Da li ste se ikada zapitali zašto su neki komadi odeće postali tako popularni i moderni. Moda ima tu tendenciju da se konstantno menja, zato imamo modne revije čak dva puta godišnje (jesen/zima, proleće/leto) gde imamo prilike da vidimo šta će se nositi naredne sezone. No, izgleda da neki komadi odeće zauvek odolevaju modi, kao što so je klasična majica, farmerice, mala crna haljina ili crna rolka.

Vrlo je zanimljiva činjenica da se istorija majici vezuje za buntovništvo. Da, nekada je bio vrhunac buntovničkog čina da nosite majicu. A šta je na sve to uticalo, kako je dotle došlo i zašto je majica danas omiljeni komad odeće – saznaćete u narednim pasusima.

Odakle majica potiče

Majice su vezane za svakodnevicu, svuda se nose, postale su deo popularne mode, da je praktično teško zamisliti period bez njih. Udobne su, jednostavnog kroja, lako se kombinuju sa drugim delovima odeće. Verovatno je i to razlog zašto se danas nose u velikoj meri. Verovatno se može i reći da od kad postoji moda, nikad nije bilo bitnije da odeća bude udobna.

Na prvu ruku se verovatno nećete složiti sa ovom izjavom, jer se odmah pomisli na nezgodne visoke štikle ili odeću koja je izuzetno uska. Ali, setimo se nekadašnjih steznika, haljina sa desetak slojeva, potkošulja, košulja, prsluka i raznih drugih komada odeće koji su nekad oduzimali čitav sat dok se obuku i to uz tuđu pomoć.

Tu negde i počinje istorija majici, u 19 veku kada je moda postajala biti sve jednostavnija. Prvi model majice je nastao kada su radnici sekli svoje kombinezone na pola jer im je bilo previše vruće da rade u fabrikama tokom letnjih meseci.

Prva majica u fabrici je proizvedena između dva Meksičko-Američkih ratova, kada ih je američka mornarica koristila kao potkošulju.

U tom periodu se zaista i nosila samo kao potkošulja, nije se mogla videti na ulici. Tek 1920. godine se reč T-shirt pojavila u engleskom rečniku.

Popularizacija majici u filmovima

Klasičnu belu majicu upasanu u pantalone su nosili samo ratni veterani nakon drugog svetskog rata. Dakle, čak ni četrdesetih godina prošlog veka se nisu toliko nosile. Tad se pojam majici vezivao za vojna lica.

Takvo stanje je ostalo sve do pedesetih godina i pojave Marlon Branda i Džejmsa Dina na belom platnu. Obojica su u filmovima nosili bele majice i farmerice – što je dalo povoda da se na bele majice gleda kao na odraz muškosti.

Tada je majica izgubila ulogu potkošulje, više se nije nosila isključivo ispod odeće. Postalo je moderno nositi samo majicu kao jedini komad odeće, i to se u društvu smatralo sve više i više poželjnim.

Buntovnik bez razloga je definitivno prva asocijacija kada spomenemo pojam muškosti na crno-belom filmu. Zanimljivo što je i danas ista bela majica, identičan stil ostao sinonim za seksipil. To se da videti u stihovima Lane del Rej: Blue jeans, white shirt…

Istih pedesetih godina, majica je postala i sinonim za buntovništvo. Do tad je bilo nezamislivo da se potkošulja nosi bez ičega preko. Očekivalo se da muškarac ceo svoj radni vek nosi odelo, koje, moramo se složiti, nije preterano udobno.

Majica se proširla na radničku klasu, ali i na višu klasu, postala je univerzalna, ali ne i uniformna. Postala je borba protiv statusa kvo i ustaljenih načina mišljenja i izražavanja. Takođe, nošenje majici je bio način pobune u vreme Vijetnamskog rata. Nositi majicu je pedesetih godina bilo politički čin.

Majice sa porukom

Iste decenije par kompanija je počelo proizvoditi majice u boji. Proizvođači su uvideli i da je majica odličan način da se prenese neka poruka, bilo da je u pitanju šala, crtež, naziv marke ili politička izjava.

