Istorija kartonskih kutija kroz zanimljivosti

Naravno, svi znamo da su papir izmislili Kinezi, pa se pretpostavlja da su baš oni usavršili tehniku pravljenja kartona negde u 16. veku. Ne zna se sasvim sigurno kad je i gde tačno napravljena prva kartonska kutija, ali se zna ponešto o njenom nastanku.

Najstariji papir
Najstariji papir

Prva komercijalna kartonska kutija

Godine 1817. u Engleskoj Sir Malkolm Tornhil je proizveo prvu komercijalnu kartonsku kutiju za koju je bio potrebno izvestan napor od skoro pola dana rada!

Nastanak rebrastog kartona

A onda, 1856. godine, gospoda Edvard Alen (Edward Allen) i Edvard Hili (Edward Healey) su krenuli u proizvodnju i prodaju visokih muških šešira. Hteli su materijal u koji bi mogli staviti šešir i dostaviti mušteriji, a koji bi šeširu mogao zadržati oblik i istovremeno mu pružiti toplinu i zaštitu.

Dakle, oni su izmislili valoviti, ispresecani (ili nabrani) papir koji danas zovemo lepenka. Taj talasasti karton je materijal obično napravljen od drvenih vlakana koji nisu izbeljivani sa naboranom stranicom koja je zalepljena na jednu ili obe srtane kartona. Ovaj talasasti (rebrasti) karton za kutije je navodno patentiran u Engleskoj iste, 1856. godine.Continue Reading

Najstarija poljoprivredna oruđa i alati na našim prostorima

Nazivi većine poljoprivrednih alatki su praslovenskog porekla: ralo, motika, kosa, kosir, vile, osim reči plug koja je iz germanskih jezika.

ORUĐA ZA STOČARSTVO

KUKA ZA HVATANJE OVACA
KUKA ZA HVATANJE OVACA

KUKA ZA HVATANJE OVACA

Početak XX veka. Pravljena od livenog gvožđa. U obliku je cevi u koju je bio utaknut drveni šap. Na užem kraju cevi livenjem pričvršćena je kuka koja se završava modelom cveta. Kukom se ovca hvatala za zadnju nogu.Continue Reading

Evolucija automobila

Svi će se složiti da su automobili postali prekopotreban deo naše svakodnevice, počevši od ranog jutra kad se budimo i krećemo na posao, na fakultet ili kada vozimo kolima dete u odbdanište. Ili pak sa druge strane kada se budimo uz prve petlove i polako pravimo plan današnjeg rada sedanjem u traktor i odlaskom na njivu.

Prvi automobil, Karl Benz sa motorom na unutrašnje sagorevanje
Prvi automobil, Karl Benz sa motorom na unutrašnje sagorevanje

Prevozna sredstva su postala neophodnost, a mi kao ljudi prilično zavisni od automobila i ostalih vozila u svakom smislu, pa i ne čudi toliko česta potreba da se automobili usavršavaju, postaju brži, menjaju i u Continue Reading

Trgovina kroz vreme

Čovečanstvo se odavno ubrzalo i živi nekim neverovatnim tempom pa su i mnoge „tradicionalne“ stvari morale da se prilagode potrebama savremenog čoveka. Jedna od takvih pogodnosti je i e-trgovina i kupovanje onlajn. Ili što bi neki rekli „iz fotelje“. Ipak, trgovina je prešla dugačak put do današnje“ fotelje“. A sve je počelo ovako…

Trampa ili razmena dobara

Trampa ili razmena dobara. Bio je to prvi vid trgovine u kome su ljudi razmenjivali proizvode i usluge. Taj prvi vid trgovine pojavio se u praistoriji, kada su ljudi počeli međusobno da komuniciraju. Trgovina se nastavila i u vreme kamenog doba o čemu svedoče dokazi o trgovini opsidijanom, vulkanskim staklom, koji je u to doba bio jako cenjen jer su se od njega pravile oštrice i vrhovi strela. U trećem milenijumu p.n.e. važan trgovački centar bila je Ebla, danas Tel Mardik u Siriji, drevni grad-država koji se nalazi oko 55 km od današnjeg Alepa. Trgovački putevi iz Eble su vodili do Anadolije i Mesopotamije. U Egiptu se u to vreme trgovalo materijalima od kojih se pravio nakit, a prvi trgovački put koji je spojio dva udaljena kraja sveta pojavio se takođe u tom trećem milenijum p.n.e. Tada su Sumerci iz Mesopotamije trgovali sa razvijenom Harapan civilizacijom iz dolne reke Ind, današnji Pakistan i severozapadna Indija. Feničani su u to doba bili značajni pomorski trgovci čiji su brodovi prevozili robu Mediteranom pa čak i do severne Britanije. Sa razvojem antičke Grčke pa sve do pada Rismkog carstva bilo je dobro razvijena trgovina začinima koji su u Evropu stigli sa dalekog Istoka, iz Indije i Kine. Rimsko carstvo je razvilo odličnu mrežu puteva koji su omogućili i kvalitetnu trgovinu i kopnom i morem. Međuim, sa padom Rimskog carstva došlo je gotovo do kolapsa trgovine u Evropi. Za to vreme trgovina je i dalje cvetala između kraljevstva u Africi, Bliskom istoku, Indiji, Kini i Aziji.

