeri na to koji su simboli najčešće korišćeni u određenoj industriji, kao i koje boje šalju najbolju poruku potrošačima. Osim toga, dizajner treba da obrati pažnju i na trgovačke marke i da li one treba da budu inkorporirane kao element u logo.

Ne samo da je istraživanje apsolutno neophodno, već će i pomoći dizajneru da na kraju u potpunosti oduševi klijenta na predstavljanju njegovog idejnog rešenja za logo klijentovog brenda.

Uloženo vreme: 2 do 4 sata.

#5 Inspiracija i kreativno mozganje

Ovo je faza u kojoj treba znati gde potražiti inspiraciju. Pregledanje hiljade i hiljade stranica dizajnerskih knjiga i sajtova i prikupljanje kolekcija logoa iz industrije u kojoj posluje klijent. Poslednje trendove, koji su aktuelni treba potražiti na Pinterestu ili Logospire-u, ukoliko želite da se držite aktuelnosti.

Sve ovo će pomoći dizajneru da odredi ton i poruku koju će logo preneti kupcima, kao i emociju koju treba da probudi kod njih kada bace pogled na njega.

Dizajner zatim uzima dovoljno vremena da zapisuje reči, fraze, crta skice i dozvoli svojoj kreativnosti da se u potpunosti probudi. Svaka žvrljotina je dragocena jer može biti početak nečeg velikog.

Uloženo vreme: 2 do 4 sata.

#6 Napravite korak unazad

Ponekad kreativni proces odmah krene kako treba i ne treba ga prekidati. Međutim, kada se to ne desi, bolje je da se napravi mala pauza. Izlazak na ulicu, u kratku šetnju ili nešto slično može da vam da sasvim novu perspektivu a možda i inspiraciju. Nikada ne možete znati, kada će prava boja, pravi oblik ili prava reč probuditi iskru kreativnosti u vama. Kada se to desi, možda će baš ta ideja biti nešto najbolje što ste ikada uradili i nacrtali.

Uloženo vreme: Ovo ne možete isplanirati.

 #7 Prebacite se na digital

Vreme je da se ovaj proces sada usmeri ka računaru i da bude prenet u Adobe Illustrator.

Ideja ove faze kreiranja logoa trebalo bi da bude usmerena ka fokusu na najuspešnije koncepte, koji su nastali u prethodnim fazama. Sve one ideje koje su nastali iz istraživanja, na osnovu dizajnerove inspiracije ili iz višesatnog mozganja, treba postaviti u Illustrator i krenuti sa njihovim razvijanjem.

Da li će to biti top 3 ili top 5 koncepata, zavisi od vremena ali i toga koliko jasnu viziju ima dizajner. Početne skice mogu imati veoma grub izgled ali sa vremenom one dobijaju sve jasnije linije i iskristališe se koje ideje treba prikazati klijentu. Praksa kaže da je 3 magičan broj za klijente i da ih više od toga zbunjuje a manje od toga može da im se ne svidi.

Uloženo vreme: od 3 do 5 sati.

#8 Prezentacija

Kada je finalni koncept spreman, dizajner kontaktira klijenta i šalje mu fajlove sa predlogom izgleda logoa. Ponekad se dizajneri uživo ili preko Skype-a vide sa klijentima, kako bi zajedno pogledali predloge ali to nije praksa koja se često sreće.

Follow up se ugovara za dan, dva do kada će klijent oformiti mišljenje o predlozima i imati dovoljno vremena da zapiše komentare.

Uloženo vreme: 10-15 minuta.

#9 Revizija

Kada klijent odluči koji mu se koncept od ponuđenih najviše dopada, tada se dalje dogovara u kom pravcu će ići dizajniranje i podešavanje elemenata. Nažalost, dešava se da se klijentu ne dopadne ni jedan koncept u postpunosti, već samo određeni delovi sa nekoliko njih pa je onda potrebno kombinovati sve te elemente i napraviti četvrtu verziju logoa.

