Hronobiologija i ciklusi u biološkim sistemima

Integrativna medicina je poslednjih decenija nadolazeći trend po kojem se aktuelna medicina kreće. Zove se integrativna zato što suštinski integriše savremenu (klasičnu) medicinu sa elementima višemilenijumske tradicionalne medicine (pulsna dijagnostika, akupunktura, akupresura, lečenje biljem, u novije vreme homeopatija i td…).

Integrativna medicina
Integrativna medicina, pojednostavljena šema

 

Suština održivosti ovakvog trenda je dvojaka.

Prvi je cena. Integrativna medicina (po nekim autorima i energetsko informaciona medicina) neuporedivo je jeftinija od takozvane “zapadnjačke” farmakološke medicine koja se u većini slučajeva snažno bazirana na tretiranju skupim biohemijskim preparatima.

Drugi je efiksanost. Integrativna medicina je bazirana na lečenju čoveka kao celine, a ne eliminaciji simptoma koji manifestuju poremećaja te celine. Dobro dokumentovani slučajevi na ogromnom uzorku potvrđuju njenu efikasnost bez obzira na eventuelno odustvno rigidnih naučnih okvira u pojedinim slučajevima (homeopatija na primer).

/* Ovaj članak se piše u trenutku kad je eksperimentalno dokazana talasna komponenta superponirane gravitacije koja po Ajnštajnovoj specijalnoj teoriji relativnosti pokazuje da iz prostorno vremenskog ugla svi procesi mnogo više utiču jedni na druge nego što se smatralo. */

Na tom putu trasiraju se nove discipline poput hronobiologije, helobilogije, kvantne biologije. Neverovatno je da danas upravo biologija krije najviše tajni i upravo biološki fenomeni guraju i pospešuju razvoj nekih mladih nauka da se brže razvijaju (kvantna hemija, kvantna informatika, hrono biologija).

U nastavku ovog članka govorićemo o hronobiologiji.

Sama reč hrono je vezana za vreme i lingvistički posmatrano postoje dve slične grčke reči koje su najverovatnije prethodnice odomaćenoj reči “hrono”. I pri tom ih ne treba mešati.

Prva je grčka reč Chronos i predstavlja personifikaciju vremena u pre Sokratskoj filozofiji i literaturi njegovih savreminika.

Sa druge strane Cronus je jedan od najmlađih i najuticajnih titana grčke mitologije za vreme takozvanog Zlatnog doba (prva sekvenca grčkih mitova). Cronus je poznatiji kao Zevsov otac. Drugim rečima, po helenskoj mitologiji, Zevs, vrhovni Bog antičnih Grka  imao oca i to je Cron – (vreme?).

U svakodnevnoj terminologiji “hrono” obično implicira određenu linearnost neke veličine u odnosu na konkretni vremenski interval, a kako su intervali obično posledica određenih ciklusa, hrono biologija se bavi ni manje ni više nego cikličnim fenomenima u živim organizmima.

U daljem tekstu biće prikazan istorijat akumulacije ovih znanja tokom razvoja naše civilizacije.

U medicinskim naukama obično sve počinje od Hipokrata, tj.

Hipokrat je prvi personalno zabeležen izvor koji je isticao da vreme i klima igraju značajnu ulogu u očuvanju zdravlja i nastanku bolesti čoveka (osnovi današnje meteoropatije).

Arenius (Svante August Arrhenius), dugogodišnji direktor nobelovog komiteta, utemeljivač moderne biometeorologije, poznat kao prvi koji je uveo termin “efekat staklene bašte”, tvrdio je da sat organizma obrazuje otvoren sistem i da u konstatnim uslovima vremensko podešavanje perioda vrše spoljašni uslovi.

Čizevski (Alexander Chizhevsky), osnivač heliobiologije, ispitivao je prvi jonske efekte, odnosno kako koncetracije pozitivnih i negativnih jona utiču na cikluse unutar organizma.

Henderson (Lawrence Joseph Henderson), prvi je ispitivao regulaciju kiselo bazne ravnotežu u krvi, poznat po Henderson–Hasselbalch jednačini ph ravnoteže u biološkim i hemijskim sistemima.

