Od 31. marta počinje letnje računanje vremena, pa nadamo se da će vam naše aplikacije omogućiti da budete veoma precizni i u narednom periodu vremena.
Letnje računanje vremena od 31. marta 2013
Featured
Reply
Prostor i paradigma njegove definicije
Umetnička interpretacija prostora
Rekli smo da se tačka ne definiše, da je ona neka vrsta kvanta u jedno, dvo, trodimenzionalnom i višedimenzionalnim prostorima. U matematičkom smislu tačka je bez dimenzija, površine i zapremine. Ali takođe smo rekli, da se ona opisuje pomoću vektora položaja u odnosu na neku referentnu tačku. Ako vas zanima šta je kvant u prirodi, za sada ne postoji kvanta teorija vremena i prostora, pa kvantna mehanika nije dala odgovor na pitanje šta se dešava kad posmatramo brže procese od Plankovog vremena po Plankovoj dužini.
Kako se najavljuje, procesi koji postoje u prostoru manjim od Plankovog (1 planck length = 1.616199 × 10-35 meters), su potpuno egzotični, iz ugla klasične mehanike mogu se smatrati magijom. Priroda je Plankovu dužinu definisala kao kvadratni koren od plankove konstante pomnožene sa gravitacionom i podeljene sa brzinom svetlosti na kub. Vreme će pokazati, bar je autor ovog bloga ubeđen da će plankova dužina u univerzalnoj teoriji objasniti princip neodređenosti, ali i procese u kojima nastaje materija. Podsetimo se, da teorija velikog praska počinje tek posle Plankovog vremena i važi za prostor veči od Plankovog prostora. Continue reading
Definicija tačke – vrste, značenje
Tačka u Dekartovom pravougaonom sistemu
Govorili smo o definicji vremena. Rekli smo da se ono ne definiše, već posmatra kao parametar, preciznije kao realni parametar. Isto tako, teško je definisati tačku, ali ne i vektor položaja koji je opisuje. Kako se ova tema kretala kroz istoriju u par donjih redova.
Tačka, u geometriji, osnovni pojam. Aksiomama se utvrđuju veze izmedju tačaka i pravih, veze izmedju tačaka i ravni, poredak tačaka na pravoj i njihov raspored u ravni. Svakoj tački na pravoj odgovara obostrano jednoznačno po jedan realan broj. U koordinatnom sistemu tačku predstavlja: u ravni – uređen par realnih brojeva [ x, y], u trodimenzionom prostoru – uređena trojka realnih brojeva [ x, y, z], u n-dimenzionom prostoru – uredjena n-torka realnih brojeva [ x1, x2, ...,]. Ovi brojevi su odgovarajuce koordinate tacke. Continue reading
Vreme u telekomunikacijama – kreiranje tarifa
Obazriv razgovor u mobilnoj telefoniji
Telekomunikacije su jedan od najunosnijih poslova u post informatičkom društvu. Osnovni zadatak, odnosno misija telekomunikacija je prenos informacije iz tačke A u tačku B kroz neki telekomunikacioni kanal. Ovo na prvi pogled zvuči jednostavno, ali kad se pojavi ogromna količina šuma u vidu grmljavine, hiljade drugih operatera, radio signala i još veća količina informacija za prenos, sve postaje neverovatno komplikovano.
Ali vratimo se temi. Operateri u mobilnoj telefoniji rentiraju od države određeni opseg frekvencija (na primer 900 MHz ili 1800 MHz) u kome zahvaljujući modernim oblicima modulacije mogu da provuku ogroman spektar informacija.
Ono što naplaćuju svojim korisnicima je vreme koje korisnik provede tokom korišćenja kanala na primer razgovor, ili količina informacija (merena u bajtima) koja protekne kroz kanal. Primer za protok su poruke, mobilni internet, neki specijalni servisi i tako dalje.
Kako se kreira tarifa u mobilnoj telefoniji?