Volt Dizni je šezdesetih godina dao dozvolu da se štampaju likovi iz njegovih crtanih filmova. To znači da majice više nisu bile rezervisane samo za muškarce. Počele su ih nositi i deca, i žene. Možemo reći da su upravo tada majice osvojile čitav svet.

Poruke na majici su postajale sve konkretnije, sa sve jačom porukom, a za to možemo zahvaliti pank populaciji. Nigde se bunt na odeći nije toliko jasno video kao kod pankera. Njihova poruka je bila jasna i odsečna, a to je borba protiv svih mogućih autoriteta.

70-ih i 80-ih godina je počelo štampanje bendova na majici, što se uglavnom vezuje za rokenrol pokret. Cilj i jeste bio da se na prvi pogled, prema majici vidi da li neko pripada pokretu i takvom načinu razmišljanja.

I dan danas ne jenjava štampanje poruka na majici, jer je to odličan način izražavanja. Sada možete upravo po poruci na majici videti da li biste sa nekom osobom imali zajedničkih tema.

Nikad nije bilo lakše nego danas izraditi i ištampati majicu. To je omogućilo da majice postanu personalizovane. Putem interneta možete naručiti razne vrste krojeva i dizajna majici. Što je otvorilo mogućnost da se koriste ne samo za iskazivanje ličnih interesovanja, već i za pripadnost timu i nekom obliku kolektiva. Na neki način majce su postale odličan pokretni reklamni materijal.

U svakom slučaju, majice suveć dugi niz decenija način izražavanja pojedinca, što ih čini zaista jedinstvenim komadom odeće.

Muški i ženski donji veš predstavljaju pravi dokaz da je čovek oduvek nastojao da se obuče udobno i zavodljivo. Antički narodi nisu izuzetak. Smatra se zapravo, da je upravo u antičkoj Grčkoj, Rimu i Egiptu žena po prvi put obukla brushalter, a muškarac nešto nalik današnjim gaćama. Postoje, međutim, i otkrića arheologa baš sa naših prostora, koja potvrđuju da su se ljudi još u praistorijsko doba pokrivali životinjskim kožama.

Čovek modernog doba veruje da živi u najboljem mogućem vremenu, kao i da su sve najpametnije stvari izmišljene u 20. i 21. veku. Uprkos razvitku tehnologije, kao jednog od najvećih čovekovih dostignuća, činjenica je da su se mnoga značajna otkrića dogodila još u doba drevnih civilizacija. Jedno od njih sigurno je i donji veš.

Prirodni materijali su oduvek u modi

Bez obzira na to koliko je vekova proteklo, neke činjenice ostale su nepromenjene. Na prvom mestu, ljudi su oduvek imali potrebu da sakriju svoje initmne delove tela. Potom, čak i u antičkim vremenima, mislili su na udobnost.

Može se reći da donji veš od prirodnih materijala nije nešto čemu teži samo savremeni čovek, odnosno žena. Upravo su prvi komadi donjeg veša, koje su nosili stari Grci, na primer, bili od mekanog platna. Među materijalima prednjačio je lan, odnosno laneno platno. Uz to su koristili i životinjske kože i vunu. Postoje podaci o odevnim predmetima muškaraca i žena još iz praistorijskog doba koji ovo potvrđuju.

Može li se govoriti o donjem vešu u praistoriji?

Arheolozi svedoče o intrigantnom zanimanju praistorijskih žena za „modu“. Postoje svedočanstva sa arheološkog nalazišta u Pločniku koja potvrđuju da je neolitska žena oblačila  odeću nalik današnjem topu i mini suknji, te da je nosila nakit oko ručnih zglobova. Sasvim je izvesno da su ovi komadi odeće bili jedino što su ljudi tog perioda imali na sebi, pa se može reći da je to preteča donjeg veša kakvog danas znamo. Neolitski čovek je u ove svrhe koristio životinjsku kožu, vunu i lan.

Kako su se oblačili Stari Grci?

Stari Grci su nosili donji veš. Naravno, taj veš nije bio nalik današnjem, ali sam koncept bio je isti. Muškarci su umeli da naprave od mekanog platna neku vrstu potpore za svoje genitalije, i to sistemom obmotavanja tkanine oko svojih bokova. Žene u staroj Grčkoj su nosile prve brushaltere, tačnije, obmotavale su grudi tkaninom, kao što bi se to danas radilo zavojem. Postoje pretpostavke da su u ove svrhe koristili laneno platno.

