Tačno vreme sada za Beograd, Niš, Novi Sad

Tačno vreme sada za gradove u Srbiji: Niš, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Vranje, Pirot i ostala mesta možete pogledati na onom URL-u. Tačno vreme, tj. koliko je tačno sati sada možete pogledati ovde:




Kratka istorija vremenskih perioda univerzuma

Etape u istoriji univerzuma
Etape u istoriji univerzuma

Istoriju Univerzuma je, prema standardnom modelu velikog praska je moguće podeliti na više perioda u kojima su dominantna odgovarajuća fizička svojstva, odnosno sila koja je dominirala.

Pre masivne anihilacije čestica i antičestica, srednja temperatura vasione je veća od 10 na 13 K, sve čestice su bile u ravnoteži sa zračenjem i ponašale su se kao fotoni.


Univerzum su sačinjavale čestice sa relativističkom energijom i fotoni. To je bila hadronska era, jer su tada, uglavnom, bili prisutni hadroni, zajednički naziv za neutrone, protone i njihove antičestice.Continue Reading

Vreme u astrofizici

Evolucija vremena od nastanka do danas
Evolucija vremena od nastanka do danas

Pitanja poput sledećih: Kako i iz čega je nastao Univerzum? Šta je postojalo pre našeg univerzuma? Kolika je starost Vaseljene? Kolika je starost Sunčevog sistema, a kolika planete Zemlje? Šta je uzrok nastajanja kosmosa? Kolika je starost života na Zemlji i odakle su baš tu stvorio, bila su u centru religijskih, filozofskih, umetničkih i naučnih istraživanja od ranih početaka naše civilizacije do današnjih dana.

U ovom članku, u seriji pogleda na temu šta je to vreme iz jednog novog ugla, biće opisan način kojim su određeni vreme nastanka i vremenska evolucija Univerzuma korišćenjem astrofizičkih zakona.


Continue Reading

Geniji o konceptu vremena u fizici

Lajbnic
Lajbnic

Iako smo probali da damo definiciju vremena i odgovorimo na večitu temu šta je to vreme, u nizu članaka koje planiramo da objavimo, dodajemo za sada ovaj u kome će biti razmatran vrlo ograničen aspekt problema vremena u svetu elementarnih čestica i atomskih jezgara.

Prikazaćemo kako se u toj oblasti fizike procenjuje vremenski interval u kome se neki fizički fenomen stvara, postoji i nestaje. Pre toga, neophodno je navesti neke osnovne koncepte vremena u fizici.

Njutn [Newton 1643-1727] je smatrao da je vreme apsolutno i da postoji nezavisno od dogadjaja koji se u njemu dešavaju. Njutnove jednačine kretanja na isti način opisuju kretanje čestica u prošlosti i budućnosti, pa njegova mehanika razlikuje prošlost od budućnosti.Continue Reading

Šta je to vreme?

Na strani definicija vremena probali smo da dotaknemo nekoliko kategorija u kojima ovaj entitet figuriše, a istakli smo da se u najvećem broju slučajeva vreme u nauci tretira kao parametar.

U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na pitanje “Šta je to vreme?”, ali iz jednog istorijski posmatranog ugla.

Podsetimo se, da pojam vreme kao i pojam prostor spada u osnovne pojmove ne samo fizike nego i svih ostalih nauka, uključujući svakako i filosofiju. Kao i drugi najopštiji pojmovi i ovaj pojam ne definiše se uvek eksplicitno nego se pretpostavlja da se njegovo značenje podrazumeva, dakle implicitno.

Sveti Avgustin
Sveti Avgustin

U tom smislu je Ruđer Bošković je parafrazirao misao iz znamenitih ispovesti Svetog Aurelija Avgustina: “Ako me ne pitas šta je vreme, znam, ali ako me pitas, onda ne znam!” U nauci i filosofiji međutim, naročito u moderno doba postavljaju se sve strožiji zahtevi u pogledu određivanja značenja pojmova kojim operišemo, jer od toga zavisi uspešna naučna komunikacija.

Kad je reč o najopštijim pojmovima ili kategorijama treba naglasiti da se oni definišu potpunije tek u sklopu širokih misaonih konstrukcija koje se nazivaju teorije, putem kojih se razjašnjavaju pojave i procesi u određenoj oblasti ili nauci. Istorijski razvoj fizike i drugih nauka je zapravo razvoj pojmova i teorijskih konstrukcija putem kojih su predstavljeni ili objašnjavani razni fenomeni pa i realnost uopšte.Continue Reading

Једно знанословно решење из једног посебног угла са посебном временском дистанцом

Пише: Давор Мандић

Епистемологија као дисциплина се формира у деветнаестом веку од стране шкотског философа Џејмса Фредерика Феријера (1808–1864). Њено порекло многи мислиоци изводе из Платоновог учења, а многи аутори сматрају да се епистемологија почиње формирати од времена Декарта и Лока. У сваком случају званичну дисциплину је основао Џејмс Фредерик Феријера у деветнаестом веку.