Operateri posluju globalno. Odnosno, u opštem slučaju iz jedne tačke možete obično pozvati bilo koga bilo gde u svetu. Ovo znači da se karta sveta treba podeliti po zonama. Continue reading
Sat vremena unazad i zimsko računanje za 2012
Za sve koji vole duže da spavaju, oktobar je njihov mesec. Iz ekonomskih razloga, radi uštede resursa prilikom proizvodnje, od sredine prošlog veka, praktikuje se letnje i zimsko računanje vremena.
Zimsko računanje vremena, počinje poslednje nedelje u oktobru, i već posle trećeg sata, kazaljka se vraća za sat vremena unazad na broj dva. Ove, 2012, godine, svoje satove trebate otačniti 30. oktobra.
Posetite naš sajt obavezno 28. oktobra!
Većina savremenih uređaja koji imaju interni sat, ovo rade po automatizmu. Ručne i zidne časovnike morate sami otačniti. U nekim kulturama, nikad se ne vraća sat unazad, smatra se da to ne dovodi do progresa u kući, pa takvi ljudi uvek funkcionišu po letnjem režimu računanja vremena.
Radno vreme
Radno verme
Zanimljiv je paradoks koncipiranja termina koji se zove radno vreme. Sa pojavom informacionih tehnologija, u zavisnoti od vrste posla definiše se na različite načine, a videćemo i kako. U tradicionalnom smislu reči, radno vreme je interval od 40 sati nedeljno proveden u poslovnim aktivnosti.
Ono može biti duže ili kraće i definiše se u ugovoru o radu, a mora biti u skladu sa zakonom o radu, jednim od najbitnijih zakona svake države. U konvencionalnom smislu reči, puno radno vreme traje 40 sati nedeljno. Nekada je interval iznosio od 07:00-15:00, pa 08:00-16:00, danas je uglavnom zastupljan koncept od 09:00-17:00 svakim radnim danom u nedelji (bez subote i nedelje i prazničnog dana).
Cena radnog vremema
U praksi, najčešće u IT poslovima, ali i svakom drugom definiše se konsultantski sat. Obično se posao ugovara u konsultantskim satima po projektu, pri čemu je cena izražena u bruto iznosu. Na primer projekat se može završiti za 200 sati po ceni od 20 Eura po satu. Ovo ne znači da za naradnih 200 sati od trenutka potpisivanja treba završiti posao, već da on potražuje 200 sati rada. O rokovima brinu prodžekt menadžeri i oni se posebno specificiraju. Continue reading
Vremenska paradigma klimatskih promena
Paradoks globalnog zagrevanja i hlađenja je u jeku. Paradigma se zahuktava. Ogromne emisije ugljen dioksida, freona, čađi i tako redom dovode do toga da se odbijeno zračenje od sunca mnogo duže zadržava i apsorbuje u atmosferi. Ovo povećava prosečnu temperaturu.
Dolina smrti u Americi
Sa druge strane naučnici nas uveravaju da se klima na zemlji oscilatorno menja na svakih nekoliko miliona godina. Dokazi u vidu promene magnetnog polja su prisutni i o njima smo pisali.
Postavlja se pitanje, šta će biti sa klimom na planeti Zemlji u narednih nekoliko godina, decenija, vekova?
Evo nekoliko iskustvenih primera iz donjeg BBC dokumentarca: Continue reading
Izogone i agona
Da bi apsolvirali naše razmatranje o zemljinom magnetnom polju, a samim tim i njegovom uticaju na meteorološke uslove, obajsnićemo termine izogona i agona.
Magnetna deklinacija je ugao između pravog, geografskog severa i merenja kompasa. To je neka vrsta greške kompasa u određenoj tački. Pozitivna je kad greši u pravcu istoka, a negativna u pravcu zapada.
Izogone i Agone
Uticaj zemljinog magnetnog polja
Memorijski elementi u stenama
Kada govorimo o magnetnom polju Zemlje, svakako najintrigantnije pitanje je, ako se već polje menja na svakih milion godina, odakle to znamo i kako se manifestuje ta promena i kako deluje na običnog čoveka?
