Tačno vreme sada za Beograd, Niš, Novi Sad

Tačno vreme sada za gradove u Srbiji: Niš, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Vranje, Pirot i ostala mesta možete pogledati na onom URL-u. Tačno vreme, tj. koliko je tačno sati sada možete pogledati ovde:




Kratka istorija vremenskih perioda univerzuma

Etape u istoriji univerzuma
Etape u istoriji univerzuma

Istoriju Univerzuma je, prema standardnom modelu velikog praska je moguće podeliti na više perioda u kojima su dominantna odgovarajuća fizička svojstva, odnosno sila koja je dominirala.

Pre masivne anihilacije čestica i antičestica, srednja temperatura vasione je veća od 10 na 13 K, sve čestice su bile u ravnoteži sa zračenjem i ponašale su se kao fotoni.


Univerzum su sačinjavale čestice sa relativističkom energijom i fotoni. To je bila hadronska era, jer su tada, uglavnom, bili prisutni hadroni, zajednički naziv za neutrone, protone i njihove antičestice.Continue Reading

Vreme u astrofizici

Evolucija vremena od nastanka do danas
Evolucija vremena od nastanka do danas

Pitanja poput sledećih: Kako i iz čega je nastao Univerzum? Šta je postojalo pre našeg univerzuma? Kolika je starost Vaseljene? Kolika je starost Sunčevog sistema, a kolika planete Zemlje? Šta je uzrok nastajanja kosmosa? Kolika je starost života na Zemlji i odakle su baš tu stvorio, bila su u centru religijskih, filozofskih, umetničkih i naučnih istraživanja od ranih početaka naše civilizacije do današnjih dana.

U ovom članku, u seriji pogleda na temu šta je to vreme iz jednog novog ugla, biće opisan način kojim su određeni vreme nastanka i vremenska evolucija Univerzuma korišćenjem astrofizičkih zakona.


Continue Reading

Geniji o konceptu vremena u fizici

Lajbnic
Lajbnic

Iako smo probali da damo definiciju vremena i odgovorimo na večitu temu šta je to vreme, u nizu članaka koje planiramo da objavimo, dodajemo za sada ovaj u kome će biti razmatran vrlo ograničen aspekt problema vremena u svetu elementarnih čestica i atomskih jezgara.

Prikazaćemo kako se u toj oblasti fizike procenjuje vremenski interval u kome se neki fizički fenomen stvara, postoji i nestaje. Pre toga, neophodno je navesti neke osnovne koncepte vremena u fizici.

Njutn [Newton 1643-1727] je smatrao da je vreme apsolutno i da postoji nezavisno od dogadjaja koji se u njemu dešavaju. Njutnove jednačine kretanja na isti način opisuju kretanje čestica u prošlosti i budućnosti, pa njegova mehanika razlikuje prošlost od budućnosti.Continue Reading

Šta je to vreme?

Na strani definicija vremena probali smo da dotaknemo nekoliko kategorija u kojima ovaj entitet figuriše, a istakli smo da se u najvećem broju slučajeva vreme u nauci tretira kao parametar.

U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na pitanje “Šta je to vreme?”, ali iz jednog istorijski posmatranog ugla.

Podsetimo se, da pojam vreme kao i pojam prostor spada u osnovne pojmove ne samo fizike nego i svih ostalih nauka, uključujući svakako i filosofiju. Kao i drugi najopštiji pojmovi i ovaj pojam ne definiše se uvek eksplicitno nego se pretpostavlja da se njegovo značenje podrazumeva, dakle implicitno.

Sveti Avgustin
Sveti Avgustin

U tom smislu je Ruđer Bošković je parafrazirao misao iz znamenitih ispovesti Svetog Aurelija Avgustina: “Ako me ne pitas šta je vreme, znam, ali ako me pitas, onda ne znam!” U nauci i filosofiji međutim, naročito u moderno doba postavljaju se sve strožiji zahtevi u pogledu određivanja značenja pojmova kojim operišemo, jer od toga zavisi uspešna naučna komunikacija.

