Najstarije tehnologije štampe na svetu

Ukiyo štampa
Ukiyo štampa

Razvoj štampanja omogućio je da knjige, novine i časopisi budu proizvedeni u ogromnim količinama i da se stopa pismenosti vrtoglavo promeni. Štampa se smatra revolucionarnim otkrićem ljudske civilizacije.

Ali kako je sve počelo? Kako su izgledale najstarije tehnologije štampe i ko je prvi njima ovladao?

Istorija štampanja počela je u davnim vremenima, sa duplikacijom slika uz pomoć neke vrste pečata. Korišćenje pečata i šablona da bi se urezala slova na glinenim pločicama bilo je prisutno još u mesopotamskoj civilizaciji, 3.000 pre nove ere. U Kini i Egiptu ovakva metoda se koristila za štampanje na platnu, odnosno na raznim vrstama materijala. Specijalna Ukiyo-e tehnika predstavlja još jedan pionirski pokušaj u otkrivanju procesa štampanja, a danas se smatra pravom umetnošću.

Johan Gutenberg je umeo da iskoristi sve ono što su narodi pre njega upotrebljavali kao najstarije tehnologije štampe. Mnogo je godina trebalo da prođe da bi ljudi došli do savršenstva u procesu štampanja koje imamo danas.

Pionirski koraci uz pomoć pečata

Prvi štamparski koraci pravljeni su uz pomoć pečata. Najstariji pronađeni „štamparski“ pečati potiču iz Mesopotamije i Egipta. Bila je živa i upotreba okruglih „cilindričnih“ pečata koji su na specifičan način mogli da ostave otisak na glinenim pločicama. Na osnovu ostataka koji su pronađeni, smatra se da su Akađani koristili pečate veličine i do 13×13 cm. Međutim, nijedan od ovih naroda nije koristio mastilo prilikom procesa prenošenja znakova sa pečata na neki materijal, pa se možda o pravom „štamparskom“ poduhvatu ovde ne može govoriti, ali može se govoriti o pečatima kao o pionirskim koracima.

Bitno je naznačiti da su svi koji su koristili pečate ostavljali otiske na mekim materijalima, poput gline, što se dosta razlikuje od današnjeg procesa štampe. U Kini, Indiji i Evropi štampanje na platnu je prethodilo štampanju na papiru. Posebno mesto među materijalim imala je svila. Kako su Egipćani otkrili papirus na kom je moglo da se piše, a Kinezi usavršili papir, materijali na kojima može da se piše postali su raznovrsniji. Jedan od materijala na kome se pisalo bila je i životinjska koža.

Ljudi su oduvek bili svesno da je ručno pisanje i prepisivanje previše sporo i naporno, i da je neophodno nešto promeniti u vezi sa tim. Žeđ za čitanjem, znanjem i pisanjem sve je više rasla. Kasnije, kada se u štamparskom procesu otišlo korak dalje, otisci su se na određenom materijalu ostavljali i uz pomoć posebnih metalnih i bakarnih slova. Pi Šeng je ime kovača koje se spominje kada se priča o počecima štampanja u Kini. Zanimljivo je da se u Engleskoj,  u londonskom muzeju, čuva uzorak iz 1327. godine koji je nastao upravo otiskivanjem bakarnih slova na papir.

Ukiyo-e tehnika – štampa bez mašina

Štampa pomoću drvenih blokova, odnosno drvenih kocki i tablica, tehnika je koja se koristila u istočnoj Aziji, prvenstveno kao metoda štampe na tekstilu, a onda i kao metoda štampe na papiru. Najstariji pronađeni primerci štampe na tekstilu potiču čak iz 220 godine pre nove ere. Najpoznatiji način štampe pomoću drvenih blokova nosi naziv Ukiyo-e i zapravo je umetnički orijentisan.

Ukiyo-e vrsta umetnosti podrazumeva sledeće – umetnik osmišljava i dizajnira izgled drevenih blokova, onda se to prenosi, odnosno rezbari i ucrtava, na drveni blok, a drveni blokovi se boje i utiskuju u ručno pravljeni papir ili neki drugi materijal. Poslednju reč ima onaj ko finansira, promoviše i distribuira ovaj rad. Čitav taj proces štampe obavljao se u potpunosti ručno, i to vrlo detaljno i pedantno.

Ukiyo-e način štampe, iako potiče iz davnih vremena, bio je posebno cenjen tokom XVII, XVIII i XIX veka. Ukiyo-e umetnici na svojim delima, između ostalog, prikazuju žensku lepotu, kabuki umetnike i sumo rvače, scene iz istorije i narodnih bajki, pejzaže i prirodu, floru i faunu, ali i erotske scene. Inače termin „ukiyo-e“ bi u bukvalnom prevodu značio „slike sveta koji lebdi“. Umetnička dela nastala Ukiyo-e tehnikom danas su izuzetno vredna u svetu i svedoče o jednom drugačijem poimanju umetnosti.

Gutenbergova revolucija

Nemoguće je zamisliti našu modernu stvarnost bez štampača. Štampanje, kao prava revolucija, pomoglo je ljudima širom sveta u opismenjavanju. Gutenberga možemo označiti kao izumitelja moderne metode štampanja, koji je umeo da ode korak dalje od svih koji su pre njega pokušavali da usavrše proces štampanja.

Štampanje pokretnim slovima, umnožavanje primerka (pandam današnjim fotokopir uređajima), livenje slova – sve to se pripisuje upravo Gutenbergu. Štamparska presa je imala ključnu ulogu u Gutenbergovoj revoluciji, jer je mogla da štampa na obe strane papira. Zbog štamparskog preloma, za koji je takođe Gutenberg zaslužan, knjige i časopisi imaju karakterističan izgled kakav danas poznajemo. O samom Gutenbergu zna se vrlo malo. Postoje dokazi da se bavio zlatarstvom i izradom nakita, kao i izradom ogledala.

Do XVI veka Gutenbergovo štampanje je prihvaćeno širom Evrope. Zahvaljujući moreplovcima Kristoferu Kolumbu i Vasku de Gami, štampalo se na „gutenbergovski“ način i van Evrope. U doba prosvetiteljstva masovno su se štampale knjiga. O značaju štampača dovoljno svedoči činjenica da je prošle godine, ukupno u svetu, odštampano oko 2.200.000.000 knjiga. Omasovljavanje pismenosti i čitanja definitivno je krenulo uzlaznom putanjom nakon Gutenbergove revolucije.

Danas pojedini modeli štampača mogu da štampaju i do 150 strana u boji u toku samo jednog minuta. 3D štampanje svakim danom sve više napreduje i preti da postane prava revolucija, slična Gutenbergovoj. Od pionirskih koraka uz pomoć pečata, preko Ukiyo-e tehnike, pa do Gutenberga – proces štampanja se razvijao dugo. Najstarije tehnologije i današnje moderne tehnologije štampe imaju nešto zajedničko – služe čitavom čovečanstvu.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo vas i ovo: *