Često se dešava da klijenti ne znaju ili ne mogu na dovoljno precizan način da izraze šta je to što im se ne dopada ali znaju kakav krajnji rezultat žele pa je onda važno da dizajner ponudi neku novu ideju kojom će izaći u suret klijentovim željama.

Kada klijent donese odluku za koji se koncept odlučio, onda se radi nekoliko varijacija na početnu temu i ponovo šalje klijentu kako bi doneo konačnu odluku.

Uloženo vreme: Oko 3 do 5 sati.

#10 Finalna prezentacija

Kada je finalna verzija usaglašena sa klijentom i on odobri poslednju verziju sa kojom je u postpunosti zadovoljan, dolazimo do poslednjeg koraka i prikazivanja logoa klijentu. Grafička knjiga standarda treba da bude standardno uključena u sve fajlove koje dizajner šalje klijentu, kako bi on imao što kompletniju i širu predstavu o elementima, bojama, fontovima i sličnim stvarima koje su u vezi sa logom.

Na kraju treba obratiti pažnju i na autorska i prva industrijske svojine i taj deo uskladiti sa klijentom, odnosno preneti sva prava na njega i njegovu kompaniju.

Dakle… koliko vremena treba za jedan logo?

Možda se nekome ovo učini kao mnogo posla za nešto tako malo kao što je logo ali… treba imati na umu da je upravo logo prvo što kupci vide kada se susretnu sa nekim brendom. Kada podjednako klijent ali i dizajner razumeju težinu onoga što se u ovom procesu stvara – onda je i uspeh logoa zagarantovan.

Odgovor? Zavisi od mnogo faktora ali prosečno vreme potrebno za kreiranje jednog logoa je od 15 do 20 sati.

Najstariji donji veš – kako su se oblačili drevni narodi

Muški i ženski donji veš predstavljaju pravi dokaz da je čovek oduvek nastojao da se obuče udobno i zavodljivo. Antički narodi nisu izuzetak. Smatra se zapravo, da je upravo u antičkoj Grčkoj, Rimu i Egiptu žena po prvi put obukla brushalter, a muškarac nešto nalik današnjim gaćama. Postoje, međutim, i otkrića arheologa baš sa naših prostora, koja potvrđuju da su se ljudi još u praistorijsko doba pokrivali životinjskim kožama.

Čovek modernog doba veruje da živi u najboljem mogućem vremenu, kao i da su sve najpametnije stvari izmišljene u 20. i 21. veku. Uprkos razvitku tehnologije, kao jednog od najvećih čovekovih dostignuća, činjenica je da su se mnoga značajna otkrića dogodila još u doba drevnih civilizacija. Jedno od njih sigurno je i donji veš.

Prirodni materijali su oduvek u modi

Bez obzira na to koliko je vekova proteklo, neke činjenice ostale su nepromenjene. Na prvom mestu, ljudi su oduvek imali potrebu da sakriju svoje initmne delove tela. Potom, čak i u antičkim vremenima, mislili su na udobnost.

Može se reći da donji veš od prirodnih materijala nije nešto čemu teži samo savremeni čovek, odnosno žena. Upravo su prvi komadi donjeg veša, koje su nosili stari Grci, na primer, bili od mekanog platna. Među materijalima prednjačio je lan, odnosno laneno platno. Uz to su koristili i životinjske kože i vunu. Postoje podaci o odevnim predmetima muškaraca i žena još iz praistorijskog doba koji ovo potvrđuju.

Može li se govoriti o donjem vešu u praistoriji?