Један од кључних епистемолошких проблема јесте проблем бесконачног регреса тј. ако тврдимо да нешто знамо морамо дати оправдање како смо то сазнали, а када дамо оправдање, онда морамо дати оправдање за то оправадање које смо пружили и тако до у бесконачност. Морамо стално пружати оправданог оправдња оправдање у бесконачност.

Овај проблем се везује за античког мислиоца Агрипу, али он конституише концепцију бесконачног прогреса: да се мора стално и изнова давати доказ за
доказ, за доказ. Доказаног доказа доказ. Тако да његова концепција, прецизно гледано, није регресивна већ прогресивна. Први пут овај проблем, али сада у виду бесконачног регреса јавља се код немачког философа Јакоба Фридриха Фријеса и њега коначно формирају Карл Попер и Ханс Алберт 1968. године под називом Минхаузен–трилема.Continue Reading

Najstarija poljoprivredna oruđa i alati na našim prostorima

Nazivi većine poljoprivrednih alatki su praslovenskog porekla: ralo, motika, kosa, kosir, vile, osim reči plug koja je iz germanskih jezika.

ORUĐA ZA STOČARSTVO

KUKA ZA HVATANJE OVACA
KUKA ZA HVATANJE OVACA

KUKA ZA HVATANJE OVACA

Početak XX veka. Pravljena od livenog gvožđa. U obliku je cevi u koju je bio utaknut drveni šap. Na užem kraju cevi livenjem pričvršćena je kuka koja se završava modelom cveta. Kukom se ovca hvatala za zadnju nogu.Continue Reading

Crtice o prevodiocima u starim vremenima

Septuaginta
Septuaginta

U najstarije spomenike prevodne književnosti se ubraja Sveto pismo, čiji je Stari zavet 247. pne preveden u Aleksandriji sa jevrejskog originala na grčki jezik

. Taj prevod je poznat kao Septuaginta – prevod sedamdesetorice jevrejskih učenjaka za jevrejsku dijasporu u Egiptu koja je zaboravila jevrejski jezik. Kasnije je preveden i na latinski i druge evropske jezike.Continue Reading

Najstarije tehnologije štampe na svetu

Ukiyo štampa
Ukiyo štampa

Razvoj štampanja omogućio je da knjige, novine i časopisi budu proizvedeni u ogromnim količinama i da se stopa pismenosti vrtoglavo promeni. Štampa se smatra revolucionarnim otkrićem ljudske civilizacije.

Ali kako je sve počelo? Kako su izgledale najstarije tehnologije štampe i ko je prvi njima ovladao?

Istorija štampanja počela je u davnim vremenima, sa duplikacijom slika uz pomoć neke vrste pečata. Korišćenje pečata i šablona da bi se urezala slova na glinenim pločicama bilo je prisutno još u mesopotamskoj civilizaciji, 3.000 pre nove ere. U Kini i Egiptu ovakva metoda se koristila za štampanje na platnu, odnosno na raznim vrstama materijala. Specijalna Ukiyo-e tehnika predstavlja još jedan pionirski pokušaj u otkrivanju procesa štampanja, a danas se smatra pravom umetnošću.

Johan Gutenberg je umeo da iskoristi sve ono što su narodi pre njega upotrebljavali kao najstarije tehnologije štampe. Mnogo je godina trebalo da prođe da bi ljudi došli do savršenstva u procesu štampanja koje imamo danas.Continue Reading

Najstarija kafana u Beogradu

Kafana ? (Znak pitanja)
Kafana ? (Znak pitanja)

Uvek je najteže pionirima u nekom poslu. Ovo nepisano pravilo važi i za otvaranje prve kafane u Beogradu. Međutim, mora se priznati da je koncept kafane vrlo brzo i rado prihvaćen od strane ljudi u Srbiji, što ipak znači da je lakše otvoriti prvu kafanu nego prvu zubarsku ordinaciju. U kafanu, za razliku od zubarske ordinacije, svi vole da idu i to je činjenica koja se ne menja već vekovima.

Kvalitetno piće, ukusna hrana, dobra muzika – sve to čini vrhunsku kafanu koju svi žele posetiti. Nakon otvaranja prve beogradske kafane usledio je talas novih kafana ne samo po Beogradu Continue Reading

Evolucija automobila

Svi će se složiti da su automobili postali prekopotreban deo naše svakodnevice, počevši od ranog jutra kad se budimo i krećemo na posao, na fakultet ili kada vozimo kolima dete u odbdanište. Ili pak sa druge strane kada se budimo uz prve petlove i polako pravimo plan današnjeg rada sedanjem u traktor i odlaskom na njivu.

