Psihološka dimenzija vremena

Besan čovek
Besan čovek

Govoreći o psihološkoj dimenziji vremena svi smo svesni situacija kada nešto lepo traje subjektivno kratko, a nešto loše itekako dugo. Primeri za ovo su brojni, a navešćemo nekoliko.

Za đake koji čekaju Zvonka Spasića, poslednjih 10 minuta u isčekivanju da ih profesor ne pita mogu potrajati čitavu večnost, a kada ste na početku veze sa osobom u koju ste zaljubljeni jedna noć prođe brže od minuta. Ovaj fenomen se zove psihološka dimenzija vremena, a u ovom postu pričaćemo o afektu i besu, kao emotivnom stanju duha, kada za veoma kratko vreme možete doneti neke neneadane i nekontrolisane odluke.


Konkretno za ovu priliku, a biće puno zanimljivih članaka u nizu, govorićemo o specijalnom slučaju kako izaći na kraj sa besnim ljudima?

Živimo u vremenu kada se sve češće srećemo sa ljudima koji viču, vređaju, a neki su čak i nasrtljivi. Stres i nervoza su na visokom nivou i malo fali, pa da svi planu. Šta da radimo kada se nađemo u interakciji sa besnom osobom? Evo šta kažu stručnjaci:

1. Ne shvatajte stvari lično. Ljutnja ima veze sa ljutitom osobom i njenim privatnim životom. Ljutnja obično izražava čovekovu ranjivost – na primer, strah od nemoći, pa prema tome i potreba da kontroliše druge. To ima veze se prazninom u čoveku i, shodno tome, željom da oseća snažne emocije ili veze. Njihovo neprijateljstvo najčešće dolazi od načina na koji se bore sa stresom. Zato, ne shvatajte njihovo neprijateljstvo lično.

2. Ograničite neprijateljstvo i bes. Negativnost i neprijateljstva uništavaju životnu energiju. Kada ste na ivici da se svađate i ljutite, malo fali da vam se iscrpi sav životni polet. Stoga, izbegnite negativnost, kloneći se ljudi koji su konstantno besni, kao i učeći da govorite efektno i razumno.

3. Odbrana od ljutite osobe slabi vašu energiju, a njoj daje snagu. Zato nemojte da se branite. Možda ćete morati da odredite granice, ali uradite to bez preterane reakcije i nikako ne pokazujući odbranu. Na pr., možete reći: “Ova vrsta diskusije nije ni od kakve pomoći, ili, moram da se smirim pre nego se upustim u diskusiju.”

4. Nemojte da potiskujete osećanja ili potrebe. Potiskivanje bitnih emocija i potreba vodi do nedostatka lične moći i može da prouzrokuje određene probleme kao što su izlivi besa, neracionalnost, depresiju ili bolest. Tako da, nemojte da ignorišete važna osećanja ili potrebe, iako svakako ne treba ni izražavati svaku moguću potrebu ili osećanje – samo one bitne.

5. Nemojte uzvraćati napadima. Uzvraćanje napada znači odbranu, koja čini interakciju neefektnom, neproduktivnom ili bolnom. Nemojte da osuđujete, preterujete, kritikujete, ismevate, pokazujete prezir svojim tonom ili ponašanjem, ili da budete sarkastični. Govorite mirno, činjenično, sa verom u sebe i iz srca.

6. Ostanite mirni. Budite pribrani, govorite tihim tonom, neka vam izraz lica bude smiren, kao i odabir reči. Ako u sebi osećate bes, sačekajte malo da se priberete, pa tek onda nastavite diskusiju. Ali ako okrenete leđa i odete, to može da izgleda kao popuštanje. Prema tome, najpre objasnite stvari. Na primer, “Moram da se smirim i razgovaram sa tobom tek kad sam miran/na. Nadam se večeras.”

7. Pokušajte da pogledate “kroz” bes. Naučite da sagledate ranjivost koja se krije ispod ljutnje, kao što je beznadežnost, strah od gubitka ili nedostatak moći. Kada jednom uočite osećanja ispod neprijateljstva, prestaćete da shvatate stvari lično, iako ćete i dalje morati da odredite granice. Na primer, “Vidim da ste ljuti na mene, ali voleo/la bih da govorite sa malo više poštovanja.”

8. Izrazite saosećanje. Probajte da izrazite stanje uma ljutite osobe ako niste već isuviše besni. Ponekad je trunka saosećanja sve što je potrebno da smekšate osobu i povedete razgovor u razumniji kontekst.

9. Sačuvajte samopoštovanje. Time što nećete skakati, mahati rukama ili stvari shvatati lično, pokazaćete samopoštovanje i lepo ponašanje, što će najverovatnije i druge naterati da vas poštuju.

10. Ograničite negativne veze i odnose sa ljudima. Većina ljudi postaje iritantna ili povisi ton sa vremena na vreme. Niko nije savršen. Pa ipak, život je kratak. Ako su neki ljudi konstantno negativni ili besni, možda je krajnje vreme da ih izbrišete iz svog života.


11. Vodite računa o sebi. Vodeći dobro izbalansiran život, sa dovoljno sna i vežbe, unoseći zdravu hranu u organizam i provodeći vreme baveći se aktivnostima koje vam pružaju zadovoljstvo, ostaćete smireni i razumni.

One thought on “Psihološka dimenzija vremena

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo vas i ovo: *