Arheolozi svedoče o intrigantnom zanimanju praistorijskih žena za „modu“. Postoje svedočanstva sa arheološkog nalazišta u Pločniku koja potvrđuju da je neolitska žena oblačila  odeću nalik današnjem topu i mini suknji, te da je nosila nakit oko ručnih zglobova. Sasvim je izvesno da su ovi komadi odeće bili jedino što su ljudi tog perioda imali na sebi, pa se može reći da je to preteča donjeg veša kakvog danas znamo. Neolitski čovek je u ove svrhe koristio životinjsku kožu, vunu i lan.

Kako su se oblačili Stari Grci?

Stari Grci su nosili donji veš. Naravno, taj veš nije bio nalik današnjem, ali sam koncept bio je isti. Muškarci su umeli da naprave od mekanog platna neku vrstu potpore za svoje genitalije, i to sistemom obmotavanja tkanine oko svojih bokova. Žene u staroj Grčkoj su nosile prve brushaltere, tačnije, obmotavale su grudi tkaninom, kao što bi se to danas radilo zavojem. Postoje pretpostavke da su u ove svrhe koristili laneno platno.

Rimljani i veš od kože

Rimljani su takođe korisitili mekana platna za svoj donji veš. Međutim, postoje podaci i o gaćicama, odnosno gaćama napravljenim od kozje kože. Spekuliše se čak da je ovo bio veš posebno napravljen za žene, koji su one koristile za vreme menstrualnog ciklusa.

Pretpostavlja se da su žene, umesto današnjih higijenskih uložaka, koristile krpe, te da su ove kožne gaćice bile zgodne da ih drže čvrsto na mestu. Iako zvuči kao dobro rešenje, ne možete da se ne zapitate kakav je uticaj ovaj materijal imao na kožu žena u toploj mediteranskoj klimi, pogotovo u „onim danima“.

Rimske i grčke žene su imale sportski brushalter!

Jedna od zanimljivijih činjenica jeste i ona o komadu odeće koji se naziva strofijum. Najpribližniji opis ovog antičkog odevnog predmeta bio bi sportski brushalter. Tačnije, koristile su ga žene onda kada bi vežbale ili za vreme sportskih aktivnosti, odnosno atletskih takmičenja.

Ovo otkriće je značajno i sa društvenog aspekta, jer nam svedoči o tome da su se žene oduvek zanimale za sport, ali i za to da im bude udobno kada treniraju.

Egipćani su nosili čarape i donji veš

U istraživanju egiptologa dr Aleksandre Halman sa Instituta mediteranske i orijentalne kulture iz Čikaga, otkriveni su značajni podaci o donjem vešu starih Egipćana. Naime, osim čarapa, Egipćani su nosili donji veš, i to je bila tkanina podvezana u vidu trougla oko bokova. Kao Grcima i Rimljanima, i Egipćanima je laneno platno bilo omiljena i najprijatnija tkanina za ovu svrhu.

Na staroegipatskim crtežima možemo videti faraone obučene u kiltove. Ovaj komad odeće pravljen je na jednostavan način, obmotavanjem pravougaone tkanine oko kukova. Dužina kiltova je varirala, te su neki pokrivali samo genitalije, dok su neki išli do kolena, pa čak i člankova.

Kinezi su nosili ukrašen donji veš

Kada se pomene donji veš i Kina, sasvim je izvesno da će prva asocijacija danas biti neka od kineskih prodavnica i rafovi sa brushalterima i gaćicama. Međutim, drevni Kinezi su nosili donji veš pre više od 2.000 godina, a istoričari su otkrili i to da se stil veša menjao sa dinastijama koje su vladale.

Ono što je karakteristično za donji veš koje su nosile kineske žene jeste to što su mogle da ukrašavaju platno. Na izvestan način, ovo je ujedno bio i umetnički izraz tih žena. Donji veš su oslikavale različitim oranmentima, pejzažima i cvećem. Ti crteži su predstavljali prave simbole, te su za prizivanje sreće, na primer, crtale cvetove šljive.