Kad je reč o najopštijim pojmovima ili kategorijama treba naglasiti da se oni definišu potpunije tek u sklopu širokih misaonih konstrukcija koje se nazivaju teorije, putem kojih se razjašnjavaju pojave i procesi u određenoj oblasti ili nauci. Istorijski razvoj fizike i drugih nauka je zapravo razvoj pojmova i teorijskih konstrukcija putem kojih su predstavljeni ili objašnjavani razni fenomeni pa i realnost uopšte.Continue Reading

Istorijski razvoj kalendara

Potreba za kalendarom se javila rano u istoriji čovečanstva, i uvek je bila u vezi sa pojavama na nebu i verovanjima ljudi tog doba. Sve stare civilizacije imale su svoje kalendare. Ono što je zajedničko za sve njih je što su urađeni na osnovu astronomskih izračunavanja, tj. na osnovu ponašanja čoveku vidljivih nebeskih tela: Sunca (odatle dan i godina) i Meseca (odakle potiču nedelja, tj. sedmica i mesec).

Prvi, lunarni kalendar

Kako je pojava mesečevih mena oduvek bila strašno bitna, prvi kalendar koji su ljudi napravili je bio Lunarni, nedelja je počinjala pojavom Novog Meseca, druga nedelja u fazi prve četvrti, treća sa fazom punog Meseca, a četvrta sa poslednjom četvrti. Period od 29, 5 dana potreban je za ove četiri faze Meseca pa je dužina meseca kog gotovo svih drevnih naroda bila 29 i 30 dana.

Otkuda baš 12 meseci i tih 30 dana? Od Vavilonaca koji su živeli 1900. godine p. n. e.

Ciklično ponavljanje godišnjih doba čovek je odavno uočio pa tako došao do vremenskog intervala – godine. Vavilonci su utvrdili da ona ima oko 360 dana, a njihovi astronomi i matematičari su koristili broj 12 kao osnovni broj za sva računanja (kao mi danas broj 10). I danas neki narodi računaju na tuce – 12 komada nečega. A broj 12 bio im je pogodan jer je: deljiv sa 1, 2, 3, 4, 6, odredili su 12 sazvežđa, godina ima 12×30 meseci=360 dana, podelili su dan i noć na 12 delova. Kasnije su kao osnovni broj koristili broj 60 pa se od njih provlači ta podela sata na 60 minuta i minute na 60 sekundi.Continue Reading

О првом могућем егзистенцијализму у историји

Пише: Давор Мандић

О првом могућем егзистенцијализму у историји За оснивача егзистенцијализма обично се узима Серен Кјеркегор (1813 – 1855), дански философ, познат још и као дански Сократ и ми у овом тексту нећемо ни покушавати да га скинемо са тога пиједестала. То место му у историји западне философије заиста и припада. Али оно што ћемо покушати јесте да укажемо на то да се ова егзистенцијалитичка или прецизније егзистенцијалана мисао родила у једној историјској егзистенцијалној ситуцији 108 година пре рођења Серена Кјеркегора.

И не, ми нећемо тврдити да ју је Кјеркегор украо од писца који бележећи ту егзистанцијалну ситуацију њу саму ставио на папир, већ само хоћемо да укажемо да егзистенцијална ситуација као дешавање није везана за једног човека нити за једну епоху, него је везана за све људе и можда ју је могао написати и први човек ако већ, можда, и није својим пиктографијама на зиду неке од древних пећина.

Ова егзистенцијалана ситуација која је записана 1705. године везује се за име нашега патријарха Арсенија III Чарнојевића (1633 – 1706). У свом запису Заспалом Господу патријарх Арсеније записује једну егзистенцијалну ситуцију која нам може дати за право да смело тврдимо да је то први егзистенцијализам бар у савременој историји Европе.Continue Reading

Istorija kartonskih kutija kroz zanimljivosti

Naravno, svi znamo da su papir izmislili Kinezi, pa se pretpostavlja da su baš oni usavršili tehniku pravljenja kartona negde u 16. veku. Ne zna se sasvim sigurno kad je i gde tačno napravljena prva kartonska kutija, ali se zna ponešto o njenom nastanku.