Rimljani i veš od kože

Rimljani su takođe korisitili mekana platna za svoj donji veš. Međutim, postoje podaci i o gaćicama, odnosno gaćama napravljenim od kozje kože. Spekuliše se čak da je ovo bio veš posebno napravljen za žene, koji su one koristile za vreme menstrualnog ciklusa.

Pretpostavlja se da su žene, umesto današnjih higijenskih uložaka, koristile krpe, te da su ove kožne gaćice bile zgodne da ih drže čvrsto na mestu. Iako zvuči kao dobro rešenje, ne možete da se ne zapitate kakav je uticaj ovaj materijal imao na kožu žena u toploj mediteranskoj klimi, pogotovo u „onim danima“.

Rimske i grčke žene su imale sportski brushalter!

Jedna od zanimljivijih činjenica jeste i ona o komadu odeće koji se naziva strofijum. Najpribližniji opis ovog antičkog odevnog predmeta bio bi sportski brushalter. Tačnije, koristile su ga žene onda kada bi vežbale ili za vreme sportskih aktivnosti, odnosno atletskih takmičenja.

Ovo otkriće je značajno i sa društvenog aspekta, jer nam svedoči o tome da su se žene oduvek zanimale za sport, ali i za to da im bude udobno kada treniraju.

Egipćani su nosili čarape i donji veš

U istraživanju egiptologa dr Aleksandre Halman sa Instituta mediteranske i orijentalne kulture iz Čikaga, otkriveni su značajni podaci o donjem vešu starih Egipćana. Naime, osim čarapa, Egipćani su nosili donji veš, i to je bila tkanina podvezana u vidu trougla oko bokova. Kao Grcima i Rimljanima, i Egipćanima je laneno platno bilo omiljena i najprijatnija tkanina za ovu svrhu.

Na staroegipatskim crtežima možemo videti faraone obučene u kiltove. Ovaj komad odeće pravljen je na jednostavan način, obmotavanjem pravougaone tkanine oko kukova. Dužina kiltova je varirala, te su neki pokrivali samo genitalije, dok su neki išli do kolena, pa čak i člankova.

Kinezi su nosili ukrašen donji veš

Kada se pomene donji veš i Kina, sasvim je izvesno da će prva asocijacija danas biti neka od kineskih prodavnica i rafovi sa brushalterima i gaćicama. Međutim, drevni Kinezi su nosili donji veš pre više od 2.000 godina, a istoričari su otkrili i to da se stil veša menjao sa dinastijama koje su vladale.

Ono što je karakteristično za donji veš koje su nosile kineske žene jeste to što su mogle da ukrašavaju platno. Na izvestan način, ovo je ujedno bio i umetnički izraz tih žena. Donji veš su oslikavale različitim oranmentima, pejzažima i cvećem. Ti crteži su predstavljali prave simbole, te su za prizivanje sreće, na primer, crtale cvetove šljive.

Kineskinje su nosile i brushalter. Zapravo, to nije grudnjak kakav se danas nosi, već takozvani dudu. Ovaj komad odeće je dugo bio u upotrebi, a njegova glavna karakteristika je ta što je jednim svojim delom pokrivao stomak.

Šta se to razlikuje danas?

Ukoliko isključimo najbitniji faktor, a to je ekstremna udobnost koju danas dobijamo od donjeg veša, nije se mnogo toga promenilo u dugoj istoriji komada donjeg veša kao odevnih predmeta. Čovek je oduvek mislio na to kako da unapredi svoj komfor, pa se može reći da je vrhunac dostigao sa fabričkom proizvodnjom odeće.

Danas imamo taj luksuz da možemo da biramo veš od pamuka, čipke, u crnoj, beloj, šampanj boji, modernog ili retro stila. Sa druge strane, malo je verovatno da je neolitska žena ili stara Rimljanka mogla da ušeta u butik i izabere zavodljivi donji veš da očara svog muškarca. Ipak, iako je danas nezamislivo nositi intimni veš od životinjske kože, ne mogu se umanjiti napori i ideje antičkih naroda da osmisle najudobniji mogući donji veš za sebe.