Kineskinje su nosile i brushalter. Zapravo, to nije grudnjak kakav se danas nosi, već takozvani dudu. Ovaj komad odeće je dugo bio u upotrebi, a njegova glavna karakteristika je ta što je jednim svojim delom pokrivao stomak.

Šta se to razlikuje danas?

Ukoliko isključimo najbitniji faktor, a to je ekstremna udobnost koju danas dobijamo od donjeg veša, nije se mnogo toga promenilo u dugoj istoriji komada donjeg veša kao odevnih predmeta. Čovek je oduvek mislio na to kako da unapredi svoj komfor, pa se može reći da je vrhunac dostigao sa fabričkom proizvodnjom odeće.

Danas imamo taj luksuz da možemo da biramo veš od pamuka, čipke, u crnoj, beloj, šampanj boji, modernog ili retro stila. Sa druge strane, malo je verovatno da je neolitska žena ili stara Rimljanka mogla da ušeta u butik i izabere zavodljivi donji veš da očara svog muškarca. Ipak, iako je danas nezamislivo nositi intimni veš od životinjske kože, ne mogu se umanjiti napori i ideje antičkih naroda da osmisle najudobniji mogući donji veš za sebe.

Istorija štampanih kalendara i njihov značaj u današnjem marketingu

Kalendari vode poreklo iz drevnih vremena, a njihov značaj kroz istoriju civilizacije je višestruk, pre svega sa stanovišta verske prakse, poljoprivrede i procesa upravljanja. Danas svako od nas ima kalendar u kući, kancelariji, novčaniku, ali i u svom pametnom uređaju, u kompjuteru… Kalendari nam služe da lakše isplaniramo vreme, a veoma često ih koristimo u poslovne svrhe i u marketingu. U stvari, štampani kalendari danas predstavljaju jedan od najboljih načina za promociju firme ili brenda.

Ali kako je sve počelo? Kada je izrađen najstariji kalendar i kako se razvijao kroz istoriju? Kako su i zašto štampani kalendari postali snažno marketinško oružje? Kako koristiti kalendar u reklamne svrhe? U narednom tekstu daćemo vam odgovore na sva ova pitanja.

Kratka istorija kalendara

Otkad je sveta i veka, ljudi su tražili načine da definišu vreme. Tako su naučili da broje dane u nedelji. Vavilonci su brojali 7 dana, a dodeljivali su im imena bogova kojima su se klanjali, odnosno imena nebeskih tela. Egipatska nedelja imala je 10, dok je nedelja u starom Rimu imala 8 dana. Ovi drevni narodi izrađivali su kalendare na osnovu procena dužine solarne godine i lunarnog meseca, a takvi kalendari su poznati kao lunisolarni kalendari.

Međutim, kroz istoriju su postojali, i danas postoje, i drugačiji kalendari. Na primer, Maje su, pored Sunca i Meseca, u izradu kalendara uključivali i posmatranje Venere, dok je islamski verski kalendar, koji je u različitim varijacijama i danas u primeni, isključivo lunarni.

Išango kost, matematički predmet izrađen od kosti pavijana oko 20 000 godina pne, pronađen 1960-tih godina u afričkoj državi Kongo, tadašnjoj belgijskoj koloniji, smatra se najstarijim lunarnim kalendarom. Prvi zvanični kalendar bio je julijanski, osmišljen 46. godine pne, u vreme vladavine Julija Cezara. Njegova zamena, odnosno modifikacija, posle niza manjih izmena, bio je gregorijanski (novi) kalendar, proglašen u poznom 16. veku od strane pape Grgura Trinaestog. On je i danas najrasprostranjeniji kalendar na svetu.  

Prvi štampani kalendar

Štampani kalendari su postali popularni od druge polovine 15. veka. Prvi poznati primerak štampanog kalendara je bio kalendar Johana Regiomontana, jednog od vodećih naučnika iz oblasti matematike i astronomije među svojim savremenicima.

