Vreme proizvodnje
Jedan od zadatka autora sajta Tačno vreme je da probamo da damo što obuhvatniji pristup aktuelnom fenomenu kojim se bavimo i da na taj način dotaknemo što je moguće preciznije fenomen vremena.
U ovom postu pričaćemo o ekonomskoj dimenziji vremena, optimizaciji istog, odnosno, objasnićemo zašto je vreme novac. U osnovi, u ekonomiji postoje dva osnovna termina, odnosno procesa u kojima je vreme dominantno. To su vreme proizvodnje i vreme prometa. Continue reading
Evolucija vremena od nastanka do danas
Pitanja poput sledećih: Kako i iz čega je nastao Univerzum? Šta je postojalo pre našeg univerzuma? Kolika je starost Vaseljene? Kolika je starost Sunčevog sistema, a kolika planete Zemlje? Šta je uzrok nastajanja kosmosa? Kolika je starost života na Zemlji i odakle su baš tu stvorio, bila su u centru religijskih, filozofskih, umetničkih i naučnih istraživanja od ranih početaka naše civilizacije do današnjih dana.
U ovom članku, u seriji pogleda na temu šta je to vreme iz jednog novog ugla, biće opisan način kojim su određeni vreme nastanka i vremenska evolucija Univerzuma korišćenjem astrofizičkih zakona. Continue reading
Iako smo probali da damo definiciju vremena i odgovorimo na večitu temu šta je to vreme, u nizu članaka koje planiramo da objavimo, dodajemo za sada ovaj u kome će biti razmatran vrlo ograničen aspekt problema vremena u svetu elementarnih čestica i atomskih jezgara.
Prikazaćemo kako se u toj oblasti fizike procenjuje vremenski interval u kome se neki fizički fenomen stvara, postoji i nestaje. Pre toga, neophodno je navesti neke osnovne koncepte vremena u fizici.
Njutn [Newton 1643-1727] je smatrao da je vreme apsolutno i da postoji nezavisno od dogadjaja koji se u njemu dešavaju. Njutnove jednačine kretanja na isti način opisuju kretanje čestica u prošlosti i budućnosti, pa njegova mehanika razlikuje prošlost od budućnosti.
Lajbnic
Za Lajbnica [ E.G.Leibnitz 1646-1716] vreme ne poseduje sopstvenu egzistenciju i predstavlja samo skup relacija, kao što su pre, posle i td. , koje povezuju različite događaje.
Ajnštajn [ A. Einstein 1879-1955] se interesovao za merenja vremenskih intervala ostvarenih u različitim koordinatnim sistemima koji se relativno kreću. U Ajnštajnovoj koncepciji vreme je relativno.
Poankare
Poenkare [ H. Poincare 1854-1912] je posmatrao izolovani sistem čestica [molekuli u gasu] u interakciji. Dao je teoremu prema kojoj jedan takav sistem, posle izvesnog vremena, prolazi kroz svoje početno stanje. Vreme koje je potrebno da se neki sistem vrati u svoje početno stanje naziva se Poenkareovo vreme.
Ljapunov [A. M. Ляпунов 1857-1918] je razmatrao kako evolucija nekog sistema u vremenu zavisi od njegovih početnih uslova.Naime, posle izvesnog vremenskog intervala, potrebno je sa preciznošću, koja treba da bude i veća od one koju predviđaju kvantnomehaničke relacije neodređenosti, poznavati početne uslove nekog sistema da bi se predvidela njegova evolucija u vremenu. Smatra se da je to karakteristika haotičnih sistema. Vremenski interval, za koji posmatrani sistem postaje haotičan, naziva se vreme Ljapunova. Continue reading
Na strani definicija vremena probali smo da dotaknemo nekoliko kategorija u kojima ovaj entitet figuriše, a istakli smo da se u najvećem broju slučajeva vreme u nauci tretira kao parametar.
U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na pitanje “Šta je to vreme?”, ali iz jednog istorijski posmatranog ugla.
Podsetimo se, da pojam vreme kao i pojam prostor spada u osnovne pojmove ne samo fizike nego i svih ostalih nauka, uključujući svakako i filosofiju. Kao i drugi najopštiji pojmovi i ovaj pojam ne definiše se uvek eksplicitno nego se pretpostavlja da se njegovo značenje podrazumeva, dakle implicitno.
Sveti Avgustin
U tom smislu je Ruđer Bošković je parafrazirao misao iz znamenitih ispovesti Svetog Aurelija Avgustina: “Ako me ne pitas šta je vreme, znam, ali ako me pitas, onda ne znam!” U nauci i filosofiji međutim, naročito u moderno doba postavljaju se sve strožiji zahtevi u pogledu određivanja značenja pojmova kojim operišemo, jer od toga zavisi uspešna naučna komunikacija.
Kad je reč o najopštijim pojmovima ili kategorijama treba naglasiti da se oni definišu potpunije tek u sklopu širokih misaonih konstrukcija koje se nazivaju teorije, putem kojih se razjašnjavaju pojave i procesi u određenoj oblasti ili nauci. Istorijski razvoj fizike i drugih nauka je zapravo razvoj pojmova i teorijskih konstrukcija putem kojih su predstavljeni ili objašnjavani razni fenomeni pa i realnost uopšte. Continue reading