Kalendari vode poreklo iz drevnih vremena, a njihov značaj kroz istoriju civilizacije je višestruk, pre svega sa stanovišta verske prakse, poljoprivrede i procesa upravljanja. Danas svako od nas ima kalendar u kući, kancelariji, novčaniku, ali i u svom pametnom uređaju, u kompjuteru… Kalendari nam služe da lakše isplaniramo vreme, a veoma često ih koristimo u poslovne svrhe i u marketingu. U stvari, štampani kalendari danas predstavljaju jedan od najboljih načina za promociju firme ili brenda.

Ali kako je sve počelo? Kada je izrađen najstariji kalendar i kako se razvijao kroz istoriju? Kako su i zašto štampani kalendari postali snažno marketinško oružje? Kako koristiti kalendar u reklamne svrhe? U narednom tekstu daćemo vam odgovore na sva ova pitanja.

Kratka istorija kalendara

Otkad je sveta i veka, ljudi su tražili načine da definišu vreme. Tako su naučili da broje dane u nedelji. Vavilonci su brojali 7 dana, a dodeljivali su im imena bogova kojima su se klanjali, odnosno imena nebeskih tela. Egipatska nedelja imala je 10, dok je nedelja u starom Rimu imala 8 dana. Ovi drevni narodi izrađivali su kalendare na osnovu procena dužine solarne godine i lunarnog meseca, a takvi kalendari su poznati kao lunisolarni kalendari.

Međutim, kroz istoriju su postojali, i danas postoje, i drugačiji kalendari. Na primer, Maje su, pored Sunca i Meseca, u izradu kalendara uključivali i posmatranje Venere, dok je islamski verski kalendar, koji je u različitim varijacijama i danas u primeni, isključivo lunarni.

Išango kost, matematički predmet izrađen od kosti pavijana oko 20 000 godina pne, pronađen 1960-tih godina u afričkoj državi Kongo, tadašnjoj belgijskoj koloniji, smatra se najstarijim lunarnim kalendarom. Prvi zvanični kalendar bio je julijanski, osmišljen 46. godine pne, u vreme vladavine Julija Cezara. Njegova zamena, odnosno modifikacija, posle niza manjih izmena, bio je gregorijanski (novi) kalendar, proglašen u poznom 16. veku od strane pape Grgura Trinaestog. On je i danas najrasprostranjeniji kalendar na svetu.  

Prvi štampani kalendar

Štampani kalendari su postali popularni od druge polovine 15. veka. Prvi poznati primerak štampanog kalendara je bio kalendar Johana Regiomontana, jednog od vodećih naučnika iz oblasti matematike i astronomije među svojim savremenicima.

Regiomontan je radio na Katedri za astronomiju Univerziteta u Beču, a kasnije je imenovan za glavnog astronoma na dvoru mađarskog kralja Matije Korvina. Zajedno sa svojim učenikom i kolegom Bernardom Valterom, on je 1471. igradio prvu kućnu astronomsku opservatoriju u Evropi. Godine 1472. osnovao je svoju privatnu štampariju kako bi mogao da samostalno publikuje svoja naučna otkrića.

Johan Regiomontan je jedan od prvih koji je shvatio uticaj štampe na širenje novih naučnih saznanja, a osim publikacija vezanih za astronomiju i matematiku u svojoj štampariji izrađivao je i štampane kalendare. Ove kalendare štampao je sve do 1475. godine, kada ga je papa Sikst IV pozvao u Rim da učestvuje u reformi julijanskog kalendara.

Na žalost, Regiomontan je umro godinu dana kasnije, u 40. godini života. Njegov istraživački rad se prerano završio, što je bio veliki gubitak za astronomiju koja je tada bila nauku u razvoju. Uuticao je na rad mnogih kasnijih naučnika, a verovatno i na mišljenje nekih genijalnih umova o konceptu vremena.