Regiomontan je radio na Katedri za astronomiju Univerziteta u Beču, a kasnije je imenovan za glavnog astronoma na dvoru mađarskog kralja Matije Korvina. Zajedno sa svojim učenikom i kolegom Bernardom Valterom, on je 1471. igradio prvu kućnu astronomsku opservatoriju u Evropi. Godine 1472. osnovao je svoju privatnu štampariju kako bi mogao da samostalno publikuje svoja naučna otkrića.

Johan Regiomontan je jedan od prvih koji je shvatio uticaj štampe na širenje novih naučnih saznanja, a osim publikacija vezanih za astronomiju i matematiku u svojoj štampariji izrađivao je i štampane kalendare. Ove kalendare štampao je sve do 1475. godine, kada ga je papa Sikst IV pozvao u Rim da učestvuje u reformi julijanskog kalendara.

Na žalost, Regiomontan je umro godinu dana kasnije, u 40. godini života. Njegov istraživački rad se prerano završio, što je bio veliki gubitak za astronomiju koja je tada bila nauku u razvoju. Uuticao je na rad mnogih kasnijih naučnika, a verovatno i na mišljenje nekih genijalnih umova o konceptu vremena.

Upotreba štampanih kalendara u promotivne svrhe

Oglašavanje uz pomoć kalendara prvi put se primenjuje od 1850-tih, kada je Eugene Ketterlinus, vlasnik The Ketterlinus Lithographic iz Filadelfije, započeo sa štampanjem kalendara koji su sadržali reklamne poruke. Zidni kalendari brzo su postali popularni, a njihova upotreba je rasla uporedo sa velikim industrijskim inovacijama toga vremena koje se obuhvatile i štamparije.

Braća Andrew i Jacob Geiger otvaraju 1878. Godine u Njuarku kod Njujorka štampariju u kojoj su se izrađivali reklamni kalendari i drugi oglasni štampani materijal. To je bio prvi ozbijljniji rad na izradi štampanog reklamnog materijala.

Međutim, prava ekspanzija nastupila je krajem 1880-tih godina, zahvaljujući dvojici preduzetnika iz Ohaja – Jasper Freemont Mek i njegov glavni konkurent Henry Seashore, u pokušajima da nadmaše svoju direktnu konkurenciju, smišljali su najrazličitije načine kako postaviti reklamu na što više različitih predmeta, od kecelja, preko šešira, pa do raznih kućnih proizvoda.

Još dva važna imena u razvoju reklamnih kalendara su novinari Thomas Murphy i Edward Burke Osborne iz RedOak-a u Ajovi. Oni su početkom poslednje decenije 19. veka prvi počeli da štampaju kalendare na kojima su se nalazile kopije umetničkih dela, što je za vrlo kratko vreme dalo odlične rezultate.

Murphy i Osborne su za samo nekoliko godina, tačnije do 1894. godine imali kompaniju sa 94 zaposlena radnika, uključujući i 14 putujućih trgovaca, i odštampali su nekoliko miliona reklamnih kalendara. Krajem iste godine, Murphy prodaje svoj udeo u kompaniji Osborne-u, koji zatim sedište prebacuje u Njuark, kako bi bio što bliži Njujorku, najvećem umetničkom i poslovnom centru Amerike.

Ubrzo je Osborne počeo da primenjuje nove tehnike štampanja, što mu je omogućilo izradu štampanih kalendara optimalnog kvaliteta. Kompanija je pod njegovom upravom postala internacionalna, sa otvorenim novim štamparijama u Torontu, Londonu i australijskom Sidneju. Od tada pa sve do današnjih dana, popularnost promotivnih kalendara nije prestajala, a danas se reklamni kalendari smatraju jednim od tri najkorisnija i najefikasnija promotivna predmeta na svetu.

Zašto su reklamni kalendari tako važan marketinški alat?

