Šta je to vreme?

Na strani definicija vremena probali smo da dotaknemo nekoliko kategorija u kojima ovaj entitet figuriše, a istakli smo da se u najvećem broju slučajeva vreme u nauci tretira kao parametar.

U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na pitanje “Šta je to vreme?”, ali iz jednog istorijski posmatranog ugla.

Podsetimo se, da pojam vreme kao i pojam prostor spada u osnovne pojmove ne samo fizike nego i svih ostalih nauka, uključujući svakako i filosofiju. Kao i drugi najopštiji pojmovi i ovaj pojam ne definiše se uvek eksplicitno nego se pretpostavlja da se njegovo značenje podrazumeva, dakle implicitno.

Sveti Avgustin
Sveti Avgustin

U tom smislu je Ruđer Bošković je parafrazirao misao iz znamenitih ispovesti Svetog Aurelija Avgustina: “Ako me ne pitas šta je vreme, znam, ali ako me pitas, onda ne znam!” U nauci i filosofiji međutim, naročito u moderno doba postavljaju se sve strožiji zahtevi u pogledu određivanja značenja pojmova kojim operišemo, jer od toga zavisi uspešna naučna komunikacija.

Kad je reč o najopštijim pojmovima ili kategorijama treba naglasiti da se oni definišu potpunije tek u sklopu širokih misaonih konstrukcija koje se nazivaju teorije, putem kojih se razjašnjavaju pojave i procesi u određenoj oblasti ili nauci. Istorijski razvoj fizike i drugih nauka je zapravo razvoj pojmova i teorijskih konstrukcija putem kojih su predstavljeni ili objašnjavani razni fenomeni pa i realnost uopšte.


Pojam vreme ima mnoštvo istorijskih i savremenih značenja u nauci i filosofiji, kad se pomene termin vreme bez bližih naznaka nije jasno da li je reč o veličini u fizici, kalendarskom, geološkom, atmosferskom, istorijskom, psihološkom, radnom ili nekom drugom.

Izučavanje razvoja pojma vreme je zapravo uvek prilika da se upoznamo sa najvažnijim etapama u razvoju naučnih i filosofskih ideja jer su velike opšte teorije uvek donosile i promene u značenju osnovnih pojmova kao što su velike opšte teorije uvek donosile i promene u značenju osnovnih pojmova kao što su vreme, prostor, realnost, kretanje, energija i td.

Džerald Džejms Vitrou
Džerald Džejms Vitrou

Džerald Džejms Vitrou [1912 – 2000] je jedan od onih istaknutih savremenih naučnika koji su se ponajviše bavili izučavanjem geneze pojma vreme. Vitrou je predavao matematiku, fiziku, astrofiziku  i probleme njene primene u imperijalnom koledžu u Londonu, bavio se istraživanjima u oblasti teorije relativnosti i kosmologije (kosmologija je nauka o nastanku univerzuma, a kosmogonija je nauka o nastanku sunčevog sistema).

Napisao je tri knjige posvećene tom problemu: Prirodna filosofija vremena, Šta je vreme, Vreme kroz istoriju, koje su imale više izdanja, prevođene na druge jezike i imale određen uticaj. Dok je prva, naučno delo, druga [ranije prevedena kod nas] i treća, pristupačne su umnogome i onima koji započinju sa upoznavanjem tekovina nauke i filosofije. Treća knjiga, koja je povod za ove redove odlikuje se širim istorijskim i interdisciplinarnim prikazom razvoja pojma vreme. Ona je i neka vrsta rezimea svih pisčevih izučavanja problema vremena pa je utoliko i važnija kao izvor. U njenom prilogu je i bibliografija izabranih radova od oko tri stotine jedinica o problemu vremena u nauci i filosofiji.

Vitrou, u knjizi o kojoj je ovde reč, prati razvoj pojma vreme u raznim kulturama i civilizacijama od vremena kada započinje uobličavanje predstava o značenju vremena kao činioca. On se bavi predstavama o vremenu u drevnom Egiptu, gde je nadolaženje Nila bio jedan od najznažajnijih događaja prema kome su se usklađivale gotovo sve aktivnosti, predstavama o vremenu Sumera, Asiraca, Vavilona, u drevnom Iranu, antičkoj Grčkoj, drevnom Izraelu, doba srednjevekovlja u Evropi, islamskom svetu, u civilizaciji Maja dalekog istoka. Podrobnije je razmotren razvoj shvatanja vremena u klasičnoj i savremenoj fizici, pre svega Njutnova i Ajnštajnova shvatanja.