Svet iz ugla resursa u trgovini
Svet iz ugla resursa u trgovini

Interesantno je reći da su arheološka istraživanja utvrdila da su se prve robne marke pojavile u drevnoj Kini, nekih 2700 godina p.n.e. Zanimljiv podatak koji pomalo muti današnju svest o brendovima i brendiranju. Da, nije ta ideja baš tako „sveža“ kako mislimo… Continue Reading

Vreme u telekomunikacijama – kreiranje tarifa

 

Obazriv razgovor u mobilnoj telefoniji
Obazriv razgovor u mobilnoj telefoniji

Telekomunikacije su jedan od najunosnijih poslova u post informatičkom društvu. Osnovni zadatak, odnosno misija telekomunikacija je prenos informacije iz tačke A u tačku B kroz neki telekomunikacioni kanal. Ovo na prvi pogled zvuči jednostavno, ali kad se pojavi ogromna količina šuma u vidu grmljavine, hiljade drugih operatera, radio signala i još veća količina informacija za prenos, sve postaje neverovatno komplikovano.

Ali vratimo se temi. Operateri u mobilnoj telefoniji rentiraju od države određeni opseg frekvencija (na primer 900 MHz ili 1800 MHz) u kome zahvaljujući modernim oblicima modulacije mogu da provuku ogroman spektar informacija.

Ono što naplaćuju svojim korisnicima je vreme koje korisnik provede tokom korišćenja kanala na primer razgovor, ili količina informacija (merena u bajtima) koja protekne kroz kanal. Primer za protok su poruke, mobilni internet, neki specijalni servisi i tako dalje.

Kako se kreira tarifa u mobilnoj telefoniji?

Operateri posluju globalno. Odnosno, u opštem slučaju iz jedne tačke možete obično pozvati bilo koga bilo gde u svetu. Ovo znači da se karta sveta treba podeliti po zonama.Continue Reading

Radno vreme

 

Radno vreme
Radno vreme

Zanimljiv je paradoks koncipiranja termina koji se zove radno vreme. Sa pojavom informacionih tehnologija, u zavisnoti od vrste posla definiše se na različite načine, a videćemo i kako. U tradicionalnom smislu reči, radno vreme je interval od 40 sati nedeljno proveden u poslovnim aktivnosti.

Ono može biti duže ili kraće i definiše se u ugovoru o radu, a mora biti u skladu sa zakonom o radu, jednim od najbitnijih zakona svake države. U konvencionalnom smislu reči, puno radno vreme traje 40 sati nedeljno. Nekada je interval iznosio od 07:00-15:00, pa 08:00-16:00, danas je uglavnom zastupljan koncept od 09:00-17:00 svakim radnim danom u nedelji (bez subote i nedelje i prazničnog dana).

Cena radnog vremema

U praksi, najčešće u IT poslovima, ali i svakom drugom definiše se konsultantski sat. Obično se posao ugovara u konsultantskim satima po projektu, pri čemu je cena izražena u bruto iznosu. Na primer projekat se može završiti za 200 sati po ceni od 20 Eura po satu. Ovo ne znači da za naradnih 200 sati od trenutka potpisivanja treba završiti posao, već da on potražuje 200 sati rada. O rokovima brinu prodžekt menadžeri i oni se posebno specificiraju.Continue Reading

Ekonomska dimenzija vremena

Vreme proizvodnje
Vreme proizvodnje

Jedan od zadatka autora sajta Tačno vreme je da probamo da damo što obuhvatniji pristup aktuelnom fenomenu kojim se bavimo i da na taj način dotaknemo što je moguće preciznije fenomen vremena.

U ovom postu pričaćemo o ekonomskoj dimenziji vremena, optimizaciji istog, odnosno, objasnićemo zašto je vreme novac. U osnovi, u ekonomiji postoje dva osnovna termina, odnosno procesa u kojima je vreme dominantno. To su vreme proizvodnje i vreme prometa.Continue Reading

Šta je to vreme?

Na strani definicija vremena probali smo da dotaknemo nekoliko kategorija u kojima ovaj entitet figuriše, a istakli smo da se u najvećem broju slučajeva vreme u nauci tretira kao parametar.

U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na pitanje “Šta je to vreme?”, ali iz jednog istorijski posmatranog ugla.

Podsetimo se, da pojam vreme kao i pojam prostor spada u osnovne pojmove ne samo fizike nego i svih ostalih nauka, uključujući svakako i filosofiju. Kao i drugi najopštiji pojmovi i ovaj pojam ne definiše se uvek eksplicitno nego se pretpostavlja da se njegovo značenje podrazumeva, dakle implicitno.

Sveti Avgustin
Sveti Avgustin

U tom smislu je Ruđer Bošković je parafrazirao misao iz znamenitih ispovesti Svetog Aurelija Avgustina: “Ako me ne pitas šta je vreme, znam, ali ako me pitas, onda ne znam!” U nauci i filosofiji međutim, naročito u moderno doba postavljaju se sve strožiji zahtevi u pogledu određivanja značenja pojmova kojim operišemo, jer od toga zavisi uspešna naučna komunikacija.

Kad je reč o najopštijim pojmovima ili kategorijama treba naglasiti da se oni definišu potpunije tek u sklopu širokih misaonih konstrukcija koje se nazivaju teorije, putem kojih se razjašnjavaju pojave i procesi u određenoj oblasti ili nauci. Istorijski razvoj fizike i drugih nauka je zapravo razvoj pojmova i teorijskih konstrukcija putem kojih su predstavljeni ili objašnjavani razni fenomeni pa i realnost uopšte.Continue Reading