Najstariji papir
Najstariji papir

Prva komercijalna kartonska kutija

Godine 1817. u Engleskoj Sir Malkolm Tornhil je proizveo prvu komercijalnu kartonsku kutiju za koju je bio potrebno izvestan napor od skoro pola dana rada!

Nastanak rebrastog kartona

A onda, 1856. godine, gospoda Edvard Alen (Edward Allen) i Edvard Hili (Edward Healey) su krenuli u proizvodnju i prodaju visokih muških šešira. Hteli su materijal u koji bi mogli staviti šešir i dostaviti mušteriji, a koji bi šeširu mogao zadržati oblik i istovremeno mu pružiti toplinu i zaštitu.

Dakle, oni su izmislili valoviti, ispresecani (ili nabrani) papir koji danas zovemo lepenka. Taj talasasti karton je materijal obično napravljen od drvenih vlakana koji nisu izbeljivani sa naboranom stranicom koja je zalepljena na jednu ili obe srtane kartona. Ovaj talasasti (rebrasti) karton za kutije je navodno patentiran u Engleskoj iste, 1856. godine.Continue Reading

Једно знанословно решење из једног посебног угла са посебном временском дистанцом

Пише: Давор Мандић

Епистемологија као дисциплина се формира у деветнаестом веку од стране шкотског философа Џејмса Фредерика Феријера (1808–1864). Њено порекло многи мислиоци изводе из Платоновог учења, а многи аутори сматрају да се епистемологија почиње формирати од времена Декарта и Лока. У сваком случају званичну дисциплину је основао Џејмс Фредерик Феријера у деветнаестом веку.

Један од кључних епистемолошких проблема јесте проблем бесконачног регреса тј. ако тврдимо да нешто знамо морамо дати оправдање како смо то сазнали, а када дамо оправдање, онда морамо дати оправдање за то оправадање које смо пружили и тако до у бесконачност. Морамо стално пружати оправданог оправдња оправдање у бесконачност.

Овај проблем се везује за античког мислиоца Агрипу, али он конституише концепцију бесконачног прогреса: да се мора стално и изнова давати доказ за
доказ, за доказ. Доказаног доказа доказ. Тако да његова концепција, прецизно гледано, није регресивна већ прогресивна. Први пут овај проблем, али сада у виду бесконачног регреса јавља се код немачког философа Јакоба Фридриха Фријеса и њега коначно формирају Карл Попер и Ханс Алберт 1968. године под називом Минхаузен–трилема.Continue Reading

Najstarija poljoprivredna oruđa i alati na našim prostorima

Nazivi većine poljoprivrednih alatki su praslovenskog porekla: ralo, motika, kosa, kosir, vile, osim reči plug koja je iz germanskih jezika.

ORUĐA ZA STOČARSTVO

KUKA ZA HVATANJE OVACA
KUKA ZA HVATANJE OVACA

KUKA ZA HVATANJE OVACA

Početak XX veka. Pravljena od livenog gvožđa. U obliku je cevi u koju je bio utaknut drveni šap. Na užem kraju cevi livenjem pričvršćena je kuka koja se završava modelom cveta. Kukom se ovca hvatala za zadnju nogu.Continue Reading

Crtice o prevodiocima u starim vremenima

Septuaginta
Septuaginta

U najstarije spomenike prevodne književnosti se ubraja Sveto pismo, čiji je Stari zavet 247. pne preveden u Aleksandriji sa jevrejskog originala na grčki jezik

. Taj prevod je poznat kao Septuaginta – prevod sedamdesetorice jevrejskih učenjaka za jevrejsku dijasporu u Egiptu koja je zaboravila jevrejski jezik. Kasnije je preveden i na latinski i druge evropske jezike.Continue Reading

Najstarije tehnologije štampe na svetu

Ukiyo štampa
Ukiyo štampa

Razvoj štampanja omogućio je da knjige, novine i časopisi budu proizvedeni u ogromnim količinama i da se stopa pismenosti vrtoglavo promeni. Štampa se smatra revolucionarnim otkrićem ljudske civilizacije.