O problemu vremena nalazimo različite spekulacije još u najranijim periodima ljudske misli. Ali pošto vreme nije entitet/biće koji se neposredno opaža put do modernih naučnih ideja o vremenu kao parametru bio je veoma dug. Tek sistematska bavljenja potisnula su intuitivne predstave, ili odredbe koje su sugerisale dovoljnu jasnoću pojma vreme.

Sa Ajnštajnom se sve menja

Albert Anštajn
Albert Anštajn

U tom pogledu indikativne su čuvene Ajnštajnove reči: ” Zašto sam baš ja prvi primenio Lorencove transformacije i formulisao teoriju relativnosti?… A onda šaljivi i nadaleko popularan odgovor, koji svi srednjoškolci u četvrtom razredu fizike izučavaju: Normalno odrastao čovek uopšte sebi ne postavlja pitanje o problemu prostora i vremena. Odrastao čovek ima toliko problema, on je s tim pitanjima rasčistio još kao mali u detinjstvu. Ja sam se, kaže Ajnštajn, razvijao tako sporo da su prostor i vreme zaokupljali moje misli i dok sam već bio odrastao…”

Ovde ćemo spomenuti tu psihološku dimenziju vremena. Pojam vremena nastaje iz mogućnosti sećanja na protekle događaje, iz zapažanja trajanja izvesnih pojava i očekivanja onih koji mogu ili treba da uslede. Vitrou ukazuje i na strukture izraza u različitim jezicima koje pokazuju rađanje svesti o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.To se može pratiti ne samo u procesu filogenze [ istorijski proces razvoja od detinjstva do zrelosti]. Vreme kao činilac uočava se tek u sledu događaja, promena ili od jedne relativno ustaljene prirodne pojave do druge, kao što je izlazak i zalazak sunca, dan i noć, periodi vegetacije i td. Ljudi su još davno morali da prilagođavaju svoju delatnost prema vremenu, da planiraju, ukoliko su pretendovali na uspeh u delatnostima.

Tako se pojavila potreba da se vreme meri, da se sve preciznije određuju njegovi intervali. Ne samo potrebe za većim uspehom u obezbeđivanju uslova života nego i potreba da se odrede praznici, vreme molitvi i drugih kalendara kao i istoriju pravljenja časovnika od ere srednjovekovlja do danas, te je njegova knjiga, može se reći, i jedna značajna studija iz oblasti horologije [nauka o merenju vremena].

Linearni ili ciklični tok vremena?

U tim pokušajima da se izrade kalendari i časovnici tragalo se za onim procesima prirode ili dogadjajima koji su uzimani kao relativno konstantni ili na odredjen način ponovljivi i prema njima se utvrđivalo vreme. Bavljenje tim problemima otkrivali su se sve novi i novi vidici, zakonitosti prirode, što je dovodilo do napuštanja mnogih ranijih predstava. Velika otkrića potsticala su velike rasprave; drugi zakon termodinamike i nešto kasnije otkriće radioaktivnosti podstakli su iznova rasprave o linearnom i cikličnom toku vremena naročito kad je reč o istorijskim procesima i razjašnjenju smisla pojma istorijski progres.

Iz mnoštva često vrlo zanimljivih podataka koje nalazimo u ovoj knjizi vidi se kako je tekao proces ujednačavanja mera i merenje vremena sa razvojem trgovine i industrije i širenjem komunikacija koje su danas dovele do neslućenih mogućnosti.


Vreme, kao što je isticao jos Tit Lukrecije Car, stalno oblikuje i preoblikuje sve: prirodu, čoveka, društvo. Danas je vreme, može se reći jedan od dominirajućih činilaca u organizaciji ličnog i društvenog života ljudi. Ono je faktor koji je uslovio i određeno povezivanje raznih delova sveta, ranije umnogome izolovanih, delova koji su u prošlosti uglavnom tavorili u ” svom” vremenu bez većeg uticaja iz drugih delova sveta. Određeno razumevanje faktora vremena i odnos prema njemu obeležavaju na neki način razvoj savremene civilizacije koja je sve manje konglomerat nespojivih delova, pred perspektivom neke vrste jedinstvene zajednice, ali i pred različitim odnosima na tom putu, ukoliko se ne uspostavi racionalniji odnos prema prirodi [ opasnost od ekološke katastrofe] i brže ne reformišu društvene ustanove [opasnost od porasta socijalnih razlika u svetu i od mogućeg razaranja civilizacije uopšte usled ratova]. I ovde sve zavisi od razumevanja značaja faktora vremena: ukoliko pre shvatimo preteće opasnosti utoliko se povećavaju i šanse za opstanak ljudske vrste.

Povodom knjige Dž. Dž. Vitrou Vreme kroz istoriju, koju je preveo Branko Vučićević, a tekst uobličio: Radomir Đorđević.

One thought on “Šta je to vreme?

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo vas i ovo: *