Continue reading
Zemljino magnetno polje
Zemljino magnetno polje
Ni jedan fenomen nije obavijen tolikom velom mistike kao magnetizam. Prva saznanja datiraju sa istoka, pre svega iz Kine, pre više od 4500 godina. Njegova nevidljiva snaga koja pomera gvozdene predmete na daljinu proučavana je kroz vekove, ali i danas je u centru pažnje naučnika, ne toliko fizičara, koliko specijalista novih vrsta medicine, poput kvante medicine, mikro rezonantne terapije i td.
Koliko je sati?
Jedno od najčešćih pitanja koje svaki dan postavljamo glasi koliko je sati?
Odgovor na ovo pitanje iako često trivijalan, i u najkraćem glasi, pogledajte levu marginu našeg sajta tačno vreme, ali prvo pročitajte ovaj post do kraja.
Koliko je sati?
Kratka istorija vremenskih perioda univerzuma
Etape u istoriji univerzuma
Istoriju Univerzuma je, prema standardnom modelu velikog praska je moguće podeliti na više perioda u kojima su dominantna odgovarajuća fizička svojstva, odnosno sila koja je dominirala.
Pre masivne anihilacije čestica i antičestica, srednja temperatura vasione je veća od 10 na 13 K, sve čestice su bile u ravnoteži sa zračenjem i ponašale su se kao fotoni. Continue reading
Koliko je star naš sunčev sistem
Sunčev sistem
Pitanja poput koliko je star naš sunčev sistem, a koliko zemlja, bili su plod rasprava svih naučnika od drevnih sumera, antičkih filozofa i genija, pa sve do početka prošlog veka.
Ako želimo da saznamo koliko je vremena prošlo do formiranja Sunčevog sistema moramo se pozabaviti fenomenom merenja vremena.
Jedna od metoda kojom je određivana starost Sunčevog sistema je zasnovana na analizi objekata, poput meteorita. Meteoriti su, vrlo kratko vreme posle svog nastanka, pošto imaju malu masu, mogli da eliminišu svoju unutrasnju toplotu. Njihova unutrašnja temperatura zbog toga nikad nije bila visoka, jer nije bilo jake gravitacije koja bi upalila magmu kao na primeru unutar zemlje. Continue reading
Kako su nastale zvezde
Stvaranje težih elemenata unutar zvezda
U članku vreme u astrofizici govorili smo o veoma brzim procesima u univerzumu, kada je vreme reda veličine plankovog vremena.
Sada idemo u onu drugu krajnost i prikazaćemo šta se dešava sa našim kosmosom, kada za parametar vremena stavimo reda veličine 3 milijarde godina.
U ovoj etapi evolucije Univerzuma formirane su prve galaksije. Nastale su iz oblaka vodonika i helijuma čija je masa bila oko sto milijardi puta veća od mase našeg Sunca. Ovi oblaci, kojih ima i danas, vidjeni pomoću Nasinog satelita COBE, pod dejstvom gravitacione sile su se raspršili u stotine milijardi malih oblaka sa masom od jedne desetine do sto masa Sunca. Njihova gustina i temperatura se, usled dejstva gravitacione sile koja je rasla i kojoj nije imalo šta da se suprotstavi, povećavala, a oblik im je postajao sferni. Continue reading
Psihološka dimenzija vremena
Besan čovek
Govoreći o psihološkoj dimenziji vremena svi smo svesni situacija kada nešto lepo traje subjektivno kratko, a nešto loše itekako dugo. Primeri za ovo su brojni, a navešćemo nekoliko.
Za đake koji čekaju Zvonka Spasića, poslednjih 10 minuta u isčekivanju da ih profesor ne pita mogu potrajati čitavu večnost, a kada ste na početku veze sa osobom u koju ste zaljubljeni jedna noć prođe brže od minuta. Ovaj fenomen se zove psihološka dimenzija vremena, a u ovom postu pričaćemo o afektu i besu, kao emotivnom stanju duha, kada za veoma kratko vreme možete doneti neke neneadane i nekontrolisane odluke. Continue reading