Prvi automobil, Karl Benz sa motorom na unutrašnje sagorevanje
Prvi automobil, Karl Benz sa motorom na unutrašnje sagorevanje

Prevozna sredstva su postala neophodnost, a mi kao ljudi prilično zavisni od automobila i ostalih vozila u svakom smislu, pa i ne čudi toliko česta potreba da se automobili usavršavaju, postaju brži, menjaju i u Continue Reading

Najstariji toalet na svetu

Egipatski toalet
Egipatski toalet

Da li ste se ikad zapitali kako i kad je nastao prvi toalet na svetu? Možda ste čak slučajno naleteli na ovo pitanje kada ste gledali neki kviz. Uglavnom, interesantno je saznati ko je osmislio prvi toalet, jer odgovor na to pitanje može da pokaže način na koji se civilizacija razvijala i počela da liči na ono što danas poznajemo.

Antičke civilizacije

Arheolozi su pronašli ostatke elemenata toaleta koji potiču još iz kamenog doba. Ipak, smatra se da su Stari Egipćani prvi napravili toalet u klasičnom smislu te reči. Uglavnom su bogati ljudi u okviru svojih raskošnih domova imali toalet napravljen od krečnjaka i drveta, i to oko 2.500 godina pre rođenja Hrista. Za održavanje higijene ovih toaleta bili su zaduženi robovi. Ne treba zaboraviti ni to da su Egipćani prvi izgradili irigacioni sistem, sistem za navodnjavanje, što samo govori o njihovoj inventivnosti i naprednosti, kao i smislu za praktičnost.Continue Reading

8 drevnih turističkih atrakcija u Grčkoj

Skulptura Zevsa, vrhovnog Boga antičkih Grka
Skulptura Zevsa, vrhovnog Boga antičkih Grka

Antička Grčka, bajka koja sa vremenom sve više živi. Mesto gde se zapadna civilizacija rađa. To je prosto tako. Nema osobe na svetu koja nije čula za Grčku, njenu fascinantnu istoriju, filozofe, umetnička i kulturna dela, ili da nije videla sliku neke neverovatne plaže i ostrva.

Možda ne znaju baš svi detalje o njihovoj istoriji kao što to učimo mi u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, ali manje više su svi čuli za Termopilsku bitku, čuvenih 300 Spartanaca, demokratiju, grčke bogove Zevsa i Herkulesa.

To je dovoljno da svima postane jasno koliki je značaj Grčka imala na razvoj moderne civilizacije i da barem pretpostave da se u Grčkoj, nekada najvažnijoj zemlji Mediterana, mogu videti brojne kulturne i istorijske znamenitosti antičkog perioda.

Pored toga tu su i brojni zanimljivi gradovi unikatne arhitekture, koji su pod zaštitom UNESCO-a, fantastične plaže i priroda, i unikatna grčka seoca na ostrvima Jonskog i Egejskog mora. Prema tome, celokupna Grčka spada u najpoznatije turističke destinacije, pa pogledajte 9 najpoznatijih turističkih atrakcija u Grčkoj.

Motivi grčke mitologije
Motivi grčke mitologije

Continue Reading

Vreme je za dobre vesti

Koliko ste novih informacija i novih vesti danas saznali? Ukoliko ste prosečan korisnik interneta, sa nalozima na nekoliko društvenih mreža, svakodnevno ste bombardovani gomilom novosti, priča i tekstova. Ukoliko obratite svoju pažnju na to kakve su prirode stvari koje saznajemo o našoj zemlji, ali i onome što se zbiva u svetu oko nas, videćete da je malo dobrih vesti.

Dobre vesti

Dobre vesti su one koje govore o ljudskim uspesima, nagradama na takmičenjima, istaknutim i izuzetnim pojedincima, naučnicima, humanitarnim i kulturnim događajima i događanjima, nagradnim igrama, lepim ekonomskim i političkim pričama, herojskim delima – ukratko o svemu lepom što se dešava stalno, na dnevnom nivou, a čega mi nismo svesni i često nikad ne saznamo za to usled neinformisanosti, za šta možemo da zahvalimo medijima za koje ovakve vesti nisu interesantne.Continue Reading

Hronobiologija i ciklusi u biološkim sistemima

Integrativna medicina je poslednjih decenija nadolazeći trend po kojem se aktuelna medicina kreće. Zove se integrativna zato što suštinski integriše savremenu (klasičnu) medicinu sa elementima višemilenijumske tradicionalne medicine (pulsna dijagnostika, akupunktura, akupresura, lečenje biljem, u novije vreme homeopatija i td…).

Integrativna medicina
Integrativna medicina, pojednostavljena šema

 

Suština održivosti ovakvog trenda je dvojaka.Continue Reading