Ali kako je sve počelo? Kako su izgledale najstarije tehnologije štampe i ko je prvi njima ovladao?

Istorija štampanja počela je u davnim vremenima, sa duplikacijom slika uz pomoć neke vrste pečata. Korišćenje pečata i šablona da bi se urezala slova na glinenim pločicama bilo je prisutno još u mesopotamskoj civilizaciji, 3.000 pre nove ere. U Kini i Egiptu ovakva metoda se koristila za štampanje na platnu, odnosno na raznim vrstama materijala. Specijalna Ukiyo-e tehnika predstavlja još jedan pionirski pokušaj u otkrivanju procesa štampanja, a danas se smatra pravom umetnošću.

Johan Gutenberg je umeo da iskoristi sve ono što su narodi pre njega upotrebljavali kao najstarije tehnologije štampe. Mnogo je godina trebalo da prođe da bi ljudi došli do savršenstva u procesu štampanja koje imamo danas.Continue Reading

Najstarija kafana u Beogradu

Kafana ? (Znak pitanja)
Kafana ? (Znak pitanja)

Uvek je najteže pionirima u nekom poslu. Ovo nepisano pravilo važi i za otvaranje prve kafane u Beogradu. Međutim, mora se priznati da je koncept kafane vrlo brzo i rado prihvaćen od strane ljudi u Srbiji, što ipak znači da je lakše otvoriti prvu kafanu nego prvu zubarsku ordinaciju. U kafanu, za razliku od zubarske ordinacije, svi vole da idu i to je činjenica koja se ne menja već vekovima.

Kvalitetno piće, ukusna hrana, dobra muzika – sve to čini vrhunsku kafanu koju svi žele posetiti. Nakon otvaranja prve beogradske kafane usledio je talas novih kafana ne samo po Beogradu Continue Reading

Evolucija automobila

Svi će se složiti da su automobili postali prekopotreban deo naše svakodnevice, počevši od ranog jutra kad se budimo i krećemo na posao, na fakultet ili kada vozimo kolima dete u odbdanište. Ili pak sa druge strane kada se budimo uz prve petlove i polako pravimo plan današnjeg rada sedanjem u traktor i odlaskom na njivu.

Prvi automobil, Karl Benz sa motorom na unutrašnje sagorevanje
Prvi automobil, Karl Benz sa motorom na unutrašnje sagorevanje

Prevozna sredstva su postala neophodnost, a mi kao ljudi prilično zavisni od automobila i ostalih vozila u svakom smislu, pa i ne čudi toliko česta potreba da se automobili usavršavaju, postaju brži, menjaju i u Continue Reading

Najstariji toalet na svetu

Egipatski toalet
Egipatski toalet

Da li ste se ikad zapitali kako i kad je nastao prvi toalet na svetu? Možda ste čak slučajno naleteli na ovo pitanje kada ste gledali neki kviz. Uglavnom, interesantno je saznati ko je osmislio prvi toalet, jer odgovor na to pitanje može da pokaže način na koji se civilizacija razvijala i počela da liči na ono što danas poznajemo.

Antičke civilizacije

Arheolozi su pronašli ostatke elemenata toaleta koji potiču još iz kamenog doba. Ipak, smatra se da su Stari Egipćani prvi napravili toalet u klasičnom smislu te reči. Uglavnom su bogati ljudi u okviru svojih raskošnih domova imali toalet napravljen od krečnjaka i drveta, i to oko 2.500 godina pre rođenja Hrista. Za održavanje higijene ovih toaleta bili su zaduženi robovi. Ne treba zaboraviti ni to da su Egipćani prvi izgradili irigacioni sistem, sistem za navodnjavanje, što samo govori o njihovoj inventivnosti i naprednosti, kao i smislu za praktičnost.Continue Reading