Kalendari su sjajan poklon koji unapređuje vezu između klijenta i kompanije, a takođe između kompanije i službenika koji u njoj rade. Veoma je značajno štampanje i poklanjanje kalendara oko Nove godine, pa sa pripremama za njihovu štampu treba početi već u jesen.

Stavljanje imena proizvoda ili logotipa kompanije pravo pred oči potencijalnih potrošača je efikasna marketinška strategija za bilo koji biznis. Jednostavni i dobro organizovani zidni ili stoni kalendari, sa visokokvalitetnim fotografijama vašeg proizvoda na najefikasniji način reklamiraju vaš biznis. Ljudi ih kače na zidove svojih soba i kancelarija i stavljaju na svoje radne stolove, što vam daje priliku da na jedan suptilan, ali izuzetno delotvoran način predstavite svoj posao i proizvod ili uslugu koju nudite.

Međutim, nije dovoljno da samo znate koliki je značaj štampanih reklamnih kalendara u oglašavanju svakog posla, već morate imati na umu i to na koje sve načine vam kalendari mogu pomoći da ispunite vaše marketinške ciljeve.

Budite kreativni – kreativnost privlači pažnju!

Zidni kalendari se uglavnom prave od 6 ili 12 listova, što otvara veliki prostor za njihovo dizajniranje na jedistven i kreativan način koji će privući i održati pažnju posmatrača. Ljudi više vole da postave kalendare na svoje radne stolove i zidove ako su ti kalendari dizanirani tako da ulepšavaju okruženje i prostor.

Potrudite se da vaši reklamni kalendari budu vrhunskog dizajna, izrađeni tako da prosto „teraju“ potrošače da sami potraže još jedan primerak. Drugim rečima, takvi da vi nećete morati čak ni da ih nudite.

Profesionalno štampanje je obavezno

Ovo se podrazumeva. S obzirom da se jedan kalendar koristi tokom čitave godine, potrudite se da vaš bude izrađen na profesionalan način i od kvalitetnih materijala. Važno je da svaka stranica bude što je moguće dugotrajnija i živopisnija. Kalendari niskog kvaliteta znatno umanjuju korisničko iskustvo i nisu interesantni potrošačima, koji u današnjem potrošačkom društvu ne žele da se vezuju za bilo kakve proizvode nižeg kvaliteta.

Uključite informacije o proizvodima i promocijama na svakoj stranici kalendara

Kupce lako privlače bilo kakve akcije, ponude sa popustom ili bilo kakvi drugi načini koji mogu da im pomognu da uštede novac pri kupovini.

Iskoristite promotivni kalendar za pružanje informacija o proizvodu i njegovim specifikacijama. Ne samo da ćete na ovaj način steći kredibilitet, već ćete imati šansu da ciljanoj grupi korisnika na što bolji način predstavite svoj proizvod. Važno je napomenuti da opis proizvoda nikako ne treba da sadrži puno reči, jer kupci na takav način vrlo često mogu da izgube interesovanje. Koristite kratke i efektne fraze i reči!

Stoni kalendari su odlična opcija za sve one kompanije koje žele da kupci lako upamte njihovo ime, kontaktne podatke i poslovnu lokaciju.  Sa druge strane, među potencijalnim potrošačima stoni kalendari su veoma popularni jer im pomažu da na jednostavan način obeleže određene važne datume, događaje ili sastanke. Zato bi reklamni stoni kalendar uvek trebao da ima vidljiv logo kompanije, obično na vrhu, kako bi ste bili sigurni da će biti lako uočljiv. Čak i ako se odlučite za verziju sa manje detalja, a imate jasno i dobro postavljen logo vaše kompanije na kalendaru, potrošači će dobro upamtiti vašu kompaniju.

Kalendari su takođe efikasni kada je u pitanju preporuka, jer osobe kojima ste poklonili kalendar, mogu lako da usmere i upute druge potencijalne potrošače na vašu firmu. Zahvaljujući promotivnom kalendaru, sve potrebne informacije o vama će im uvek biti dostupne, pa mogu lako da odgovore drugim licima na pitanja o vašem poslovanju.