Halberg (Franz Halberg), utemeljivač katedre za hronobiologiju Univerziteta u Minesoti, prvi uveo bioritmove: cirkadijalni (perioda ciklusa oko 24h), ultradijalni (perioda ciklusa oko  1,5-2h), infradijlani (perioda ciklusa u nedeljama).

Naime, mozak je uzdužnom brazdom podeljen na dve hemisfere (levu i desnu) spojene komisuralnim nervnim vlaknima (corpus callosum). Anatomski praktično identične strukture, funkcionalno su potpuno različito organizovane. Kod dešnjaka desna hemisfera procesira stimuluse holistički (kao celinu), a leva hemisfera analitički (po delovima)! [*3, Osnovi Biofizike]

Koristite obe hemisfere
Koristite obe hemisfere, više detalja o knjizi ovde.

 

Dominacija aktivnosti leve i desne hemisfere smenjuje se sa periodičnošću ~ 1,5–2 h (tzv. ultradijalni ritam), ali je stepen veće specijalizovanosti jedne hemisfere određen većom specijalizacijom suprotne ruke (levaci imaju bolje specijalizovane funkcije desne hemisfere, a dešnjaci leve)! [*3, Osnovi Biofizike]

Za radove o geomagnetizmu kandidovan više puta za Nobelovu nagradu.

Files (Wilhelm Fliess) Frojdov savremenik i prijatelj, kreirao jednu od najpopularnijih verzija bioritmologije, gde je tvrdio da svaka osoba ima muški ciklus od 23 dana  i ženski ciklus od dobro poznatih 28 dana koji kontrolišu fiziologiju svake ćelije i tokove telesne i fiziološke vitalnosti.

Edmunds, poznat po objašnjenju dnevnog ili cirkadijalnog ritma: postojanost, mogućnost pomeranja faza, temperaturnu kompenzaciju.

Zora hrono biologije
Zora hrono biologije

 

Pikardi, ispitivao uticaj mesečevih mena i faza, kao i uticaj zamaljskih, solarnih i kosmičkih fenomena na biološke reakcije poput stepena sedimentacije krvi.

Ruder (Bernhard de Rudder), razvio koncept sezonalnosti bolesti, sada fundamentalno načelo biometeoroloških koncepata.

Peterson, oktrio da odgovor organizma na sile iz okoline obuhvata ritmičke promene autonomnih nervnih procesa vegetativnog sistema, povezane sa endokrinim i biohemijskim promenama.

Spomenimo i Nils Bora, velikana fizike, nobelovca, poznatog po Borovom modelu atoma. Bor je dao svoj osvrt na biološke sisteme pre svega kroz filozofsku potporu u razvoju molekularne biologije u svom delu “O svetlosti i životu” sugerišući da je atomska fizika nemoćna pred izazovima bioloških fenomena.

Paskal, podržao Borovu ideju i dao svoje lične anticipacije na razvoj bioloških disciplina koje su se kasnije ispostavile sasvim opravdane.

Ervin Šredinger, osim što je jedan od pionira kvantne mehanike, na polju biologije veoma zaslužan za predviđanje informacionog sistema svake ćelije u vidu aperiodičnih kristala, što je dovelo do otkrića nukleinskih kiselna. U svom epohalnom delu “Šta je život” trasira osnove termodinamike živih sistema.

Hrono ishrana
Zdrava ishrana

 

Lista naučnika koji su u svojim radovima nagovestili i dokazali elemente cikličnosti je poduža, a od domaćih spomenimo dr Anu Gifing.

Dr Gifing i saradnici na primeru pravilnog kombinovanja hrane u određenim vremenskim intervalima patentiraju program hrono ishrane dr Gifing, koji na uzorku od preko 60.000 pacijenata ima odlične pragmatične razultate. Telesna težina se stabiliše na normalu, a  osoba prilagođava mnogo zdravijem stilu života.

U svakom slučaju trend hronobiologije je u rastu.

Dodatna literatura:

1. Hronobiologija
2. Osnovi Biofizike, Dejan Raković
3. Integrativna Biofizika KM i KHI, Dejan Raković
4. Hrono ishrana za početnike, Dr Ana Gifing,
5. M. Bichof, Introduction to integrative biophysics

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo vas i ovo: *