Upotreba štampanih kalendara u promotivne svrhe

Oglašavanje uz pomoć kalendara prvi put se primenjuje od 1850-tih, kada je Eugene Ketterlinus, vlasnik The Ketterlinus Lithographic iz Filadelfije, započeo sa štampanjem kalendara koji su sadržali reklamne poruke. Zidni kalendari brzo su postali popularni, a njihova upotreba je rasla uporedo sa velikim industrijskim inovacijama toga vremena koje se obuhvatile i štamparije.

Braća Andrew i Jacob Geiger otvaraju 1878. Godine u Njuarku kod Njujorka štampariju u kojoj su se izrađivali reklamni kalendari i drugi oglasni štampani materijal. To je bio prvi ozbijljniji rad na izradi štampanog reklamnog materijala.

Međutim, prava ekspanzija nastupila je krajem 1880-tih godina, zahvaljujući dvojici preduzetnika iz Ohaja – Jasper Freemont Mek i njegov glavni konkurent Henry Seashore, u pokušajima da nadmaše svoju direktnu konkurenciju, smišljali su najrazličitije načine kako postaviti reklamu na što više različitih predmeta, od kecelja, preko šešira, pa do raznih kućnih proizvoda.

Još dva važna imena u razvoju reklamnih kalendara su novinari Thomas Murphy i Edward Burke Osborne iz RedOak-a u Ajovi. Oni su početkom poslednje decenije 19. veka prvi počeli da štampaju kalendare na kojima su se nalazile kopije umetničkih dela, što je za vrlo kratko vreme dalo odlične rezultate.

Murphy i Osborne su za samo nekoliko godina, tačnije do 1894. godine imali kompaniju sa 94 zaposlena radnika, uključujući i 14 putujućih trgovaca, i odštampali su nekoliko miliona reklamnih kalendara. Krajem iste godine, Murphy prodaje svoj udeo u kompaniji Osborne-u, koji zatim sedište prebacuje u Njuark, kako bi bio što bliži Njujorku, najvećem umetničkom i poslovnom centru Amerike.

Ubrzo je Osborne počeo da primenjuje nove tehnike štampanja, što mu je omogućilo izradu štampanih kalendara optimalnog kvaliteta. Kompanija je pod njegovom upravom postala internacionalna, sa otvorenim novim štamparijama u Torontu, Londonu i australijskom Sidneju. Od tada pa sve do današnjih dana, popularnost promotivnih kalendara nije prestajala, a danas se reklamni kalendari smatraju jednim od tri najkorisnija i najefikasnija promotivna predmeta na svetu.

Zašto su reklamni kalendari tako važan marketinški alat?

Kalendari su sjajan poklon koji unapređuje vezu između klijenta i kompanije, a takođe između kompanije i službenika koji u njoj rade. Veoma je značajno štampanje i poklanjanje kalendara oko Nove godine, pa sa pripremama za njihovu štampu treba početi već u jesen.

Stavljanje imena proizvoda ili logotipa kompanije pravo pred oči potencijalnih potrošača je efikasna marketinška strategija za bilo koji biznis. Jednostavni i dobro organizovani zidni ili stoni kalendari, sa visokokvalitetnim fotografijama vašeg proizvoda na najefikasniji način reklamiraju vaš biznis. Ljudi ih kače na zidove svojih soba i kancelarija i stavljaju na svoje radne stolove, što vam daje priliku da na jedan suptilan, ali izuzetno delotvoran način predstavite svoj posao i proizvod ili uslugu koju nudite.

Međutim, nije dovoljno da samo znate koliki je značaj štampanih reklamnih kalendara u oglašavanju svakog posla, već morate imati na umu i to na koje sve načine vam kalendari mogu pomoći da ispunite vaše marketinške ciljeve.

Budite kreativni – kreativnost privlači pažnju!

Zidni kalendari se uglavnom prave od 6 ili 12 listova, što otvara veliki prostor za njihovo dizajniranje na jedistven i kreativan način koji će privući i održati pažnju posmatrača. Ljudi više vole da postave kalendare na svoje radne stolove i zidove ako su ti kalendari dizanirani tako da ulepšavaju okruženje i prostor.

Potrudite se da vaši reklamni kalendari budu vrhunskog dizajna, izrađeni tako da prosto „teraju“ potrošače da sami potraže još jedan primerak. Drugim rečima, takvi da vi nećete morati čak ni da ih nudite.