Najzad, kalendari pomažu kupcima i zaposlenima da shvate koliko ih cenite. Oni treba da istaknu poverenje između kompanije i potrošača ili zaposlenih, što vaš posao čini još uspešnijim.

I zapamtite – štampanje ovakve vrste reklamnog materijala zahteva jednokratna i neznatna ulaganja, ali predstavlja investiciju na duge staze koja traje čitavu jednu godinu!

Kućna nega postaje globalna potreba

Sa produženjem životnog veka, radnog vremena i godina radnog staža, a time i godina starosti za odlazak u penziju, sve veći broj porodica ima velike probleme oko brige vezane za negu njihovih bolesnih ili starih, teško pokretnih ili nepokretnih članova. Ne dešava se kao nekada, da u kući uvek boravi bar jedan član porodice koji u svakom trenutku može pomoći baki, deki, mami, tati ili nekom drugom članu porodice kojem je pomoć neophodna.

Radno vreme traje od jutra do sutra, mnogi rade i po dva ili po tri posla da bi obezbedili sredstva za egzistenciju, a često žive na tolikoj udaljenosti da je svakodnevni dolazak, obilaženje i pomoć ostarelim i bolesnim rođacima gotovo nezamislivo.

Stoga su sve popularnije institucije koje se bave pružanjem raznih vidova pomoći  u okviru kućne nege, bilo da je reč o državnim, bilo o onim u privatnom vlasništvu. Pružanje usluga kućne nege usmereno je ne samo ka starim, bolesnim i nemoćnim osobama, već i prema onima kojima je određeni vid pomoći potreban povremeno ili privremeno, bilo da je reč o starima ili o brizi i nezi porodilja i beba i bolesnika.Continue Reading

Muzeji i umetnost stare Grčke

Napisala: Valentina Branković

Brojni muzeji u Grčkoj predstavljaju referentnu tačku za kulturu i identitet ove zemlje. Posetiti bilo koji muzej Grčke predstavlja direktan uvid u rođenje i procvat drevne grčke umetnosti, u taj neverovatni izvor inspiracije za putovanja za ceo svet. U muzejima se srećemo sa prekrasnom arhitekturom i folklornom tradicijom koja obuhvata 6.000 godina antičke civilizacije. Muzeji u Grčkoj su nacionalni ili privatni.

Nalaze se u svim gradovima, ali i u mnogim selima. Preko 300 nacionalnih i privatnih muzeja čuvaju ogromno kulturno bogatstvo, od neolitskog doba do savremenih vremena. Najlepše i najbogatije zbirke čuvaju Arheološki muzej, Vizantijski muzej, Muzej istorije, Muzej u Delfima.

Arheološki muzeji

Najvažniji arheološki muzeji nalaze se u neposrednoj blizini arheoloških nalazišta, otkrivajući tragove civilizacija koje su nekada prosperirale oko tog lokaliteta. Najvažniji su “Arheološki muzej Atine”, “Arheološki muzej Delfi”, “Muzej antičke Olimpije”, “Muzej u Mikeni” kao i “Akropolis”.Continue Reading

Hronobiologija i ciklusi u biološkim sistemima

Integrativna medicina je poslednjih decenija nadolazeći trend po kojem se aktuelna medicina kreće. Zove se integrativna zato što suštinski integriše savremenu (klasičnu) medicinu (fizikalna terapija na primeru Family Therapy Centra) sa elementima višemilenijumske tradicionalne medicine (pulsna dijagnostika, akupunktura, akupresura, lečenje biljem, u novije vreme homeopatija, reiki, bowen terapija i td…).

Integrativna medicina
Integrativna medicina, pojednostavljena šema

 

Suština održivosti ovakvog trenda je dvojaka.Continue Reading