Profesionalno štampanje je obavezno

Ovo se podrazumeva. S obzirom da se jedan kalendar koristi tokom čitave godine, potrudite se da vaš bude izrađen na profesionalan način i od kvalitetnih materijala. Važno je da svaka stranica bude što je moguće dugotrajnija i živopisnija. Kalendari niskog kvaliteta znatno umanjuju korisničko iskustvo i nisu interesantni potrošačima, koji u današnjem potrošačkom društvu ne žele da se vezuju za bilo kakve proizvode nižeg kvaliteta.

Uključite informacije o proizvodima i promocijama na svakoj stranici kalendara

Kupce lako privlače bilo kakve akcije, ponude sa popustom ili bilo kakvi drugi načini koji mogu da im pomognu da uštede novac pri kupovini.

Iskoristite promotivni kalendar za pružanje informacija o proizvodu i njegovim specifikacijama. Ne samo da ćete na ovaj način steći kredibilitet, već ćete imati šansu da ciljanoj grupi korisnika na što bolji način predstavite svoj proizvod. Važno je napomenuti da opis proizvoda nikako ne treba da sadrži puno reči, jer kupci na takav način vrlo često mogu da izgube interesovanje. Koristite kratke i efektne fraze i reči!

Stoni kalendari su odlična opcija za sve one kompanije koje žele da kupci lako upamte njihovo ime, kontaktne podatke i poslovnu lokaciju.  Sa druge strane, među potencijalnim potrošačima stoni kalendari su veoma popularni jer im pomažu da na jednostavan način obeleže određene važne datume, događaje ili sastanke. Zato bi reklamni stoni kalendar uvek trebao da ima vidljiv logo kompanije, obično na vrhu, kako bi ste bili sigurni da će biti lako uočljiv. Čak i ako se odlučite za verziju sa manje detalja, a imate jasno i dobro postavljen logo vaše kompanije na kalendaru, potrošači će dobro upamtiti vašu kompaniju.

Kalendari su takođe efikasni kada je u pitanju preporuka, jer osobe kojima ste poklonili kalendar, mogu lako da usmere i upute druge potencijalne potrošače na vašu firmu. Zahvaljujući promotivnom kalendaru, sve potrebne informacije o vama će im uvek biti dostupne, pa mogu lako da odgovore drugim licima na pitanja o vašem poslovanju.

Najzad, kalendari pomažu kupcima i zaposlenima da shvate koliko ih cenite. Oni treba da istaknu poverenje između kompanije i potrošača ili zaposlenih, što vaš posao čini još uspešnijim.

I zapamtite – štampanje ovakve vrste reklamnog materijala zahteva jednokratna i neznatna ulaganja, ali predstavlja investiciju na duge staze koja traje čitavu jednu godinu!

Napisala: Valentina Branković

Brojni muzeji u Grčkoj predstavljaju referentnu tačku za kulturu i identitet ove zemlje. Posetiti bilo koji muzej Grčke predstavlja direktan uvid u rođenje i procvat drevne grčke umetnosti, u taj neverovatni izvor inspiracije za putovanja za ceo svet. U muzejima se srećemo sa prekrasnom arhitekturom i folklornom tradicijom koja obuhvata 6.000 godina antičke civilizacije. Muzeji u Grčkoj su nacionalni ili privatni.

Nalaze se u svim gradovima, ali i u mnogim selima. Preko 300 nacionalnih i privatnih muzeja čuvaju ogromno kulturno bogatstvo, od neolitskog doba do savremenih vremena. Najlepše i najbogatije zbirke čuvaju Arheološki muzej, Vizantijski muzej, Muzej istorije, Muzej u Delfima.

Arheološki muzeji

Najvažniji arheološki muzeji nalaze se u neposrednoj blizini arheoloških nalazišta, otkrivajući tragove civilizacija koje su nekada prosperirale oko tog lokaliteta. Najvažniji su “Arheološki muzej Atine”, “Arheološki muzej Delfi”, “Muzej antičke Olimpije”, “Muzej u Mikeni” kao i “Akropolis”.Continue Reading